"EAT WELL AND LOOSE WEIGHT"...

Džudi Mejzel: "VITKI ste, ali ne znači da ste samo kost i koža.

VITKI ste kad stanete na vagu a ne morate da kažete, "Kad bih samo..." "Kad bih samo mogla da oslabim 5 kilograma" ili "Bila bih savršena da..." "Bila bih savršena da izgubim nekoliko kilograma."

VITKI ste, znači savršeni u sopstvenim očima. Ma koliko da težite!"...Eto ja kad podelim svoje trenutne kilograme sa visinom na kvadrat dobijem rezultat: idealno... Malo sam tužna, jer sam otkrila da je ova divna žena koju sam upoznala kroz njenu knjigu preminula oktobra 2007...Nova Vitka i preporođena Mrša, osvanuće u utorak i pisaće vam o svemu..."EAT WELL AND LOOSE WEIGHT"...Moram da vam otkrijem moj veliki plan ili sutrašnju Ideju... nađem brzu dijetu za 7 dana 7 kilograma... eto ja od sutra držim djetu, a djeta se mahom zasniva na toplim čorbicama, koja mora svaki dan da se kuva... Već u sledeći utorak 25 avgusta ću vas obavestiti koliko sam tačno izgubila kilograma... sada je idelano vreme za ovu djetu, jer svežeg paradaiza i voća ima u izobilju... iskoristiću i moje silne avlijske jabuke i kruške, a i šljive... Idelano dobro...Jedna zanimljivost o kuni i lasici... "okretne zverke koje kolju i piju krv ali ne jedu meso zaklane životinje"...Ponekad mi se čini, da poznajem note i notni zapis dobro, napisala bih i operetu bar...Овај свет се увек грешио о највеће таленте, тако једног Вердија са 19 година његових, нису примили на милански конзерваторијум... какава брука...O Bosancima nije danas zahvalno brbljati... sigurno tu ima nešto poštenog i dobrog sveta... no ono Bosanaca što sam ja upoznala i srela, bolje da vas Bog sačuva... Ja protiv Bosanaca ništa nisam imala, no imali su oni protiv mene, pa zato neka ne čudi što ih nešto malo simpatišem, gotovo nikako... A kad kažem Bosanac, mislim isključivo na velike Srbe iz prodane i ostavljene njihove Bosne... Pa malo bolje izračunajte u našoj bajinoj varošici sve pozicije čelne i čeone drže Bosanci... a tužni satrosedeoci - njih i nema vše, postali su ugrožena niža vrsta...Dođu tako vremena, kada čovek više nema šta pametno da kaže, jer mu se načas učini da je izlizao najrođenju kožu kazivajući... i nije čovek pesimista, ma koliko negativno zvučalo njegovo disanje ili pisanje... takav čovek je naprosto puki realista, pa ne može ni pedalj da poskoči više od zbilje... i nije mnogo reči da mu je svako novo buđenje i svaki novi dan, samo teret više i teže... kao neko davno natovareno prokletstvo koje niko i ničim sa njegovih pleća ne može da zbaci... no kao da uvek postoji ta neka sila koja može na čoveka svašta da nabaci ili da mu pokvareno dobaci...Praznina i nije uzaludna, ukoliko njome dominira svo ono obeležje jedne od umetnički izoštrenih vizija, kao i plavi krugovi balansa unutrašnje energije, kao kroz onaj stih, one poezije prenaglašenog doživljaja jednog malog sveta...Sigurnost jedne ljudske reči, počiva upravo u njenom ćutanju i to je jedini horizont ljudskog trajanja, koji ne može da zatvori krug teskobe...Praznine iz besmisla kao da sobom nose izraze svih najviših vrednosti i to je ona iskričava tačka u svesti najvrednijih uzvišenih značenja i ideala unutar jedne ljudske čistote...Punoznačne praznine tek kao da obuhvate mnoštvo reči iz klonuća prolaznosti, dok misao iščezava i nestaje u svakoj lepoti reči...Nije li uzaludnost jedne praznine posve besmislena kao kroz postojanja niti, dok nemilosrdnost života nemošću upravlja i reč sili protiv svoga smisla za nečim uzvišenim tek misao da izusti... I nisu ni čežnje više nebeski čiste i nije ni volja svrha i cilj... Nemoć volje... Nemoć želje...

Ivo Andrić: "...čudno, kako ovde niko nema milosti ni onog prirodnog sažaljenja, koje se kod nas spontano javlja pred svakim tuđim stradanjem. U ovim zemljama treba biti prosjak, pogorelac ili bogalj na ulici, pa da se izazove sažaljenje. Inače, među jednakim ili sličnima, nigde ga nema. Sto godina čovek da živi ovde, nikad se ne bi mogao naviknuti na ovu suvoću srca u govoru, ovu vrstu moralne golotinje i grube neposrednosti, nikad ne bi mogao očvrsnuti toliko da ga ona ne povredi i ne zaboli"..."Islam je i došao u Evropu kao ratujuća strana i do danas se u njoj održao ili svojim ratovanjem ili blagodareći međusobnim ratovanjima hrišćanskih država"..."..rat (je) stalno na površini hrišćanske Evrope, samo se pomera s jednog kraja na drugi, kao što čovek pomera žeravku koju nosi na dlanu da bi ga manje pekla. U ovaj mah on je negde na evropskim granicama Rusije"..."Kad tri Bosanca ne možeš zajedno sastaviti da se ne posvađaju ko je prvi (već, poslednji nije nijedan, to se zna). Pa i da uspem u svemu tome, šta vredi kad ovi bosanski junaci neće da se bore s one strane Drine i Save.Tu, na bosanskim granicama, prestaje njihova hrabrost i njihovo poslovično junaštvo"..."Sa Davilom nije vredelo razgovarati. Za njega su postojale samo opipljive stvari i konkretna pitanja. Sve što nije dozrelo do toga oblika nije za njega ni postojalo"..."...prokletstvo i jeste u tome što razgovora i saveta uvek ima, osim onda kad nam je to najpotrebnije; i što o onome što nas istinski muči niko neće sa nama jasno i iskreno da govori"..."...nije imao nikoga sa kim bi mogao o tome da porazgovara, da čuje tuđa mišljenja, ispita izglede i proveri svoje sumnje i bojazni, da u svetlosti razumnog razgovora vidi šta je u njegovim bojaznima stvarnost a šta plod mašte i straha i zamorenosti. Jer, kao svi usamljeni a slabi i istrošeni ljudi kod kojih se trenutno pokoleba vera u sebe, Davil je silom hteo da u rečima i pogledu drugih ljudi nađe potvrde i podstreka za svoje mišljenje i delanje, umesto da ih traži u sebi. Ali, prokletstvo i jeste u tome što razgovora i saveta uvek ima, osim onda kad nam je to najpotrebnije; i što o onome što nas istinski muči niko neće sa nama jasno i iskreno da govori"...Živovanja "koje se stalno diže i pada i kao luda ljuljaška ostavlja čoveku samo toliko daha koliko da se kaže da je živ. Verovatno će i ovoga puta sve opet završiti pobedničkim biltenima, povoljnim mirovnim ugovorima, ali ko će da izdrži ovaj život koji postaje moralno sve teži i skuplji i ko će da nađe u sebi i da plati cenu koju on traži? Šta može još da da čovek koji se razdavao i da uradi snaga koja se premorila? Ali svi treba sve da daju i sve da urade, samo da se jednom iziđe iz ovog večitog ratovanja, da čovek predahne, da se dokopa malo stalnosti i mira"...