I neka i kroz ovu mirnu noć, kroz kružni beskraj zvezdasto titra i igra, da neugasivo plamti i pamti, da kroz kosmičku igru reči i sutra zaigra, taj beskonačno neugasli plamen plavog ekspresionizma i sumatraizma...
Ključ i lepota jednog ljudskog trajanja ogleda se upravo u mnoštvu svih čovečanskih nedostižnosti i nepostižnosti pred kapijama i prozorima života...Ja sebi kao čovek svakodnevno namećem nedosežno visoke ideale i nedostižne principe, kako bi sve kroz ovaj ovozemaljski život izgledalo što zanimljivije...Tačno je da ne možemo imati kroz život ama baš sve, ali zato možemo i moramo imati sebe zacelo i u celosti, a što znači odnositi se sa visokim poštovanjem prema svome ličnom JA...Svaku današnju trezvenost treba pridržati sa najmanje tri ruke... Slično je i kod povraćanja... Sa dve ruke pridržavamo se za wc šolju, a treća treba da nas drži preko hladnog čela...U svakom novom i neutešnom odblesku plavog, kao da vidim sve novo starim, a sve staro novim...Neki ljudi slično glodarski nastrojenim insektima i postoje kako bi nakon te najezde, doneli pustoš i još jedno duboko vidljivo opustošenje...Neki ljudi hodajući kroz život izgube vid i oči, neprestano motreći na tuđe pravce kretanja i skretanja...Zabadanje nosa u tuđa posla ili zantiželjno postavljanje najličnijih pitanja, odveć odiše priglupošću jednog ljudskog mentaliteta... No, bez brige to je ravno biblijskoj najezdi skakavaca na egipatska polja rodna...A kad se misao dobro zalaufa, onda se i reč sa nepca zakotrlja, pa sa usana kao vino odlično zapenuša... Pa, u to ime - Živeli!!!...Postojanje bilo kakvog ili ikakvog cilja jeste promašena životna investicija, ali samo utoliko, ukoliko je i ostvarenje i ispunjenje istog tog cilja svakako nedostižno visoko, što bi značilo nepostižno dostižno ili dostižno nepostižno, sa izuzetnim izuzimanjem iz svakodnevno uobičajenog političkog toka, nešto kao tek sveže naceđenog limunovog soka...Kad zbrojim sve svoje tišine, oslušnem divnu poemu...Tišina jeste jedina stvar i dobra prilika na celom svetu, koja nikada ne ostaje kratkih rukava...Izbegavam sebe i bežim od sebe, štedeći tako sebe od sebe...Povredili su našu misao kroz usta još ne izrečenu...Nagnječili su naše uši, oporom muzikom neprevodljivih reči, tako da od sada gluvarimo sa izrazito zapaženim uspehom, pa neka su zbog svega toga i prokleti...Ništavno je svo ovo emotivno bogatstvo ove jedne male oćutane reči, zaklete na tišinu beskraja, nešto nalik na žuto svele grančice mimoze, što kroz promišljanje tuži za pogrbljenim rečima, na dnu ledenog glečera zdrobljene...I kao da opet u sumrak povlačim ovu jednu svoju reč malu u ćutanje neko štrokavo, ali ako ikad opet pustim reč, pustiću je na ograničenu slobodu...Reči i ove boje moje, nisu raskošne i u njima više ne osviću sve te igre svelepote neopevane razasute kroz daljine sanjalačke plave... Muzika fado... A nivo čovečnosti moje i smisla usred negacije življenja, jeste li razočaranje usled sveljudskog univerzalnog bola i tuge...Treba li i danas čoveku psovka zaljuljkana u plitkosti jednog oslobođenog duha, da njome možda uzvrati šamar prenačičkanoj slovesnoj javnosti tako lepo utabanih predruštvenih ukusa i klasa...Pripremite decu uz dobru obuku da moraju stasavati među đubradima...Postoje ljudi malo je reći đubrad i baksuzi, koji od jada ne znaju šta će, pa ukradu ispred vrata komšiji jednu papuču, dok je ovaj na odmoru negde... A još veći jad jeste kada mu počupaju iz saksija cveće...Ljudi dok im trebate iz nekih samo njima znanih sebičnih interesa slatkorečivo okivaju u zvezde, a onda vas nepriemtno ali jako osetno rastzaju u areni ili razapinju na krst i to naglavačke...Jedan ljudski život posebnim čine sve njegove lične traume...Bez pardona bilo kome ili bilo čemu ja jesam ekspresionista kroz bukvalno nezadovoljstvo životom i onim što život jeste i što život može biti...Nemojte mi nuditi vaše precenjeno prijateljstvo, jer od kako postojim i živim, poznato jeste koliko volim svoju ličnu samoću...Ljudima treba slati što transparentnije poruke, kako bi uvideli da u nekim životnim prostranstvima više nema mesta za gluposti svake vrste i podvrste...
Нема коментара:
Постави коментар