Oko 14 sati po osunčanom danu avgustovskom krećem put Ljubovije nizvodno krivom Drinom i okrećem ka Osečini... Pristižemo u Pecku a odatle nas deli svega 16 kilometara do Osečine i Podgorine gde se uzgaja najbolja šljiva srpska... I nekih 90 km pređosmo i za nepuna dva sata stigosmo... Kad uparkirasmo auto, krećemo ulicom glavnom i stižemo pred hajdučki ponosni simbol ove varoši... Ustanički i viteški spomenik hrabro paloj braći Nedić, Gligoriju i Dimitriju, koji su i rodom odavde, a koji davne 1804 svoje živote položiše u boju na Čokešini... Duh Prvog srpskog ustanka i Karađorđevih neuništivih junaka tek će da bdije nad nama... Ovde ostajemo do ponoći u sami osvit Velike Gospojine... A u povratku nebo prezvezdano i vedro... Setih se samo pre 7 dana onog poučenija u planetarijumu na Tari... velika kola i severnjača... Divan spomenik...simbol Osečine... Isukani mačevi i sablje oštre... i vašarska seča dobre atmosfere može da počne... Ovo je moj favorit, tako da znate nije sve u životu drinska regata ima i vrednijih dešavanja u prekrasnoj zemlji srpskoj u Srbiji našoj...
Atmosfera prava srpska, domaćinska ona sa velikih posela i narodnog znanja i imanja... zlatne ruke i vredni prsti... domaća radinost... Ulicom se širi miris gustog dima onog od pečenja, mladih jagnjića i prasića... "Gril Pekarac" Koceljeva... dok se vrti jedno jagnje, pored njega vrti se još najmanje pet prasića... No, za mene je jedino priznato jagnjeće pečenje, koje na izmaku Velikogospojinskog posta probam... Za taj luksuz treba izdoviti 1500 din po kilogramu, no vredi podmastiti creva... Omrsim se oko 18 sati... tako ispostila sam ceo ovaj post samo poslednjih 6 sati nisam postila... jedino zbog čega sam prekršila post jeste jagnjeće pečenje koje se vrtelo tik na ulici... tim rebarcima nisam mogla da odolim... cena 1 kg 1500 din... pečenje iz Koceljeve... ovo je danas divan miks Srbije i kolubarskog kraja... a stigla sam za manje od dva sata preko Ljubovije I Pecke... u povratku nisam vozila jer sam ipak malo pila...To divno jagnjeće pečenje...To je ta vrteška sa jagnjićima i prasićima a ulica tako miriše... naravno muzika bljaks... ubili su turbo folk narodnjaci i pevaljke... no atmosfera prava srpska narodna i vašarska - seoska... no Kerber je razbio tu "monotoniju" sela i posela...
Gradom jezde fijakeri i konji vrani, no neki drug put ovaj užitak panoramskog razgledanja pitomih krajolika Podgorine priuštiću se sebi...Htela sam da se vozim u fijakeru, no to ostavih za neki idući put... A sigurno ću doći ovde još koji put, jer to mi je tako blizu...
Živela sam za 21 sat za ono najposebnije i vrednije u celoj priči, po mom ukusu... Koncert grupe "Kerber"... još pre 20 sati dođoh na tribine sportskog centra kome treba uputiti sve pohvale za onako posedovanje predivnog bazena na ootvorenom... Koncert...vauuu...Osecina...21 sat...
Koncert kasni... samo neosetnih 35 minuta... ali je zato trajalo sve puna dva sata... Genijalno veče pokvasim čašom valjevksog piva, jer pošto sam u kolubarskom kraju zar da pijem neko strano pivo, a kažu valjevsko je pivo najbolje... I jeste uverih se na licu mesta i to smesta...
Da mi je neko ovo prorekao: 27 avgust 2016... 11-i sajam šljiva Osečina... koncert grupe Kerber... dan za nezaborav... Ja bih mu rekla da laže... Koncert omiljenih junaka moje jako muzikalne mladosti ne može bez čaše piva od 120 din... valjevsko na točenje... posle sat vremena od početka koncerta morala sam otrčati do wc pritislo me baš baš, no posle toga umesto zadnjeg reda tribina gde sam stajla od početka - ja dođem do prvog reda do čelične ograde i tamo načinim neke uspelije video snimke i fotografije...Sve vreme čitav dan i čitavu prethodnu sedmicu nisam mogla da verujem da ću u ovom selu slušati Kerber... to niko nije mogao da mi prorekne... mislila sam kakav sam baksuz da je to šala... kad gle čuda stvarno...Cena smešna 300 din... no ipak HVALA...
Poslednja tramvajska stanica... bolje da sam druge ljubio... proleće kasni, a oči ne govore... ne mogu zaspati u toj kući od snegova - tu smo na raskršću korak teži od nebesa, ko slepi putnici koje niko i ne čeka... uzmi moje ruke, uzmi moje korake... telefon mi ne može vratiti sunce tvoga osmeha... otac pita šta ću biti sutra... kad srušimo mostove... moja curica izgubila san... na vrh brda vrba mrda... kao mrtvo srce od sećanja... pepeo i prah...
Moj prvi zemljani sud... 700 din... moj prvi đuvečar... uskoro nešto će da se krčka... proizvedeno u Šapcu... Sva ta prekrasna grnčarija...
Korpa od pruća za hleb 300 din... taj štand me oduševio... prelepe sitnice za kućanice...
I ova neobičnost me očarala... šljivani kolač... komad 50 dinara...
Ono što me posebno očaralo jesu divne čoko šljive... ova kesa - svaka po 100 din... ovo je ujedno i štand gde su bili ljubazni i gde su ponudlili degustaciju... kupila sam kese tri... prvi štand na koji sam nabasala odmah na udaru p oulasku u halu i sve pohvale za "Plemić komerc"...
Divne suve šljive bez košpica 1 kg 300 dinara...
Medovača od maline i medovača sa cimetom i još nekim začinima... Medovača sa saćem, polenom i cimetom... Najzdravije alkoholno piće i napitak od koga se dobija snaga, jača krv i krepi organizam, pod uslovom da dnevna doza ne pređe 3 čašice..... po 700 din boce od pola litra... jedine dve rakije koje sam probala i kupila... i propolis za 150 diin... made in Valjevo - ja sam dobila bočicu za 100 din...... malo su bili sebični na štandovima nema neke veće degustacije... ovo su boce koje su plenine spoljašnjim dizajnom ali i ukusom, pa sam se odlučila za ove dve rakije... Sve pohvale za štandove ispred hale sa svilenim bombonama i lizalicama, a posebno štand gde se mogla kupiti predobra medovača iz Medne apoteke Bore Pantića i njegovih krilatih prijatelja iz Valjeva...
Jela sam medenjake... kokice... neke divne žele bombone... gumene bombone... orasnice... na štandu liciderskih srdaca... no to sam smazala na licu mesta pa nisam uslikala... svaka kesica 50 ili 100 din... a u povratku iz šume preko puta pretrča jedna lisica predivnog repa... A danas u toku velikog prazničnog dana ubaci ću sve video snimke... i iz daljine i iz blizine... uhvatila sam i vatromet...... Posle sat vremena koncerta odavde su video zapisi mnogo bolji, jer zahvaljujući Kalisti sposobnoj dođoh do pred binu... ja sam tupalj koji uvek beži u zadnji red...
I ako volite Srbiju i sve što je izvorno narodno srpsko - naše, bar jednom u životu doživite kap osečinske atmosfere na sajmu šljive...
Нема коментара:
Постави коментар