Ko je Filozof današnjice???... To bi mogao biti samo onaj oštrouman Čovek koji svojim načinom filozofiranja upravo služi da pokaže kako to Filozof i dalje jeste samo neutreniran i neposlušan pas, onaj šugavi škart koji umire od dosade na pragu vlastitog poražavajućeg trenutka jednog meditativnog plavog ništavila...Postoje idioti posle kojih nam se više niko i nikad ljudski ne obrati...Svako književno delo pretočeno u tv seriju ili film, jeste po mom viđenju dosta dobro i osakaćeno i obogaljeno... jednom rečju - upropašćeno... tako književnost onu vrednu i veliku, treba braniti od svih pokušaja umetničkog pretakanja u ovaj ili onaj vidi opet umetničkog iskaza... Književnost je najživlje slovo na hartiji koje treba braniti i odbraniti...Između onoga "volim te" i "sviđaš mi se" leži razlika ogromna, čak čitava provalija morska ljudskih naklapanja i žvakanja, bez iole emocije vredne... No kako god bilo, oboje se svodi na to da spas treba potražiti u literaturi nekog od nobelovaca... i dalje navijam za Lawrencea protiv Flobera... Tako ovu književnu lepotu rečeničnog iskaza jednog Lawrencea - uništila je i tv serija i film, ma kako za uspešne bili proglašeni... bolje da su pogašeni, a da se Lawrence. prvo čitao sa budnom pažnjom...Evo, jesam li otkrila gde svi oni nalaze izvor svoje inspiarcije i kreativnosti, pa i nisu tako pametni, pismeni i svoji..."Ne troši svoje reči na ljude koji zaslužuju tvoju tišinu (ćutanje). Ponekad najmoćnija (najsnažnija) stvar koju možeš da učiniš jeste da ne kažeš ništa uopšte"...Skoro svaka žena je pred Životom sposobna, no tek svaki stoti muškarac mogao bi se pred životom nazvati - iole sposobnim... no, uvek ostaje dilema: za šta je doista on kao takav sposoban li nesposoban???...Posve sposobna žena nikad ne trpi i ne dozvoljava da bude u bledoj senci ili zaplećku jednog svirepog tiranina...Žene koje čitaju velike pisce bi trebale bar danas da izuste reč hvale Lawrenceu, što im je razgolitio do tančina sve umišljatosti jedne nazovi muškosti...Pokatkad nastojim da uvažim moj princip ili zlatno pravilo koje glasi: SASLUŠAJ... RAZMISLI... pa ODGOVORI... no laž nikad ne izgovori...Zastala sam na strani 186 ili poglavlje 12... kao i od početka - oduševljenost ovim genijem pisanja me ne napušta ni malo... Lawrence je mnogo veći naspram Flobera, bar u mojim očima...Lawrence:"Ah, bože, što je čovjek učinio čovjeku? Što su vođe ljudi uradili sa svojim suljudima? Oborili su ih niže nego što je čovječanski lik"..."Uvijek se nečiji život udešava za nekoga! Točkovi, kojima upravlja netko i koje netko pokreće, a nad kojim nema prave kontrole"..."Čovjek mora da živi od svoga otpora. Nije čudo, što su ljudi ružni i žilavi"..."Vrijeme odnosi sa sobom u svom letu fino staro perje"..."Dotle je on, lugar, kako je svitalo, uvidio, da to nema smisla! Ne, valja da se nastojiš osloboditi svoje samoće. Moraš istarjati u njoj dokle živiš. Samo katkada, katkada će biti praznine ispunjene. Katkada. No moraš čekati na to "katkada". Prihvati svoju samoću i istraj u njoj, dok živiš. Onda prihvati trenutke, kad praznina bude ispunjena, kad ti trenuci dođu. No oni moraju doći sami od sebe. Ne možeš ih prisiliti da dođu"..."A što će taj čovjek? Zar hoće da probudi kuću? Čega radi stoji on tu kao ukopan, gleda gore u kuću kao pas, koji gine od ljubavi, da nađe kuju!"..."Otišla je, a da ga nije poljubila prije spavanja. Gledao ju je oštrim, hladnim pogledom. Tako! Nije ga ni poljubila prije spavanja, pošto je proveo s njome večer čitajući joj. Tako je duboka njezina bezosećajnost! Makar da je poljubac puka formalnost, ali i takvim formalnostima zavisi život. Ona je pravi boljševik, uistinu. Njezin je nagon bio boljševički! On je hladno i ljutito piljio u vrata, kad je bila otišla. Obuze ga gnjev"...Pazite se - ako mi samo još jednom stanete na žulj, brišem Vas...Možda sav onaj izliv besa i mržnje sručen na moj račun ipak treba posmatrati kao vid ubave ljubavi i to one negativne i destruktivne...Tražim kavaljera koji će isprebijati i sankcionisati sve one koji su bilo kad i bilo čim uprljali ili ukaljali moju čast i dostojanstvo...Prevaranta nije grehota prevariti...Deseto poglavlje kod Lawrenca je vrlo dugačko, i slikovito, za neke i bajkovito... danas ću ga privesti kraju... stadoh na strani 156...Može da nas okružuje i ostrvo opasnosti, no nas ovakve to ne rastužuje, a niti plaši... to nas kuraži i snaži... da ostanemo čisti, ma gde zalazili...I sataraš - gotov... eto, kako malo za ručak treba... očas posla...Kraj obale i priobalja kupati se uvek je gužva i prljavo, zato uskočite na neki brodić i odvezite se daleko od obale i tamo u plavim čistinama forizonta zaplivajte... No, moje kupanje na Siciliji i uz obalu samo bilo je čisto da čistije nije moglo biti... Zato posle te vode čiste neću da se kupam bilo gde...Najlepše i najveličanstvenije, osećam se skoro uvek kad: ćutim, ućutim, prećutim, oćutim, zanemim, onemim...Šta nekim ljudima znači diploma, kad ne vrede ni kao ljudi, a još manje kao požrtvovani kadar...Postali smo divno društvo u kome savesno i najbolje rade, a i kao ljudi izuzetno vrede samo oni koji još nemaju diplomu, ali su na sigurnom putu da je steknu i zasluže...Većina stvari u životu ponajmanje ima lepotu i dobrotu...Neverovatno dobar početak dana... Probudim se sa bolom u želudcu i sa velikom mučninom... Dobro se ispovraćam... I sad pijem čaj od nane...Kada nas stave pred samo dve mogućnosti: da ili ne, ja ipak zaokružim da (iako o tome i nemam neko naročito mišljenje)...Kad čovek malo bolje iščita požutele stranice svoga Dnevnika, shvati da su svi oni nepovratni prošli dani, po izgledu bili mnogo sadržajniji i lepši, lišeni sve ove sadašnje promašenosti...
Нема коментара:
Постави коментар