INTUICIJA...

Posle svakog pravog i velikog putovanja, vidici su još širi...Ljudi.. eh, ti nazovi ljudi su srećni, ali samo onoliko koliko im to nadređeni dozvole da budu...Ne poričem da imam tek nekih neznantnih mana, ako se poredim sa okruženjem, ali isto tako imam i nepogrešivu intuiciju...Genijalan čovek mora biti usamljen u svojim mišljenjima, i on nipošto ne sme da promišlja i razmišlja kao sva ta gomila ili rulja...Radeći za pogrešne poslodavce izgubila sam svu svoju sigurnost u to da sam možda i ja čovek - biće ljudsko...Razočarani ljudi najbolje uživaju u samoći...Ja sam svaki svoj dinar pošteno zaradila i još poštenije potrošila... i ostajem na nuli... pozitivnoj...Moj čisti obraz ne može biti otirač za prljavce kao što su Oni...Sve što činim pisanjem i što nameravam samo jedno: da ostavim sve te divne ljude, a da pritom o meni imaju što lošije mišljenje, ono najgore...Jedina uteha i utešenje i najvernije društvo jeste mi svaka crtica i slovo, ta intelektualna prašnjava zaostavština mrtvih pesnika i pisaca... i nedao bog, da je u mom životu zafali ili presuši ikada...Niko nije pouzdano znao, no ipak jeste trebalo obezbediti i dobre uslove, možda najbolje, za moj totalni životni neuspeh...Sad shvatam jasno, no kasno - sve što sam uradila, uradila sam uzalud...Ja nisam mogla da uzgajam očekivanaj koja su uspešno kotili i množili drugi ljudi... Ja sam čovek bez očekivanja...Oko mene više prijatelja nema... ostali su samo plaćenici, prodane duše i špijuni...Uvek znam sa takvima šta ću: šaljem ih bez pardona u p... materinu!!!...Dobrog čoveka je malo sputavati... takvoga treba uništiti do krajnostii...Pošto me nisu poučili poukama iz prošlosti, ja i dalje moram da batrgam unazad kao Sizif...Dok su drugi smišljali kako da zagorčaju moj mali život, ja sam smislila kako da se toga života odreknem...Sve što mi se posle Sicilije ispreči ili ka meni krene - ja doživljavam pogrešnim...Pogrešni ljudi navrate počesto u pogrešnom trenutku i sva lepota reči ode nizbrdo...Kad ubiju u vama radno sposobnog čoveka, onda se za utehu u vama ovaploti monah i to onaj jurodivi Hrista radi...Izabrala sam najteži oblik ili način življenja - zatvorništvo... i ima li ičeg veličanstevnijeg i uzvišenijeg od toga... i sad za sva blaga ovoga sveta, ne bih se ovog načina života odrekla...Treba ojačati jezik nemim ćutanjem...Ako ne možete da podnesete okruženje, odrecite ga se...Nikad niko nije znao težinu moga tereta, pa čemu onda sva ta ljubopitiva radoznalost...Ja nikoga više ne zovem, nikoga ne tražim, nikoga ne očekujem i ničemu se ne nadam... no, ono malo što mi dođe - neka je dobrodošlo... no, treba shvatiti, najlepše svoju teškoću podnosim sama samcata...Meni tuđe preporuke i prilike nisu ptrebne... kroz život idem sama, pa taman crkla ko pseto...Mene je teško prepoznati i nisam slučajno rekla da se od sada sve u mom okruženju deli na vreme pre i posle Sicilije - u svemu... više ne uzmičem, a niti prihvatam ono što svi očekuju potajno da pritisnuta sirotinjom prihvatim... živim za taj prvi dan da dokažem isterivanje svoga kraja, pa taman se zavezala od gladi...Kad vam uruše sve principe, onda vam život postane mizeran i bedan...Mene ljudi zovu među ljude... no ja ljudskosti nemam više, pa ne mogu da se odazovem...Koji je najbolji način da ljude odbijemo od sebe???... Da li je to ćutanje, sporadično tek otvaranje usta na pola, tek pokoja mucava reč ili nešto sasvim treće...Ja sam svo svoje vreme jako glupo potrošila, a da nisam stigla da valjano pogrešim u prošlosti...Posle prekida moje inspiracije i dalje praznina, kao da potapša noć žednu ne više istinskog iskonskog stiha, no misao korača, izgubljena i pretera li jednostavnost sadašnejg iskaza, kada ne ostaje previše iluzije da se smesti u neko malo bedno sutra...Samouverenosti nema, a reč se ne snalazi i stih težak odveć je postao redak u meni...Običnosti neke svakodnevne, odveć beznačajne, kao da zavaraju reč u čoveku, kad čovek više i ne govori, jer nema ko da ga sluša...Dok sam pre jedno sat vremena čitala Lawrencea, osetih jedan kratak udar zemljotresa..stigla sam do 239 strane... ili do poglavlja 15...Da ne bi bilo zabune, treba još od početka znati da su svi moji statusi isključivo hipotetički...Kad vam neko uporno i dosadno šalje poruke, sve pomislite, samo nemojte pomisliti da vas možda voli...Sve fabule životne jesu fabulozne, ali i nebulozne...Svaki dan donosi mi novu dozu ponosa...Među modifikovanim ljudima, pronalazim i modifikovani kukolj...Književnost je najveća Učiteljica Života...Uvek postoje ljudi od kojih ne želim ni reč izvinjenja, a kamo li sažaljenja...Ljudima iz divljine ne treba podilaziti, ali ni prilaziti sa uobičajenim komplimentima i načinom nekog tobož divljenja... Divljina se samo na fotografijama posmatra... U divljinu se ni prstom ne dira... Divljina u svojoj netaknutoj pustoši uživa...Za sportskim tipom nemojte nikad trčati, jer ga nećete nikad stići...Priroda se svojim prirodnim silama od ljudi brani i čuva...Ljudi narušavaju i uništavaju prirodu...Priroda nikad nije prljava, sve dok je ljudi ne zagade...Najsrećniji jeste svaki momenat kada shvatimo šta je beskorisno, pa još ako i to primenimo, e onda doista blago nama...Oni koji ikada o nekome koga su pre toga mnogo veličali i hvalili, napišu, pomisle ili kažu jedno jedino pogrešno slovce - više nisu ničeg vredni, pa ni sažaljenja...Čovek je Čovek, pa taman u njemu registrovali 1001 vraga...Među nama uvek se krije neki isterivač đavola... Samo što ja svoje vragove nedam...Kao male plašili su nas pričama o duhovima, a onda dođe duhovnost i "duhovnici", koji više nego da ljude plaše i straše...A kad nemate sa kim da se svađate, uključite chat ili pišite komentare...Živimo takve živote u zemlji, gde se dela i ideje velikh ljudi, priznaju tek nakon najmanje 200 godina od kako su izbrisani sa lica iste te zemlje (a možda neke, čak ni tad)...Uvek tamo gde iskoči neka nadprosečno vredna žena, javlja se muška sujeta i ljubomora teška...Ljubomorni muževi ponajčešće jesu nesvesno kivni na svoju nesposobnost da kraj sebe zadrže previše sposobnu i vrednu ženu...Najlepši kompliment koji čitav svet može da vam udeli, jeste da vas proglase za jeretika...Jedan savet za žene: žene, ako već morate da imate ljubavnike, odaberite neke mnogo dobre i u svakom pogledu izuzetno vredne...Sa svakom novom dekadom čovek težeći stalnim promenama, menja svoja politička i verska predubeđenja... I to je najlepša lična revolucija...Vrlo osetno povratih sebe na koren svoga ništavila...Moj nekad vrlo borbeni duh, ispustio je svoj plemeniti i uzvišeni put...Ako život treba da naliči na trku i trčanje, na večito utrkivanje, ali i otimanje i hvalisanje, onda mene tu i tamo ne može biti... Nisam više ni "sportski" tip...Divim se sve ređe i bez neke naročite ekstaze svim ambicioznim ljudima, mada ni trunku sebe ne drobim na ambiciozne poduhvate više... Valjda sam se izdrobila previše - potrošila...U preosteljivim vremenima, ništa se lakše i lepše ne glumi, nego lažno prijateljstvo, lažna ljubaznost... Jednom rečju - licemerstvo...Da li je baš svaki novi dan jedna velika i neponovljiva avangarda???... Taj svaki novo probuđeni osunčan dan, jeste li jedna neopisiva tajna, čežnja i težnja, da se stvori, pretvori i doživi neka nova novost, neka nova novina???... I da li je baš svaki dan novi doživljaj već viđenog sveta i veka???...