Моје ждрело ватрена сласт топлотом јаког напитка осваја, а све у мени на трен заспало затрепери и време задивљено стане у ове августовске кишне дане, ту где се усред ове збиље немилосно смрачи, а громови испарају небеса и бескрајна киша маглом оивичи брда...
У сваки гутљај ове ракије, утапам развејане снове, па оћутим опијеност што ледено прозуји и потоне у тањир препун сира, а реч блажена бесциљно остави трага, а ја наднета над хартијом, бојим далеке изгледе своје...
Бледим топлином у понор стешњене досаде, обухватам празан простор, ту где - сада и овде равнодушно уме да ме савлада и стиже ме неизбежни умор, киша када узбурка воде, а свела чежња касни огањ осветом назове...
Нема коментара:
Постави коментар