Povezani smo sa kosmičkom knjigom nevidljivoga božanskoga tkanja... prahom i prašinom svetlucavom... sa mnoštvom tog svetlećeg izobilja u grotlu jednog aktivnog vulkana... samo tu knjigu još niko nije pročitao kako valja... mi slepi putnici nagađamo samo onu Iskru njenog tajanstvenog pisanja...Ja sam u proteklih 48 sati, samo sprovela jedan mali pokus: nazovem ljudima dobro veče, pa da vidim šta će da se desi... rezultate ovog istraživačkog eksperimenta, neću objaviti na blogu... zatvorenog su tipa... A ukoliko sam vas uplašila iskačući u prozorčiću, znajte to više od mene ne možete očekivati nikad, ni za živu glavu... pokus je okončan... Mirno spavajte i sanjajte... Laku noć...Jednom su me lepo poučili: pošalješ čoveku poruku, a onda kažeš: izvini, greška... Dešava se, zar ne...Vremena su zla i teška, pa čovek jedino uspeva da preživi sve nedaće i iskušenja, samo se služeći svojim maternjim jezikom...Sve više se divim Pikasu i Jesenjinu, zato što su mrzeli sav taj engleski...Zašto su filozofi stradali od tolike dosade???... Zato što su retko pronalazili sagovornika nekog visokog ili višeg nivoa... sve je to ličilo na tek zasađenu boraniju pritkaru...I ako ste u sve prepoznali tek zrnce filozofiranja ničeovskog ili nekog drugog, za to treba po najkraćem postupku optužiti dokolicu, dosadu i razmišljanje neprestano moje...I sigurno ako smo kadri postaviti sva ta egzistencijalna pitanja, sa tom dubinom i širinom, onda ćemo nekad i doći do odgonetke, koja se krije negde u svim tim pitanjima jednog malog mikrokosmosa...Požudu ne treba shvatiti jednostrano i uskogrudo... ona vam treba za sve, ne samo za ljubav... treba vam čak i za pisanje... tako obratite pažnju na sve oko sebe... treba vam za življenje... kao i za svaki vid borbe koji ste već unapred po slabosti svojoj precenili ili loše ocenili... I videćete to je teško postići, jer to vam ili ubju ili zamre u vama...Priroda me uči da pamtim... priroda me uči da ne zaboravljam...I da li je svakih 10 leta upravo potrebna najgora moguća rečenica, da vam za tren surva najlepši vaš vek...Svi pretvarački i lažni izlivi nežnosti i osećanja, jesu vazda isti i ništa se po tom pitanju ne menja još od iskona...I kad povučeni ili poučeni ćutite u nekoj steni daleko, opet će se naći taj neko da vam zagorča ionako tešku situaciju ili reputaciju, svejedno...Zašto sam počesto odisala na razočaranje???.. Pa, zato što sam sve više dokazivala da sam u pravu...I da živite najsavršenijim načinom života, postoji ono jedno što nikad ne možete izbeći, a zove se dosada...Toliko knjiga čovek pročita i gle čuda, kao da još nije sve spoznao... ili toliko godina zalud prođe u traženju kapi suštine i gle sve neke same puste praznine i neravnine...Ko su uopšte ljudi koji mogu da sve oslovljavaju sa dušo draga... Ja to recimo - ne mogu...Eto šta je život, poruka na hartiji na kojoj napišete samo jedno "dobro veče" i tu hartiju savijete i ubacite u bocu i otisnete je niz more života... I šta msilite, da li će vam i koliko njih uzvartiti to samo jedno dobro veče... Probajte... retko ko - gotovo niko...Lawrence: "Kako pjesnici i svi ostali lažu! Oni vas uvjeravaju da čovjek želi osjećaj. Međutim, ono što čovjek osobito želi, to je prodorna, uništavajuća, strašna požuda. Naći čovjeka, koji bi se usudio, bez stida ili grijeha ili konačnog kajanja! Ako se kasnije stidio ili činio da se netko stidi, kako je to strašno! Kakva šteta, da je većina muškaraca tako pasji sramežljiva kao Cliford! Pa konačno i Michaelis! Obojica su kao psi poniženi u razbludnosti. Uzvišena naslada duha! A što je to za ženu? A što je to zapravo i za jednog muškarca? Potrebna je puka požuda, da očisti i rasvijetli duh. Potrebna je čista vatrena požuda, a ne pobrkanost misli"...Nisu nas naučili šta je najvažnije u ovozemaljskom životu???... Da li znate???... Požuda!!!... Lawrence hvala za to razotkriće...Lawrencea pročitah do malo pre do strane 282... tako ostade mi još poglavlje 17, 18 i 19... ja sam oduševljena do samoga kraja rečenicama koje je Lawrence stavio u usta jednoj lejdi i jednom lugaru...Podržavam ljude koji od srca pričaju ili se dopisuju sa svojim sestrama ili braćom... ne vidim ništa loše u tome... a zlicama i to može da smeta - samo ih treba čuti...Što više obarate moj sistem, ja se više vraćam...Pre mesec dana, 4 jula na Dan Borca, osvojila sam svoj najlepši vrh Etnu od 3 hiljade metara i da li iko misli da mi treba nešto lepše i vrednije od toga... a možda je Etna osvojila mene... isto dođe... I tamo sam zavijorila plavu zastavu srca svoga, a nema tih para za koje bih tamo zapela ili razapela neku tuđu zastavu...Ljudi se još uvek debelo varaju ako misle da sam zainteresovana za neku vrstu sviđanja... bolje da vam nabrojim ko mi se ne sviđa - taj spisak je mnogo duži...Ja sam ljudima veoma malo, gotovo ništa ispričala o lepoti mog poslednjeg najlepšeg putovanja ikada, no oni sa nekim pravom i slobodom okolo pričaju o tome, pa biće da su oni tamo bili umesto mene... a ja, kao i da nisam...Sve što pokušava da ograniči našu slobodu i nije sloboda...Neki ljudi možda misle ako oni imaju pokvarenu maštu, da imam i ja...Ako na čemu više treba iko da mi ikad zavidi ili pozavidi, onda je to Sicilija...Postoje ljudi sa kojima sam izgubila nit pričanja, a i pažljivog slušanja i ćutanja... a stvarno više nemam trbuh da slušam priče tuđe... tračeve... šta god...Gustav Klimt: ''Ne umem lepo da govorim niti da pisem, a narocito ne onda kada treba nesto da kazem o svojim delima. Ako neko hoce da me upozna kao umetnika ili coveka, treba pazljivo da posmatra moje slike i da mene i moje misli pokusa da shvati kroz njih'''...Dzon Konstabl: ''Na svetu postoji mnogo mesta dostojnih da budu ovekovecena na platnu''...Teodor Zeriko: ''Sto je na slici vise nijansi crne veca je njena umetnicka vrednost''...Gistav Kurbe: ''U svom zivotu naslikao sam mnogo autoportreta, trudeci se da tako iskazem promene koje su se u meni desavale. Jednom recju, slikao sam svoj zivot'''...Ezen Delakroa: ''Radim na savremenoj temi borbe na barikadama i mada se nisam borio zajedno s narodom, barem cu slikati za njega. To popravlja moje dusevno raspolozenje''...Kamij Koro: ''Lepota u umetnosti je istina spojena sa utiskom dobijenim sagledavanjem prirode... Stvarnost je deo umetnosti, osecanja su deo stvarnosti"...
Нема коментара:
Постави коментар