SA UKUSOM SLATKE PAVLAKE...

I na starom šeširu koji ne sme da se zaboravi takođe sam u svojoj režiji šila ovu mašnu - nešto uvek moram da prekrojim ili doradim... tako da ovaj stari odbačeni šešir rado pozajmljujem putnicama - samo mi se javite... Ja imam ovaj lepši i draži - sicilijanski, koji nikome neću da pozajmim...Od kako sam došla sa Sicilije, sve vreme nešto nižen i prekrajam... pa konac i iglu ne ispuštam... tako odmah čim sam se vratila rešim da malo ulepšam šešir sicilijanski... odsečem prvobitni lastiš koji se i istegao prilično... i onda na mesto toga našijem dve nove satenske trake u braon boji... biće idelano neki sledeći put kad ovaj šešir okačim... na vetru uvežem mašnu i ako ga nosim oko varta biće prijatnije od lastiša... moj redizajn...A sad mogu da zaigram malo šaha...Skuvala sam najbolju sutliju do sada...Sutlija - gotova... ja sam svoj deo ostavila pa ću ga smazati iz šerpe... ove činije su za moje goste...Ljudi kao ja od sveopšte dosade najrađe pobegnu u vlastitu kuhinju...Od čaše pirinča puna šerpa sutlije... idealan predlog kako preživeti svaku "krizu"...A ujutru čim ustanem pravim musaku od crvenih pečenih paprika - to obožavam...Ja kuvam, a apetita baš nemam...Krčka se... zapanjim se - kesica cimeta 15 dinara...Kao u dobra stara vremena, opet kuvam... i sad ću da skuvam sutliju...Ja sam vrlo promenljiv tip ličnosti, a za njih važi: ono što su voleli, ne vole više...Možda je poraz i to kad čovek više ni svoje fotografije nije u stanju da pogleda sa nekom dozom oduševljenja...Ja ne putujem, no moj kofer putuje, onaj što ga ponovih do Sicilije i to me jako raduje, pa isto dođe kao da i ja putujem...A sada se Ja Mala, odjavljujem iz vaših velikih života... opet ću da otpočnem seriju toplih kupki za moje ranjene i umorne noge... banjanje od 30 minuta u crvenom lavoru...Moje dve nove okrugle tacne za torte i kolače... po 60 dinara...Moje najnovije čaše za sladoled... 550 dinara... baš su šik...Čovek sam kroz Život mora ili treba da izgradi sistem čuvanja svojih najlepših uspomena... i da li bi verovali da ovom satu ima skoro 34 leta... to je moj prvi pravi sat onog divnog mehanizma na navijanje - nema bateriju i još uvek besprekorno radi kad ga navijem... evo sad sam ga navila, i kuca tika-taka, jer mi moj sat od 14 leta ukradoše... ovaj satić sam dobila čak iz Iraka... VIALUX - swiss made... Ja sve mislim da sam ovaj sat dobila 81, no ako ova firma postoji od 83 onda znači sat ima 32 godine... nije važno - uglavnom i posle 30 godina ovaj sat radi ko nov... iako sam ga poklonila radosnici i ona se igrala sa ovim satom i srećom opet mi vratila sat... e tek sad ga nedam nikome... biće da imam prvu seriju ovih luksuznih satova... eto kad sam ja nosila ovaj sat na ruci, neki se još nisu ni rodili...Prijatelji mojih prijatelja sigurno jesu neki prijatni ljudi, no meni od suviška prijatnosti vrlo često utrnu zubi...Zašto ćutim ponajčešće... zato što je moje ćutanje mnogo rečitije, od onoga što bih eventualno pokušala nekim rečima da iskažem...Gde sam bila - šta sam radila... Umutila sam 3 ukusa sladoleda - čokolada, vanila i jagoda... i napravila sam duplu meru princes krofni sa ukusom slatke pavlake...Svaki otisak kamena nosi drugačiji odblesak radosti ili tuge, kao i čovek...Andrić: "Svi mi umriemo samo jednom a veliki ljudi po dva puta; jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina (delo)"..."Jer ljudi vole takve razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko izdignu i polete... Svet je u kasabi još neko vreme prepričavao događaj pa zatim počeo i da zaboravlja. Ostala je samo pesma o devojci koja lepotom i mudrošću sja iznad svega, kao da je neprolazna"...Delovi pamćenja ograđeni su nekom nejasnošću mrkih brda, nad onom praznom prolaznošću svih onih istrajnih ostataka strmih kamenih vrhova podno Sunca... Reka kroz beskonačno prostranstvo tek istinski zatreperi i to primetno Umu... Nezapamćena reč od neprolaznosti neke kao da sedla one predele oslikane tišinom neobično kamenitih naslaga... I kao da suviše ohola Srca i neobičnog duha, ona vijuga ćutljivo povučenim prazninama i to odavno na takvu nemilosrdnu sudbinu Oka svikla...A kad reč iz beskonačnosti neke lepe i slepe, kao iskra bljesne u avgustovskoj noći, ta pažljiva reč koju ne umem da lokalizujem u mom biću i žiću, ta izuzetna reč koja nema emocije da zatreperi više u meni, i da tako okuje moju malu pažnju ili zaustavi dah u neki sličan mah...Posve običnim srastanjem za neke od preuzvišenih Ideala, ne znači da će ubrzano doći do sve lepših produktivnih naimenovanja ili slaganja, jer neke čvrste povezanosti kao da ne msile ikad više da nekim srastanjem sve nadomeste...Život jeste jedan veliki pašnjak, a ko ne bude umeo dobro da pase i opase - teško njemu...Obožavam osamu, dosadu i samoću...Ja sam vrlo, vrlo zatvoren tip... Ima li neko nešto protiv toga???...Koliko god humanom i veličanstevnom čovečanstvu moj mali veliki unutrašnji svet ne bio po volji, ja iz njega nikad i nigde neću, pa taman grmilo sevalo...