Idem da se družim sa knjigom "Jesti a mršaviti"... i čik pogodite sa koliko manje kilograma ću osvanuti izjutra...Sve više imam opravdanog osnova da slepo verujem u večno neprijateljstvo među ljudima... i zbog svega toga stvaram savez najvećeg neprihvatanja i nepoštovanja... jer tako je divno biti omrznut....Prljavci vole da žive u prljavom i neurednom, a čistunci u čistom i lepo uređenom... pa tako pokažite mesto u kome živite, pa ću vam kazati ko ste i kakvi ste...Moja vila "Energija" moje dvogodišnje remek delo jeste najživlji dokaz i neoboriv dokaz - najčistije, pa i preterano čiste menatlne higijene...I tačno tako, mnogi dopuze do pod prozore moje, a retko se ko od tih i popenje mojim krasnim stepeništem u moju vilu dobra "Energija"...Više ih se ne plašim kad dođu pod moje prozore zamaskirani, sa žiletom oštrim prinetim mome licu... ja se nitkovima smešim i kezim zube... a oni neka režu svoje vene ako im je baš po volji... moj vrat je davno klan i ostao je i dalje nedoklan...Moj flm večerašnji prekinut je upravo na onom mestu gde jedan težak i pokjani tip razbojničkog mentaliteta, posle svog velikog preobražaja prizanje kako se nikad nije iznervirao tako u poslednje 4 godine, kao u času kad ga izbacuju na jedna vrata iz banke ne odobrivši mu kredit...I ako sve proglasim i označim neprijateljskim neću se pokajati, a ni razočarati nikada... tako je bolje, jer ko zna šta sve izbegnemo u tom prebrojavanju ili odvajanju poštenih od nepoštenih...Snaga jednog bića nije u njegovom mršavom ili debelom telu... sva snaga počiva u mozgu...I vidite poziitvne strane jednog ljudskog odricanja i izgladnjivanja... jedne velike i svete, uzvišene žrtve... kad se osetimo ugroženim , mi se branimo... i nema veze koliko u nama ima hrane... uprkos tome neka energija odbrambenog mehanizma i zida vazda postoji u nutrinama našim... i ti zidovi nikad i ničim neće biti urušeni... taj mehanizam je neoboriv... to je snaga jednog malog stvora, koji beži što dalje od tvora...Ron mi još na početku reče da je vajni profesor, a ja mu tad rekoh da sam bajna ruševina... a sad mu kažem: Ja sam gnjida... vaš... vaška.. uš...Najsmešnije mi je zvanje na svetu "profesor"... kako su mi smešni i sitni i nebitni svi ti ljudi... Koji bre, "profesori"... Gde su Ljudi???... Gde je Čovek???... I da znate: pišam Vam se na sve Vaše profesure...I Rone i da suze roniš ili iz bezdana da izroniš - isto ti se hvata...Jeste ja sam mali mentalni prljavac, i da li sva ta visokoučena i mudra Gospoda imaju još nešto protiv svega toga...Vreme. je vrlo moćan saveznik, samo što ga nemaju svi za saveznika... A naše Vreme. pokazuje ko je čist, a ko nečist... ko je stručan, a ko nestručan... ko je zločinac, a ko Idiot... ko je čovek, a ko je nečovek... ko je junak, a ko je kukavica... ko ima lice, a ko se krije iza maske... i tako dalje...I zar od milion ljudi neće samo meni nešto ovako "pozitivno" da se desi...Tako ja pre jedno sat ubacim DVD "Bad luck love" ili "Nesrećna ljubav" - finski film, kad posle nekih odgledanih 50 minuta moj laptop samo se ugasi i sve stade i sve se prekinu... eto ti ga asus... ili nije dobar sistem koji sam platila te 2 hiljade... nešto jeste, a šta sazanću verovatno sutra... crče moj laptop živeli uz taj ozloglašeni "vin, vin"... Džudi Mejzel: "U životu sve nastaje od ideje - most, soliter, vitko telo, revolucija - kao što je, recimo vaša ideja da postanete vitki. Realnost je samo fantazija pretvorena u realnost! Vi možete da učinite da se to dogodi. Zamislite da imate fanatstično telo i imaćete ga!"...Pošto me mučnina muči još od ručka, obavih i večeru, no čorbe od povrću uzela sam jedva i nikad manje... znam sutra ću imati više elana...Danas imam bolove u sinusima... i morala sam odspavati malo... odmorom štedim snagu... jedini dan u kome mi nešto ni muzika ne prija... puštam tišinu... spremam i večeru... no pre toga imam užinu - čaj...Sutrašnji sedmi dan dijete izgleda ovako... i to je the end... no, posle toga od utorka "Jesti a mršaviti"...
doručak - kafa
užina - voćni sok bez šećera i konačno opet malo ceđenog voća - limun i narandža
ručak - 150 gr obarenog pirinča, treba integralni, no ja ga odavno ne mogu da zobam, naročito sad kad sam dosta ispošćena, pa se odlučujem za pirinač beli za koji znam od vajkada... uz taj pirinač ide još povrće po želji - ja ću crvenu papriku i to svežu - nekuavnu, presnu, luk i šargarepa kuvani, kaže se na pari, no ja ću takođe i luk i šargarepu sveže... i meso sam danas u suvom tiganju ispržila kao na roštilju što je trebalo... sutrašnji dan jeste bez mesa i ja se tome radujem...
užina - voćni sok - narandža i limun
večera - čorba od povrća, barene tikvice kao i za ručak današnjeg šestog dana, i krastavac svež...
neki od obroka su imali i svoje zamene, no ja sam pisala upravo onako kako sam ja radila i izdržala ovu dijetu...Polako postaje mi bolje, to je zato što sam ručak uzela oko 12 sati... nisam mogla više od malaksalosti i mučnine da čekam ručak oko 14 ili 15 sati... i naravno, nema ni jednog truda koji se na svetu postiže tako olako... nešto se slično osećam kao i onog drugog dana... no najlepše jeste to što znam da ovu dijetu privodim uspešnom kraju...Danas će za ručak izostati teletina, jer je nije bilo moguće naći... no zato imam junetinu... jutro malo mučno i podrhtavanje neko... opet sam imala 59 kg, no vitkost je sve očiglednija... verovatno je i finiš težak, no izdržaće se, jer tako treba... sad odustajanja nema, a sigurno je i učinak mršavljenja u ove poslednje dane dijete veći... nije malo što sam do jutros istopila 3 - 3,5 kg...Reč koju sa najviše strahopoštovanja mećem u mucava usta, jeste Reč: POEZIJA...Jedino pesnik od svih ljudskih stvorenja, ima tu privilegiju da mu se i neuspela i nedovršena pesma, računa i ubraja u pesmu...Iz izlomljenih olupina ovoga sveta, nikla su najlepša poetična slova...Živo iskustvo jednog Velikog a tragično mladog izgubljenog Pesnika, koji požive svega 24 godine, svedoči kako se i Pesnik može biti bez objavljene prve zbirke...Poezije ne može biti ako presuše izvori unutrašnje stvaralačke snage...Poezija mnogo pomaže da pronađemo svo ono mnoštvo ljudi u nama...I kap kiše, kao da odnese opet onu noć u kojoj su zvezde na svodovima tako čudesno treptale svetlošću tirkiznog dima, kao sa raspušenog kratera od silne punoće onog žutog podbulog Meseca...Pesma niče tamo na horizontu u sudaru vrline i strasti...Izgleda da je Pesnik samo onaj koji nekom čudesnom intuicijom još iz daljine plave, nasluti kosmička kišna zbivanja i kapljice svih Reči...Hvala gromovima i kiši mojoj...Šta je za mene Poezija ili kako se Ja usuđujem da je pokatkad doživim???... Recimo, da Poezija jeste odgonetanje onog preuzvišeno skrivenog smisla u okeanu besmisla, ono dragoceno odupiranje svim silama u stvarnim ljudskih neprilikama, ona odvažnost i istrajnost jednog omalenog mikrokosmičkog priupitanja pred rešenoću nekih eventualno tačnih, ali iskrenih odgovora, ono kad u sudaru tame i svetla, u udaru groma ili u simbiozi harmonije jedne duše i duha, dođe do iskrenja energije slobode iz uma i srca, i njenog sveozarenja, zvanog Lepota poetične Reči...U svojim saodnosima prema izvoru svoga ovozemaljskog okruženja i sveta, pitam se: ima li Poezija baš uvek izrazito filozofski domašaj???... I da li je baš svaka njena (misli se na Poeziju) pritajenost i zamagljenost nedokučivog smisla, ipak samo buntovni izliv jednog posve trusnog senzibiliteta???... Ili su to počesto neke male fleke, razbacane na rubove gladnih čeljusti jednog globalizma... Ili...Čoveka ponajbolje možete upoznati na primer kad mu zatražite recept od nekog kolača... Ako krene da uvija i nešto skriva, tu nema ni Č od Čoveka... A znam tonu takvih... Nikad nisu hteli dati prepis kolača ili su davali netačan prepis... Jer ciljevi takvih jesu da se nakon pokušaja pravljenja kolača po njihovom receptu osećate nesposobnim i još manjim - neuspešnim...Život jeste jedna neprestana borba i ratno poprište neprestano, zato ako nemate borbenomg duha i preke volje, ma propadate sigurno, zato tražite sami ono što vas zanima i ne čekajte da vam život baš sve sažvaće i ponudi kao link za ovo ili link za ono...Revolucionarna lična samospoznaja: neizmerno i neopisivo sam srećna kad napišem svoju svaku novu pesmu...Сутра правим колач да частим - написала сам своју нову песму...Sve što ljudi oduvek pokušavaju da urade, predstavlja ništa drugo nego jedan od fantastičnih načina i pokušaja, da se bar na jedan kreativno lepršavi plavi momenat, izbegne zbilja...
Нема коментара:
Постави коментар