Zvezde trepere u govoru ljudi, koji malo oćuti u dane gladovanja i začudo Mesec obrne krug uzaludnosti svoje uz potoke sve do oštrog kamenja na vrh stene, a nešto dalje u tišini rascetalo se svetlo ozarenje današnjeg shvatanja...Odskače svetlost punog Meseca, kao pred streljanje neprimetno... zanimljivi su trzaji munje... prisećam se tu iznad porušenih zidina kako su gnjile sve naše stare rane... i kako plavu vodu prepoznajem u skoro svemu... i kako pomisao kao suvi list slepi se za okamenjeno nepce zemlje... kako vazduh na zapad okreće vetrove... i kako prolaze trenuci tišine...Prošaptaše lanjski snegovi u nama, i najednom na sve strane vidiš ljudi odlaze u partizane...U svom tom grmlju i žbunju, ljudi pronalaze šenluk i veselje...Svet je postao ništa drugo do jedno poselo, na koje su se okupili ljudi da tek porazgovaraju po nešto... jednom rečju rečeno, ceo svet je SJEDNIK...Hučalo je razmišljanje na suvo, plašeći onu stalnost otkrivanja tek nekog nečovečnog... i hrastovi su bez reči statično bledim osmehom neprestani smisao podnosili... i huktali su pogledi i prebacivanje kao stari zarđali vozovi... a vode, vode su pred sobom zaboravljale spokoje...Život jeste čuperak plave magle i tek zakasnelo nadimanje zvezda... Mislim da jako nesrećni ljudi prave poteškoće srećnim ljudima...Ako mi je šta "dosadilo" u ovoj dijeti koja se okončava to je to pijenje i ispijanje vode, naročito onda kada više nema obroka, a glad mori... sutra ću mislim i od vode da se odmorim... jer uz lubenicu voda je suvišna...Konačno i moj katastrofalan poraz u slagalici...Konačno moj prvi šah-mat protiv računara... pa je li ovo doista moguće... i mislim da me računar nije mogao pustiti da pobedim... ja sam stvarno pobedila... bila je to zanimljiva brzopotezna igra... ostao je samo kralj koga sam na kraju matirala... a uspeo je da mi smakne nekoliko figura... ja o šahu pojma nema, kad ono moje figure pobediše i piše lepo šah-mat...Čovek je doista promenjen egoista kad osvesti do besvesti svoj ponos i dostojanstvo jednog ljudskog stvora protiv svih zlotvora i njihovih otrova...Ako pouzdano znamo šta nas je i kad "smrvilo", onda nikad, ni za živu glavu svemu tome ne terba da se povratimo ili vratimo, ma koliko sada ojačani i izmenjeni bili ili i ne bili - svejedno...Svo ono harmonično blago jedne unutrašnje ljudske skladnosti, čovek može pre pronaći u žuboru potoka planinskog, u lepetu krila neke brzo leteće ptice, u kamenu, u steni, u neobično krivom drvetu, u cvetu, u odblesku svetla, u kapi kiše... to čovek ne može u ljudima pronaći... to čovek nevdiljivo skriva i prikriva u nutrinama svojih zatrpanih tišina...Ne volim pokrupne reči kao što je reč PROMENA... koja se u današnje vreme preuveličava do nekakvog fenomena... Ne iziskuje čovek mnoštvo promena - od iskona dobro je utvrđeno kuda i kako mora... već je potrebno uvideti šta to tačno izmeniti i šta to na čoveku ljudima smeta... Reč je o nijansama i sitnicama... Samo izmena načina ishrane jeste dovoljno za nekakav vid promene, a sve ostalo može da ostane i po iskonski starom... dok čovek opet ne uvidi šta mu sada da promeni ili izmeni, pa treba ili šta to njegovom okruženju nedaje mira... može i najnemirniji čovek u svesti nekih ljudi, da proizvede još 300 čuda..."Jedan od najboljih saveta koji možete ikada dobiti doćiće (ili dolazi) upravo iz osluškivanja (slušanja) vašeg instinkta"...O količini moje današnje snage ne treba da govorim, čak sam ispeglala i veš, pa i nešto napisala...Jedva čekam to divno jutro sutra, kada će najblistaviji dan, da zamiriše na lubenicu...Nisam mogla potrošiti svu čorbu... ostatak ću posle večere prosuti u WC šolju... ustvari - to je onaj ostatak koji nije utrošen, jer se iz dijete može videti da imaju i obroci u kojima je preskočena ili u kojima se izostavlja čorba... malo se baci - možda za dva tanjira...Pripremam večeru - kuvam tikvice... krastavac ide svež... samo da podgrejem čorbu od povrća tamo kad odlučim da večeram... i tako stavljam tačku na moju sedmodnevnu dijetu... izdržah ko zmaj... a sutra ću da se odmorim od kuvanja... ovih 7 dana baš baš sam se naradila, a i nakuvala...Sutra sam čitav dan na lubenici, a tek uveče uzimam đevrek i kiselu pavlaku a uz to ide i paradaiz i luk - počeću da koristim onu koju nisam nikad volela, zelenu kiseliju sa manje masnoće.. inače volim onu pavlaku sa crvenim poklopcem... ja koristim samo imlek... najbolji su... i tako moj program za sutra: voće, što duže i što više, jer od toga se mrša, i večera ugljeni hidrati sa malo masti...Dosetila sam se - više kad vidim neke pozive, srećom imam identifikaciju - neću se javljati... cvrc...E što je glupih ili čudnih ili namerno bezobraznih hvalisavaca ljudi među nama... čuje neko nešto sa zakašnjenjem, pa trči da nas zove, da nas pita... Znate dragi ljudi, kada nešto prođe za to više ne vredi pitati... Prošlo... Nema ga više... I čemu raspredanje prošle priče... Ja ne volim da znam tuđe planove, tuđe rasporede... kad ono mene malo pre zovu da mi saspu šta je ko radio, gde je bio itd... Bože, jel ovim ljudima bar imalo jasno da meni do staroga režima Života više nije apsolutno stalo... Ja sam sada nova... Mršavica i ja sam promenila svu životnu filozofiju, počev od hrane... Znate mi smo ono čime se hranimo... pa vas moli i ljubim ne hranite me vašom i tuđom hranom... ja sama pripremam šta volim i koliko volim... HVALA...Za moje današnje izvrsno raspoloženje i dobru energiju, a tako i za svu snagu - čak sam i veš okačila, a zna se da rendam već 7 dana i pripremam sve svoje obroke, a i perem dosta aparata i vanglica i činija ručno... za svu ovu dobru energiju hvala uhljenohidratima, kojima je današnji dan i posvećen i nikad ne zaboravite - ugljenihidrati daju nam energiju i polet i zato su važni... moj ručak beše preukusan - kuvani pirinač, pola glavice crnog luka, pola crvene paprike i rendana šargarepa... sve sveže, tj. nekuvano ili presno - sirovo... kakva so, kakav šećer... sada sam navikla i bez toga... Jupi... i sedmi dan dijete je posni...Ispade da sam ja naučena da budem "budala" - odričem se kućim svoju kuću, a tako nađu se oni koji od mene nešto pozajme, pa ih i baš briga ako mi moje stvari nikad i nevrate...I tako ja sam za 6 dana izgubila 4,5 kg... a još ću da se korigujem... Mrša for ever...Najjednostavniji i najefektivniji princip ishrane...Treba se čuvati koktela - oni mnogo goje..."Avokado može da se kombinuje sa ugljenohidratima, ali i sa proteinima"...Lubenica " sadrži minerale, hlor, brom, sumpor, potašu, pa čak i proteine. Najvažnije od svega je da će ona sagoreti bukvalno sve suvšne materije koje su se zadržale u našem organizmu poslednjih 10 dana"... Džudi Mejzel: "...vaga me je vratila u realnost! Kakvo osećanje sigurnosti vaga pruža čoveku! Od tog trenutka se od nje nisam odvajala - nosila sam je na sva svoja putovanja. Srećom, imam veoma malu i laganu vagu koja može da stane na dno kofera"...Sada svako jutro pitam: šta ima od voća... i što više voća i što duže preko dana voća... a uveče tek malo povrća, a ponekad i nešto od proteina... naravno masti će dobro doći... omiljeno će mi biti đevrek i pavlaka ili kokice... više nikad se nesmeju preklopiti proteini i hidrati...Jedva čekam sutrašnje jutro da se konačno vratim principima pravilnog kombinovanja hrane po knjizi "Jesti a mršaviti" i tako sam nabavila dve lubenice, da iskoristim ovo najdivnije enzimsko voće dok ga ima... a uveče ću nešto malo neku večeru ugljenih hdrata...Sva očaravajuća jednostavnost naših ovozemaljskih života, jeste upravo u tome da ljudi uživaju u apsolutno različitim stavovima, sitnicama i gledištima, pa i ineteresovanjima i polazištima, kao i inspirativnim nalazištima...Ništa lepše nego kad kosmičko gnezdo zamiriše na pečeni kolač...''Treba ziveti u svetu kao u pustinji. Iduci ulicom, ne gledati u stranu, vec pred noge svoje. Vise cutati, ne praznosloviti i Isusovu molitvu tvoriti''...''Sveti Serafim je govorio da je izlagati nase ucenje o tim zapovestima tako lako kao kamenje sa gore kotrljati,a ispunjavati ih na delu tako tesko kao to kamenje iznositi na goru''...''Ako hoces da odolis svojim neprijateljima bez borbe,da ih pobedis bez oruzja,ukrotis bez truda i pokoris ih sebi,budi krotak,trpeljiv,tih,nezlobiv,kao jagnje,i odoleces,pobedices,ukrotices i pokorices'' - Sv Dimitrije Rostovski...
to je i svaka strma stena u travkama nezgrapnih kamenjara...
to je i sena preko koje sruče se rumene kiše u smiraj dana...
to je bistro svitanje što nadmoćno bije visine treperenjem Sunca...
Нема коментара:
Постави коментар