I tako to dođe da je svaki čovek samo rob nametnute mu sudbine... ali i prođe... Sve što sam ikada vredno videla, zasenili su svi moji porazi, pa tako nemam više šta lepo izreći... da sam dotučena - jesam i priznajem... da sam loše poučena i to jesam... da sam nenaučena i to... i namučena da kako...Posve normalno privikavam se na predele zatrpane tišinom...Mnogo puta i pomrčima bi prijatnija, nego slabašna svetlost loše spremljenih svetiljki...Ono što su lažni prijatelji znali o meni, ispisala sam im ja sama...Ako se ikada zapitaju neki od ljudi, zašto li su im propala neka prijateljstva, treba da znaju da sve što je odisalo nedostatkom iskrenosti osuđeno bi na propast...Život je putovanje, jel tako... a ljudi okolo nas su dobro uvežbani i isfiltrirani putnici i to oni veliki i pravi... bez premca i mane... A ja, ko sam ja???... Ja sam zalutalo zrnce peska u njihovim papučama, koje se sa lakoćom izbacuje, spira i gazi... Da, da - ja sam među opasne putnike zalutala...Šta mi je jako smešno u ovom životu???... Pa to što me apsolutni stranac, pita odmah: Hej, ćao... kako si... šta radiš???... Ja to ne volim da me pitaju ni oni koji misle da me znaju bar hiljadu leta...Idem da ručam kao Sicilijanac, a onda ću da usisam kuću, tj. moj sprat koji nisam usisavala pa od 14 juna... i nećete verovati sve mi je čisto i sve blista, ali malo da ulepšam ovu lepotu... a i dolaze mi najčistija bća...Jedino kad Čovek čistu istinu zbori to jedino ne može da šokira, zar ne???...Ja sam najopuštenija, najsrećnija u svom prostoru i to kad sam apsolutno sama i tu se osećam najlagodnije i najsposobnije...Ljudi među kojima ne možeš da opustiš svo svoje salo i celulit i nisu ljudi među kojima treba da sediš... ko se svojih kilograma stidi, bolje da ga i nije među mojim okruženjem... ljudi se preteški i preopterećeni - to samo treba doživeti... ja sam to doživela u jednoj kraćoj crtici pre Sicilije i to je važno naglasiti...Kao što se primećuje iz sećanja brišem muziku, no zadržavam fotografije svoje, misli svoje, kao i po neku misao tuđicu u kojoj sam se pronalazila počesto...Odustajem od svega onoga ili iz svega onoga, za šta pouzdano znam već unapred da ću biti krvavo sabotirana ili oštećena - svejedno... Ljudsko pravo jeste i pravo na odustajanje... Zato ja odustajem - uvek... tako prištedim dosta energije sebi za nešto možda vrednje..."Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje. Jer. Silo moja! Tebi cu pevati, jer si Ti Bog cuvar moj, Bog koji me miluje"...” Nekad, kad čujemo Božju riječ, želimo koristiti vlastiti um kako bi odgonetnuli što On želi, a zapravo ono što Bog od nas traži je jednostavno: poslušnost i povjerenje u Njega. Na sve načine treba vježbati vjeru koja pomiče planine, ali ipak je uvijek Bog onaj koji zapravo to čini''...
Нема коментара:
Постави коментар