Данас нисам била достојна опредметити своју мисао, ту пред Вама, док осећање ништавног оплакивања рађа јединственост ову преграђену кинеским зидовима...
Унутрашње стране срца премазујем гипсом, а на таванице душе осликавам контуре рањене срне...
Изостављам детаље, а боје су топле и хладне...
Проничем у динамику свих тих боја...
Топлим бојама се не примичем и њиховом зову не одазивам више...
Ја сам плава и хладна и држим се одстојања...
Бежим...
Скупљам се у простору...
Заустављена сам...
Оптичко мешање боја, које посматрам са раздаљине...
У мом оку трепере три мешавине боја: плава, љубичаста и зелена...
Тражим правац кретања светлости...
Мисао се повлачи пред речима, које више не надиру...
Моје срце задобија глатке спечене обрисе витража...
Потези четкицом не стварају снажан утисак...
Сивоплави тонови...
Сирова уметност издвојена и усамљена ствара...
Нема коментара:
Постави коментар