U našoj bajinoj sredini jedino uspevaju dupeuvlakice i male flekice na štiklice, koje misle da znati okrenuti dve rečenice proste proširene jeste kao neka pamet i učenost...Pseće nam misli, pa nam i pseći život...Ja ne postim, no odgovorno trvdim da iza sebe nisam ostavila ni jedno ucveljeno, a ni uplakano ili povređeno ljudsko biće, ma taman to bio i najprljaviji prosjak sa ulice...Oni koji sada poste treba da zanju da su me mnogo uvredili i povredili, no možda će im to i pomoći da im se oproste tako stravični gresi...Ako bih trebala da zgazim pravičnost, povredivši Pravdu, onda bih se zauvek i javno odrekla svoga zvanja - ČOVEK...Živimo u vremenu velikih podmetanja, ometanja i otimačina... pa stoga nemojte više učiti svoju decu kako je važna škola... osposobite decu kako najlakšim putem da dođu do diploma, bez mnogo uloženog napora i bola... učite decu kako da se zaposle bez diplome... učite decu svemu onome što je upravo lice današnjeg našeg okruženja... A deca neka budu presrećna ako su im roditelji neki rukovodioci ili pišljivi političari na varoškom glasu ili bar blizu onih koji milostinju dele... onda za takve krize nema... uspeće i to na duže staze... A vi ostali mali bedni crvi, nesposobni, samo ćutite i samo tiho gledajte, kako se svet ruši... zar to nije cool...Veoma često, počesto, sve manje pokatkad, volim da negiram i nipodaštavam budućnost koju nam neko vazda nevidljivo "priprema", iz razloga što će mi kroz svu večnost sva moja prošlost biti mnogo lepša, bolja, vedrija, pa i smislenija, nego tuđom rukom iskreirana budućnost bez ikakvoga smisla i reda...
Нема коментара:
Постави коментар