"IT IS MY LIFE"...

Oprosti, Gospode, no ne mogu a da ne budem uvređena ako neko i pomisli zlo o meni, ili ako priča o meni ono što mi je veoma bolno i teško i čuti... No, za dalje ne brini... i dalje mislim najgore o sebi i dalje sam ubeđena da su svi savršeniji od mene...Odrekavši se sebe, nađoh more praznog ništavila...Kada božanstvena iskra zaiskri u tami, onda zli jezici zamuknu...Ko je ikada verovao drugima, unapred je sebe samoga osudio na propast i to onu večnu...Hoću li vredeti još manje zato što me drugi smatraju za ološa...Ja dalji tok svoga Života ne vidim u nošenju natovarenog mi i nametnutog krsta...Čovek bačen u more praznih razgovora, ne može biti ni srećan, a još manje zadovoljan ispraznošću svom tom...Dođoh i preumorna i prenatovarena i još se više umorih - smorih...Oslabljenome čoveku više ni svete knjige nisu sigurno utočište...Prijatelj prijatelju nikad ne sprema najgore moguće mesto...Prosjacima nikada nije bilo moguće da trpezi priđu...Sve se razbežalo... ostaše mi samo moji gresi...Ono što čovek nije mogao zadobiti na početku, još manje treba da zadobije i na kraju...Ovoga puta nisam otišla ni žedna ni gladna... ovoga puta otišla sam previše svega sita...Od toliko gorčine, srce nije moglo ničim da se zaraduje više...Ovoga puta nit pred svetom stojim, niti imam nameru da bilo kakvu milost molim...Onu drugu knjigu koju sam posudila srebrnasto sivih korica neću ni čitati, dovoljno mi je što sam odgledala film ili seriju - ne važno... sad tragam šta da čitam, a da mi prija u svom mom bolu i tuzi... trebaju mi ona štiva koja su pokretala i pesmu bola iz mene... možda sam takve knjige već pročitala, no istima se neću vraćati više nikada... a možda je i zamor uzeo svoga maha, pa prosto treba još više da zatupim i da ne čitama ništa... kao da sam sve na ovom svetu pročitala...Ja ponajmanje imam razloga da budem uplašena do daljnjeg, pa tako u svojih punih 40 leta po prvi put ću odlučiti onako kako ja želim i neću dopustiti više blo čije mešanje ili uticaj ma kako se on posmatraču činio dobar, a neću dozvoliti da više moram bilo šta da prihvatim pod pritiscima svih pametnijih okolo mene... jeste treba od nečega da se živi, a možda sam ja ipak izabrala opciju da "ne živim" bar ne onako kako su drugi smislili ili umisli da treba da se kreće ili živi...Ja ću tamo u septembru kad me pozovu skupiti snage da mirne glave odem po svoju radnu knjižici i više se manite priča o tome gde ima ili nema praznih radnih mesta za ovako teško uklopljive kao što sam ja... Ja sebe štedim, pa me poštedite i svi vi... hvala...Sinoć sam pročitala do kraja ono Floberovo književno delo i nešto nisam oduševljena, a nisam ni našla onu skandaloznost koja bi pomenuta u poslednejm filmu koji me je i inspirisao da iščitam ovo delo... sve u svemu - ne volim priče sa glupim završetkom...

Херман Хесе : ''Раније бих рекао: ''Овај камен је само камен, безвредан је, припада свету илузија, међутим, њему такође придајем важност, јер ће у кругу преображаја постати човек, или дух''... Данас, напротив, мислим: ''овај камен је камен, он је и животиња, он је и бог, он је и Буда, ја га поштујем и волим зато што би једном могао постати ово или оно, већ зато што је све одвајкада било и јесте, и управо зато што је ово камен, што ми се данас појављује као камен, ја га волим и видим вредност и смисао у свакој његовој жилици и шупљини, у жутом, у сивом, у тврдоћи, у звуку који даје од себе кад га куцнем, у сувоћи или влази његове површине. Има камена који при додиру подсећају на уље, или на сапун, други опет на лишће, или пак песак, а сваки је од њих нешто посебно и на свој начин обожава Ом, сваки је браман, али истовремено и камен, од уља и сапуна, и баш ми се то допада, изгледа ми чудно и достојно обожавања... Речи само штете скривени смисао, све постаје одмах мало другачије када се изговори, мало кривотворено, мало луцкасто; то је добро и веома ми се допада и потпуно се слажем да оно што за једног предстваља благо и мудрост, другом увек звучи као лудост''...

 ''Можда је мноштво речи то што те спречава да нађеш мир''... ''... супротност сваке истине је такође истина! Наиме, истина се може исказати и заоденути у речи само ако је једнострана. А једнострано је све што се може мислима мислити и исказати речима, све је то једностарно, половично, лишено целине, заокружености и јединства''... ''Сазнање се може саопштити, али не и мудрост. Она се може наћи; у њој се може живети и бити понесен њоме, са њом се могу стварати чуда, али се не може исказати и научити''... ''... мудрост се не може саопштити. Мудрост, коју мудрац покушава да саопшти, звучи увек као лудост''... ''Тражити – значи имати циљ''... ''... сви таласи и воде лутали су, уз патњу, у сусрет циљу, многим циљевима, водопаду, језеру, брзаку и мору, сви циљеви су се достизали, а иза свакога је следио други, и вода је постала пара и уздизала се ка небу, постала је киша и падала с неба, постала је извор, поток, река и опет је стремила даље, опет је протицала''...''Куда ће ме још одвести мој пут? Луцкаст је тај пут, сав је у кривинама, а можда води укруг. Какав је да је, ја ћу ићи њиме''... ''Писати је добро, размишљати је боље. Мудрост је добра, стрпљење је боље''... ''Чувај се превелике мудрости!''... ''Не приличи ми да дајем суд о животу других! Једино сам за себе морам да пресудим, да одаберем, да одбијам''... ''Мишљења немају значаја, она могу да буду лепа или ружна, мудра или будаласта, свако може да их прихвати или да их одбаци''...