MRTVA MALA ŠARKA I DVA MIŠA...

Nad lepotom jezera...

Mogla sam možda da govorim

imala sam i neki sadržaj u glavi

i stoga nisam odletala na Mesec počesto

uvek sam znala šta treba izreći

gledala sam

svetlost se pomiljala

nad lepotom jezera...

U to vreme sve beše kameno

ne želeći mnogo

sve je bilo tako stameno

i kao da sam dosegla mnogo...

Nisam se morala pretvarati

dok slušam tonove srca

disala sam praduboko

letela kao sivi soko

imala sam šta da kažem

uvek su bivali lepi i sunčani dani

i kiše nisu zaostajale

I ja sam zaista NEM čovek... ja jedino mogu da mislim i nešto kroz misao i kažem - to jest da pišem... a kad bi trebalo ovo što pišem i da kažem, ja ne bih znala ni da beknem... I da me ne znate, mislil bi možda da ja sve ove svoje reču odnekud prepisujem ili da mi ih neko šapće... I jeste, vrlo sam osakaćena... Teško pričam, pa i ono što znam kao da ne zna... I kud goreg belaja...

Ko NEM se Čovek pokreNEM... staNEM... zastaNEM... udahNEM... predahNEM... izdahNEM... odahNEM i na kraju samo rukom i NE odmahNEM...

"Ne mogu da govorim

Um mi je skroz prazan

Zato Idem u šetnju

Jer mi nije ostalo ništa više da kažem

Vidim

Tmina se radja

Čekaću ovde

Do kraja vremena

Ceo moj života je uzdrman

Želeći nesto

Držeći sve što imam kao da je slomljeno

Daj mi nešto dobro.....

Pravio sam se da sam mrtav

Nisam puštao zvuka

Zadržavajuci dah

Padajući dublje

Tako da nemam šta da kažem

Kao da ne postoji sutra

jedva juče da postoji"

Ja sam loš i emotivac, od najlepših vesti i radosti - sita bi se isplakala...

Ne mogu da pričam, jer nemam šta da kažem, a i kad sam pričala, ko da sam opet pa nešto posebno rekla...I onda shvatim da ja ne umem da budem izvrsno dobra kao svi ostali i drugi, ne umem čak ni da ih oponašam, a kako vreme ide i sve manje umem da budem Ja...Ipak jeste sve dobro, jer čovek može i mnogo gore da zasluži...Ipak sam ja od onih kojima će sve sa dalekim zakašnjenjem i zahlađenjem sve postati jednog lepog dana možda jasno i to prekasno, a mora biti i prekrasno...Gledam ljude kako sve opušetno i rutinski rade, kako ni o čemu ne razmišljaju tako duboko... Kako im je sve prosto i lako... Nisam ja od takvog kova... Nisam ni čovek u pola... I sve sam promašeno u životu ubola...Ja sam srećna (ili mi se tako pokatkad samo pričini)... Imam divan raspored sati... Imam i veću platu... Imam posla i preko norme... I kakva je to sreća od koje me sve preseče, parališe, zastraši, oslabi, onemoća, zaguši, zaboli???... Da li su to opet aveti strahova raširili svoje čeljusti???... Opremam sebe na izdržljivost... A šta ako to nije dovoljno???..."Kad čovek odlučuje u afektu, retko ima vremena da logično razmisli. Ljutnja često stvara lažnu hrabrost"...Šta je televizija???... "To je jedan oktopod. Nije više samo mala kutija, to je Ljubavna Mašina... Zato što prodaje ljubav. Stvara ljubav. Predsednike biraju na osnovu njihove privlačnosti u toj kutiji. Pretvorila je političare u filmske zevzde. Možete naći verenicu ako upotrebljavate pravu pastu za zube. Tvdi, da će žene da vas vuku za rukav ako upotrebljavate određeni šampon za kosu. Deci govori da se postati jaki kao njihovi idoli u bejzbolu, ako jedu ovsenu kašu za doručak. Ali kao i svi veliki ljubavnici, Ljubavna Mašina je prevrtljivi skot. Beskrajno je privlačna, ali nema srca. Umesto srca kucaju mesta na top listama. Ako nije na dobrom mestu, program umire. To je srce i puls 20-og veka - Ljubavna Mašina"..."... za prijateljstvo nije potrebno vreme, potrebno je razumevanje"...Završila sam sa čitanjem knjige br. 2... Ostala mi je knjiga br. 3... I time ću ispuniti davno zacrtani plan da pročitam celu nežno roze kolekciju..."Kad čovek izgubi nešto dragoceno u životu, onda nađe zamenu, surogat"...Volim da koračam rasterećeno i lagno... Poletno... Okretno... Živahno...Ja odbijam da nosim bilo kakvo breme il tovar kroz Život"...Ja se čuvam od onih koji bi da mi podvale "ljubav"...

Ja sam dostojna Sreće...

Ja sam dostojna Dobrote...

Ja sam dostojna Divote...

Ja sam dostojna Izobilja...

Ja sam dostojna Života...

Ja sam dostojna Nove prilike - bolje šanse...

Ja sam dostojna Uspeha...

Ja sam dostojna Poštovanja.

Ja sam dostojna Iskrene Ljubavi...

I TI SI DOSTOJAN SVEGA OVOGA...

U svemu pronalazim Lepotu...

U svemu pronalazim Dobrotu...

U svemu pronalazim Život...

Opraštam sebi što sam vreme znala trošiti na pogrešne ljude..."Jedna glumica nikad nije usamljena jer je greje jedna divna stvar iznutra, a to je njen talenat"...Već na početku nove knjige blistavo pitanje: "Zašto se muškarcima sve prašta, a žena mora da se vlada po strogim pravilima?"...Ponekad izvučem misao onom hitrinom, kao što pisac izvlači papir iz pisaće mašine... No, sada tu izvučenu misao treba uobličiti u rečenicu... Rečenične slike oživljavam autentično... I u tom oživljavanju završih sa iščitavanjem davno započete knjige... Vreme je da pređem na novu... Ostale mi još samo dve iz istog serijala...Ja nisam od onih koji izmišljaju priče za radoznale... Odbijam da živim u prošlosti... Okružujem se najdivnijim trenutcima... Okružujem se prijatnom muzikom... Okružujem se ispravnim i pozitivnim mislima... Okružujem se dobrim i iskrenim ljudima... Okružujem se starim, a i novim proverenim vrednostima... Okružujem se poštenim i nadasve časnim ljudima...Koračajući stazom promene, polagano postajete svesni i probuđeni... pa nije da ne primećujete kako je kada neko nekoga ruži il mu šalje negativne poruke... I nije bitno što se to ne odnosi na Vas i što nije namenjeno Vama... No, nekome i jeste pripakovano da se zalepi u hodu... Zato odmaći se od svega što urušava i srozava nije uopšte loše... Šta više - poželjno je na putu promene... Prosto negativne poruke zaudaraju i od nih se treba povući... Crtu ispod svega podvući... A zatim će poteći poruke pozitivnije i čistije... Pročišćenije i uzvišenije...Mrva lukavstva ne može da škodi..."... znam svakoga koga vidim, ali ne vidim nikoga koga poznajem"...Ja svaki dan čitam i uživam u čitanju knjiga...Ja nisam zbunjena... Moj um krasi neverovatna odlučnost, istrajnost i snalažljivost...Ja se više slabašno ne smešim... Odvažnost je moj novi štos... Otmenost me iznenada povukla za nos... U meni više nema nesigurnosti... Ja sam nasmejana... Moje samopouzdanje ekstremno brzo oživljava... Više se ne osećam kao prebijena mačka... Prilično sigurno biram svoje nove reči... Novi rezultati i nova ja... Meni se niže uspeh za uspehom na svakom vidnom polju... Neizrecivo sam poletna i srećna... Živim svoj Život... Mirna i odveć neprimetna...''Ne trazi, druga sebi neces naci. Tebe ni jedan covek ne svetu nece razumeti, zato ces biti sam''...Starac Vitalije: '''LJUBAZNA REC je kao voda: voda je meka, a kamen probija''...