Posle knjiga moji najbolji prijatelji od danas jesu voće i povrće...Mogu drage volje, kao što sam to večeras učinila da pravim kolače za najmilije moje, ali nemoram da ih probam uopšte... i to mi je divno... pošto ja najviše na svetu volim da bućkam kolače... a još više volim kad imam i za koga da ih pravim... hvala Radosnici na večerašnoj Ideji... ispade nam odlična kreacija...Eto, iako mi cela kuća miriše na divan kolač, nisam liznula vanglicu, a ni mućkalice... odolela sam da ne probam kolač... odviknuh se načisto od šećera belog, jer šećer izaziva umor i depresiju, a i zavisnost... neko vreme... a onda ću imati prilike i za desert... no 6 meseci je važno da adaptiram i prilagodim svoj organizam pravilnom kombinovanju hrane po principima Mejzel, a posle mogu ponekad da priuštim i po koji kolač: 2 do 3 sitna ili malo čokoladnih bombona... ne žurim sa slatkišima više... kao ni sa sirevima kjii sto mnogo goje... Moje varenje je sada ubrzano... sve sagoreva... nepotrebno izbacuje... vaša Mrša za uvek...I od večeras započinjem po 2 kafene kašičice susama pred spavanje... kalcijum i dobar san...A ujutru jedva čekam da se izmerim... mislim da treba da imam već 57 kg... no pustiću vagi da me prijatno iznenadi... treba se meriti svako jutro na prazan stomak i nećete verovati Mejzel kaže da treba nagi da stanemo na vagu...I tako pojela sam celu lubenicu... sve do sada.. e sada je pauza 3 sata... sad pripremam hranu i smišljam ugljenohidratni obrok... prelazim na namirnice... imam kiselu pavlaku onu nemasniju zelenu i 2 đevreka i ispekla sam paprike... još ću nešto osmisliti... ovo je divno jer može da se kreira sve onako kako nam je i dobra volja...Za ujutru imam plavo grožđe, a Mejzel kaže da ga je mnogo volela isto kao što ga volim i ja... naročito preporučuje da se stavi u zamrzivač na kratko i kaže da je tako fantastično posle rumati... Džudi Mezel: "Morate da shvatite da je ovo neobična važno. MORATE da pričate o svojoj dijeti. Objavite celom svetu šta radite"..."MI KOJI VOLIMO DA JEDEMO - LJUBITELJI DOBRE HRANE - spadamo u posebnu kategoriju; spadamo u veoma osetljive ljude.... Osetljivost pokazuje da smo osećajni. Osetljivost dokazuje da smo živi. Ljubitelji dobre hrane su osećajni ljudi... Mi gutamo svoja razočaranja, povređena osećanja, gnev i ponos. Često gutamo sopstvena osećanja, pošto je to najpogodniji način da se nosimo sa njima, ne samo javno, već i privatno... Hrana nam pomaže da ostanemo pri zdravoj pameti... Ljubitelji dobre hrane su puni energije, kreativni, žudni života... Ljubitelji dobre hrane stalno za nečim čeznu"...Postoje minimalni ugljenohidrati koji smeju da se koriste uz proteine, a to su: špargla, celer, bundeva, začinske trave, kelj, zelena salata, pečurke, senf, peršun, tikvice...Mejzel više nema, no ostao je njen veliki program "Nova Beverli Hils dijeta" i zato joj bezgranično HVALA...Još malo i ja pojela sama celu onu veću lubenicu iz levog ugla...Počela sam da krckam i semenke od lubenice, Mejzel kaže da je to takav divan dar našem stomaku...No, ono o čemu želim da razmišljam jeste efikasnost sedmodnevne dijete... jutros sam imala nešto manje od 58 kg a malo više od 57... no ja ću pamtiti da sam imala na dan današnji 58 kg... znači od ove dijete izgubila sam 4 do 4,5 kg... sad pratim i održavam svoje lepo stanje, na vagici svako jutro, i hranim se po principima prvilnog kombinovanja... danas uživam u lubenici što duže... ujutru će biti prava provera na vagi - kolko sam izgubila... a kad postignem svoj idelani trenutak, do koga mi fali uvek to malo, a možda je i to baš ovo kako izgledam sad - održavaću ga bez bojazni da ću se više ikad "ugojiti" proždirući svoju ranjivost i preosetljivost... rekoh Mrša zauvek... Edvard Kardelj: "Ukratko, želimo da budemo društvo slobodnih ljudi koji raspolažu jednakim demokratskim pravima. Ali, realnost tih prava zavisi i od prihvatanja jednakih obaveza prema osnovnim karakteristikama našeg društevnog sistema, i to pre svega prema socijalizmu, samoupravnom obliku socijalističkih proizvodnih odnosa, sistemu demokratije koji nije zasnovan na političkim partijama, nego na samoupravljanju u udruženom radu i slobodi i ravnopravnosti naroda i narodnosti. Ko odbacuje te svoje obaveze, sam sebi uskraćuje i svoja demokratska prava u takvom sistemu"..."Seljak uopšte je po svom društvenom i kulturnom biću "konzervator" nacionalne svesti. On ne podnosi tuđu vlast i teško ga je denacionalizovati, iako se njegov otpor ne ispoljava uvek u revolucionarnom obliku. Ali, seljak, po pravilu, čini vojsku ili je oslonac vojci narodnoslobodilačkih pokreta. Takav je i naš seljak i tako se on i ponašao u toku drugog svetskog rata"...Ja sam čovek bez koncepcije..."Pri tome ne glorifikujem naše koncepcije. Život je do sada unosio ispravke i unosiće ih i dalje - s tim moramo računati. Ali, tvrdim da je bolje imati nesavršenu koncepciju koja omogućuje da napravimo barem korak dalje, nego biti bez takve koncepcije, odnosno prepustiti se toku stihije"...Svaki poraz uči nas mnogo čemu..."Demokratija i njen formalni instrumentarij su u određenom smislu samo posuda. A da li će u toj posudi biti dobra ili rđava sadržina, zavisi od kvaliteta ljudi koji je pune. I u lepoj posudi može se skuvati veoma loša supa. Prema tome, ne smemo naše diskusije o demokratiji svoditi samo na pitanja o formalnim elementima demokratije nego moramo govoriti o sadržini demokratije, a pre svega o onome što je zadatak komunista u određenim demokratskim okvirima"...Pobednikom se može smatrati samo onaj ko jeste sebe okružio izolovanošću...Osećamo li posledice svih davno prošlih težina, pa čak i kad neuspelo pokušavamo da kanilišemo samolični razvoj do zahtevanog preobražaja u povezano prazno...Svaka promena praćena je prazninama i obratno...Veljko Vlahović: "Sam princip se ne dovodi u pitanje. U pitanju je njegovo primjenjivanje"..."Koliko god mogu, izbjegavam upoređivanje nekadašnjih i sadašnjih mladih generacija, ali ako bih želio da pravim ma kakvo poređenje, možda bih se jedino osvrnuo na činjenicu da se i pred mojom generacijom u staroj Jugoslaviji nudio veliki izbor rješenja. Nudili su nam se razni Hitleri i Musoliniji, Hodjere i Ljotići, jereze i zemljoradnici, crne i zelene košulje, francuska i američka demokratija, a mi smo, ipak, izabrali Lenjina"...Dobre stvari nema potrebe gledati, one se naprosto samo osluškuju...I čemu nas nauči život: tome da ovosvetski kulovi, najređe koriste reč cool...Sva moja samopoznanja i nisu epohalna, iako možda tako zazvuče...U osnovi svih zajednica leži čist komunizam...Sve ove reči koje su izgovoreno, pre nego se i mi rodismo, kao da predodrediše sve naše staze, nekom čudnom sudbinom srodnom..."Takvi ljudi, koji na lak način postaju članovi Partije, premda i po prošlosti i po ličnim osobinama to nikako ne zaslužuju, unose u Partiju shvatanja koja su tuđa komunistima. Uzmimo, na primjer, pitanje iskrenosti prema Partiji. Znamo da komunsit nema šta da krije pred Partijom. Iskrenost je jedna od osobina, koja upotpunjuje lik komuniste. Ali, mi znamo iz prakse da se tu i tamo dešava da se među članovima Partije nalaze i takvi koji su za vrijeme rata bili u neprijateljskim redovima, a to nijesu rekli svojim drugovima, to su prećutali prilikom primanja u Partiju. Jedni su to uradili namjerno, drugi, politički nedovoljno razvijeni, učinili su to iz bojazni da im drugovi sa kojima rade neće povjerovati da su potpuno raskrstili sa prošlošću"..."Samokritici treba posevtiti ozbiljnu pažnju, jer ona pomaže da se greške primjete na vrijeme, da se nađu njihovi uzroci i, ujedno, da se nađe način kako će se ispraviti. Dešava se da se poneki član Partije suviše zanosi svojim zaslugama u prošlosti, svojim položajem koji zauzima u društvu. Najviše se dešava da baš zbog neskromnosti, zbog samoljubivosti, pojedinci žele da izbjegnu kritiku i samokritiku. Nijedan komunist ne smije da zaboravi da je, ma na kakvom se pložaju nalazio, prije svega sluga naroda i da neprekidno mora da se uči od masa, da ispravlja nedostatke na koje mu ukazuju drugovi i ostali trudbenici u čijoj sredini živi. Da li svi komunisti postupaju ovako kako ih Partija uči? Na žalost, dešava se da pojedinci zaborave i da se bezobzirno ponašaju prema ljudima sa kojiam rade, vole da komanduju i da naređuju, a sami rade ili rade slabo ili uopšte ne umiju da rade. Ako čovjek slabo radi, komandovanjem neće postići autoritet, naprotiv - on krnji i svoj ugled i ugled Partije"..."Razumljivo je da treba težiti ka tome da u radu bude što manje neuspjeha, ali ako se već desi "ne treba padati duhom zbog neuspjeha", kako govori Lenjin, "nego uporno i strpljivo ponovo i ponovo nastavljati rad"..."Partija ne trpi u svojim redovima ljude koji su samo na riječima komunisti, a o poslu ne vode brigu, ne poštuju radnu disciplinu, ne brinu se o političkom i stručnom usavršavanju. U komunista ne smiju da se razmimoilaze riječi i djela, jer je poznato da se o ljudima ne sudi po njihovim riječima nego po njihovim djelima. Kada se u komunista "riječi razilaze sa djelima", podvlači Lenjin, "to je već sasvim rđavo, to vodi ka licemjerstvu", a licemjerstvo se protivi cjelokupnom duhu komunizma, njegovom moralu, njegovim tradicijama"..."Partija stalno uči da se komunisti ne smiju zanositi postignutim uspjesima, da će se u daljem radu nailaziti na nove prepreke i teškoće koje će se savladati jedino putem borbe sa njima, a za svaku borbu treba biti spreman i dobro naoružan. To treba imati na umu kada govorimo o postignutim uspjesima, i o zadacima koje treba izvršiti u daljem radu"...Proglašavam sebe mrtvim čovekom...Kako bi bili širokim masama što interesantniji, potrudite se da iz sve izmišljenosti izvlačite i govoite svakog dana uvek nešto novo...Kad u razgovoru nagnječimo tuđu neprevaziđenu težnju da nas svojom nadmoćnošću reči dokusure, onda oni kad brzo uvide da gude, promene temu... Jer takvog malog sagovornika treba spržiti nekom mnogo vrelijom temom...Ukoliko upornost jedne grčevite ljudske i životne borbe okarakterišemo već unapred kao svađalačku, onda bi borce za najveća ljudska prava i slobode, takođe mogli nazvati najvećim svađalicama svih epoha...Imati britkost ili oštrinu neke reči, nije isto što i biti svađalački nastrojen... No, dobro je što postoje ljudi koji u svemu vide zračak svađalačkog, pa nas na to savesno i trezveno upozore, da ne pretearmo u svojoj britkosti i oštrini reči... Hvala im na tome, gde čuli i ne čuli...
Нема коментара:
Постави коментар