Ponajlepše jeste kad se čovek vrati svom nekadašnjem preobražaju od pre 17 leta...
I eto posle današnjih malih bolova i iscrpljenosti, odjednom se vrati ona stara snaga, i ja opet imam volje... važno je u tim naletima teškoće ne pokleknuti, mada bude često čovek na ivici, pa bi posegao za hranom... uprkos svemu ja istrajavam celih 7 dana... a onda ću moći da kažem da li ova dijeta valja... dijeta sigurno valja, no ja ću samo reći da li efikasno ukljanja i eliminiše kilograme... mada već sada oseća se razlika...I tako ja se hranila za doručak fit pahuljicama i jogurtom, kad ono vidim bubrim... i nije čudo katastrofa od kombinacije hudrat plus protein... a kad sam zanemarivala doručak i kad sam jela voće moja linija je bila dobra, pa čak i idelana... ja nikada nisam patila od viška kilograma, pa ni od gojaznosti i meni je neprihvatljivo da se u to i pretvorim...Sledeći put kad bih negde otputovala išla bih tamo gde ima pijaca puna voća i povrća... više ni doručak ne bih uplatila... i stvarno bih uživala u dobro kombinovanim obrocima...Uz ovu dijetu meni pomaže to što ipak imam snage za čitanje knjige "Jesti a mršaviti"... jer tek mi posle treba očuvati dobru i idelanu liniju...Ugljeni hidrati mnogo goje, a proteini ne goje... no proteini se najduže vare... a voće kroz naš stomak samo proleti...
masti - šlag, pavlaka, puter, majonez, kajmak, ulje, mast
proteini - sir, jaja, meso, riba, mleko, kefir, lešnici, orasi, jogurt, semenke, morska hrana, badem, sladoled, kremovi
ugljeni hidrati - kikiriki, povrće, svo voće, rakija, šampanjac je neutralan i ide uza sve, vino ide najbolje uz voće, hleb, keks, čokolada, žitarice, testenine, pite, pirinač, sok, pivo, pečurke, senf...Princip je lak:
jutro i svaki dan mora se započeti voćem i to jednom vrstom voća... voće ne sme da se meša... pa tako sačeka se oko pola sata pa se pređe na drugu vrstu voća, mada je bolje izjutra odabrati jedno voće... a onda posle prestanka uzimanja voća, sačeka se 2 sata i pređe se na ugljene hidrate...
ugljeni hidrati idu uz masti, no nipošto i uz proteine... kada završite sa ugljenim hidratima, prelazite na proteine i tako završavate dan... i proteini onda moraju biti zastupljeni bar 80 %, to malo ne razumem... i uz proteine takođe smeju ići masti... masti idu uza sve, važno je samo razdvojiti hidrate i proteine... no, ko može najbolje imati često taj voćni dan, sa dosta voća...
ovo pravilno kombinovanje ishrnae traje čiatv život, kilogrami se gube a ne vraćaju nikad više i prednost je što se sme jesti sve i koliko god želite i sa ovim se živi normalno... smeju se dopustiti i neki izleti sa hranom ili tzv. "prekršaji pravila ispravnog kombinovanja namirnica", no već prvo sledeće jutro postoji korekcija i obično počiva na voću...
bitni su enzimi oni tope sve a najviše ih ima u ananasu i jagodama... bitan je i metabolizam i dobro varenje...
sad se čudim što sam se ja od ovoga znanja udaljila... no, važno je da mu se opet vraćam...Ova dijeta je konačno moj veliki životni izazov i još jedna od provera, a i dobar način da konačno svoj život uzmem u svoje ruke, pa i svoju šerpu, jer u mom kosmičkom gnezdu postoje svi uslovi da se brinem sama o sebi, na svoj način i po svojoj volji... lepo je kad nam neko nešto skuva, no ja moram da se hranim posve drugačije i pravilnije... Vitka i Mršava, zauvek...Moje aktivnosti su oslabljene, no štedim energiju za pripremanje hrane... kao što vidite uz ovu dijetu čovek i dosta renda, secka i priprema... imajte razumevanja za mene do utorka, a onda ću se vratiti tempu na koji sam i navikla...Evo da otkrijem i sutrašnji treći dan... i ovo je posni dan... eto i ja sastavih 3 dana posta, bez ono 10 gr maslaca, koje sam smazala ali neka mi se ne uračuna...
doručak - kafa i kruške, treba i ananas ali ananasa nemam
užina - voćni sok od ceđene narandže i limuna
ručak - čorba od povrća i sirova šargarepa
užina - voćni sok bez šećera to se podrazumeva, meni se sve svodi na limun i narandžu bar sutra
večera - čorba, zapečene paprike i tikvice, treba i patlidžan, no patlidžana nemam
sve bez ulja, bez soli, čisto malo da se samo nazove zapečenim... to je važno... izdržati do kraja započeto, a posle uz pravilno kombinovanje hrane sve može, ali pametno...Ja sam za večeru već iznemogla od gladi prvo uzela krompir sa maslacom, pa na kraju čorbu od povrća, verovatno nema veze kojim redosledom ide.. dođoh malo sebi... a ujutru će biti lakše - volim kad imam ove divne slatke kruške za doručak... Imam čorbe još sutra za ručak, tako da moram dokuvati sutra i porebnu količinu za preostale dane...Odvartno jeste to što vas se u životu sete samo ako ste uradili ili napravili nešto impozantno veliko i od šireg kolektivnog značaja... zanči sete vas se samo kad ste jako uspešni, i nažalost po drugi put sete vas se samo kad umrete... ono između koliko vam je bilo ljudski naporno i teško, ili ne daj bože, koliko ste koje čega odbolovali, ili bolovali, ne seti vas se skoro niko ili što manji krug ljudi... pa kad je takav balans stvari u ovom jako lepo našminkanom životu, onda je ponajlepše da nas se nikad i niko i nigde i ne seti ikad više... no, uvek ostane ono malo naših Ljudi što i treba da nas se seti i kroz život kao prah ponese i negde daleko u Kosmos raznese...Teškoće postoje, no vežbate vašu čvrstinu izdržljivosti i karaktera... nema šećera, nema soli, malo kafe... ima i bolova, no to se pokreću otrovi... voda daje snagu... čorba jeste bljutava, no kad sednete gladni za ručak i večeru dobro dođe da se praznina nečim ispuni... eto još 5 dana čelične discipline, pa da vidim koliko sam izgubila... i tek sad osetim mirise hrane i kažem kako je divno ovima što danas mogu sebe prženog ribom da se časte... no, dugo me nije bilo na nekom velikom ili većem poduhvatu, pa je vreme... isposnik sam ja stari...Evo na starom sam računaru... Drugi dan dijete, srećom opet posni do večeras... i danas nema voća... jutros sam ustala sa 61 kg... čitam knjigu Džudi Mejzel, po kojoj posle nastavljam, kao i pre 17 godina... no ovih 7 dana ću izgurati, iako se to kosi sa principima Mejzel...
doručak - kafa
užina - čaj od nane
ručak - čorba od povrća i kuvana blitva, ovde je izostala zelena salata jer je na mojoj trpezi nema
užina - kafa
večera - čorba od povrća, 200 gr kuvanog krompira i 10 gr putera (maslaca) i to je jedino mrsno na kraju drugog dana dijete
voda se pije 1,5 do 2 litra...Pozdrav sa onog mog najdivnijeg laptopa sa koga ucim da sricem prva slova...Srećan je doista svaki onaj čovek koji svoje uzore nađe u nepreglednom moru velikih poeta...I većina pesnika potvrđuje da izvorište životne inspiracije treba naći u piću...Primetno je da dosta češće za flašicom posežu preosetljivi ljudi... I za njih se kaže da imaju dobar cug...Kažu pivo je lakše i prelazno piće, posle koga treba preći na mnogo teža pića... Eto, kako se događa: alkoholičar...Da nisam vozač, priznajem pila bi pivo mnogo više...Odličan test kako proveriti neku osobu glasi: naterajte je ljubazno da u vašem prisustvu ispije pivo, nakon čega vrlo brzo možete doći do zaključka, kakav je to tip ličnosti... Test važi za sve polove podjednako...PIVO = piće za jake mladiće i nije piće za slabiće... Pivo jeste predmet mog razmišljanja, ali ne i današnjeg ispijanja... Tako da sve što zborim - trezno apsolutno i govorim...Ja svojim rečima ne tražim kuću, okućnicu i kućište... Moje su reči vagabundi, lutalice i beskućnici...Da li su misli pretočene u reči koje povazdan ponavljamo ipak samo neke nove mrve neponovljivosti ljudske svakodnevnice, te reči što ih praznina udalji i tako još jednom kroz promašene i izgubljne misli, ozari bezazlenim daljinama zagledane u Sumatre...Izem ti takve komunikacije koje najpre započinju deljenjem fotografija... A gde je Reč???...Ja sam sumatraista... koji nosi u sebi ekstazu, eteričnost, bezgranučnu ljubav prema visinama i stvarima, potrebu za mirom i zaboravom prošlog...Sve više i više, osećam se eterično... Iskričavo i neuhvatljivo... Treperavo...Od svakog živog pesnika čitaoci bi trebalo da potraže i dodatna napisana objašnjenja, kako bi lakše razumeli šta je pesmu prouzrokovalo i zašto je u njoj eveidentna takva vrsta intonacije... Ko zna, možda se tako opet stvori i dogodi neki novi manifest...Velika Pesnikinja Desanka Maksimović... volela je da se vozi u trećoj klasi, jer je tamo taj običan, neposredan i prostodušan čovek...Kad čujem i vidim ko se sve izdaje za intelektualce, ja sve više težim i naglim onima koji nemaju ni 3 razreda osnovne škole, ali su zato iznad svakog proseka LJUDI...I zašto bi uopšte odlazili u đavolji grad, kad mi već u đavoljoj varoši živimo...Život počesto izgleda kao onaj brzi planinski potok, po kome su svoj najlepši protok upravo ostavile sve one davno prošle umrle reči...Najhladnijim bistrim rekama planinskim, navodnjavam široka zelena polja duše moje plave...Osećam se neopisivo lepo, kad oteram sve te gadove od sebe...Ljudi se danas ponajviše zagrcnu pri izgovaranju reči LJUBAV...Zašto neki ljudi još nisu dovoljno osvešćeni da imaju neprikosnoveno svoje lično malo pravo da misle upravo onako kako osećaju i žele... A zalog te osvešćenosti jeste drugi naziv za slobodu...Veliki su izmisli i napisali gotovo sve, a mali ih samo vešto kopiraju...Da li se i vi zapitate kao i ja ovog divnog osunčanog jutra: šta je to u nama što ljude natera da o nama pomisle išta lepo???...
Нема коментара:
Постави коментар