Овогодишње, 17-е по реду, духовне свечаности ''Дани Раче украј Дрине'', у организацији фондације ''Рачанска баштина'', започеле су 13-ог октобра, изложбом слика, у центру за посетиоце при НП ''Тара'', поздравним речима добродошлице господина др Бобана Томића. Изложбу под називом ''КАМЕН КОСМИЧКА ПРИЧА'' уводним словом, отвора историчар уметности из Ужица, господин Драгиша Милосављевић (познат и по томе што је открио манастир Увац). Тако сазнајемо да је аутор слика, што пред очима посматрача немо стоје, не само сликар, већ и песник, писац, певач... Реч је о сликару из Неготина чије име гласи - Драгољуб Фируловић Фирул. Најобичнијем оку посматрача, постаје тако очигледно и јасно, да је главна преокупација и велика уметникова ''опсесија'' КАМЕН. Зашто КАМЕН? Зато што је КАМЕН само један мали делић, тек део, несагледиве природе која нас обавија и окружује, али и део нас самих. Шта овај уметник сликар ради са КАМЕН-ом? ''Узима КАМЕН, обликује га, даје му лик, ставља га на платно'' – рекао је Милосављевић. Какав је то тајанствени, загонетни КАМЕН што заокупља уметников сликарски ум? То је ''КАМЕН облутак. Облутак је чудесна димензија. Много је чудесних опсенара и љубитеља облутка. Један од њих је и Борхес, који третира и воли облутак као и Фируловић. Облутак је прапочетак'' – прича, одгонета, слој по слој разоткрива, ту непресушну тајну КАМЕН-а, Драгиша Милосављевић. У овој КАМЕН-ој космичкој причи, место проналази и мит о Сизифу. Зашто? Управо зато што уметник није ништа друго до Сизиф, који свакодневно подиже и ваља, свој облутак на брдо. Речима да је ''уметност увек почетак, а Фируловуић - бриљантни сликар, књижевник и певач'' – Милосављевић завршава.
Реч добија аутор и одмах на почетку истиче како је по први пут у Бајиној Башти. Отркрива да много воли КАМЕН и како сам рече - ''Река је мајка КАМЕН-а. Река је велики уметник. А где је најлепши КАМЕН? Најлепше то ради Дрина''. На неким сликама могли су се приметити мотиви винове лозе и грожђа. Аутор открива да је то чувено крајинско грожђе од кога се прави надалеко чувено добро неготинско вино. Све на изложеним сликама би итекако повезано. Још ако знамо да лоза црпи снагу од КАМЕН-а, онда нас ништа не изненађује. А на једној од слика из ове плејаде КАМЕН-е космичке приче, попут печата утиснут стоји лик овогодишњег добитника ''Рачанске повеље'' – редитеља, музичара и градитеља Дрвенграда и КАМЕН-града - Емира Кустурице (чији лик као да гледа са улаза у шаргански КАМЕН-и тунел). На крају, аутор за све присутне уприличи праву музичку посластицу. Могла се чути једна од Мокрањчевих руковети. Опет ништа не чуди, ако се зна да великог Мокрањца и вечерашњег излагача КАМЕН-их космичких прича, веже исто место рођења.
Свечано отварање ''Дана Раче украј Дрине'', уприличено је по већ утврђеној доброј традицији у великој сали хотела ''Дрина''. Овај наш ''напредак у духовном и културном смислу'', пригодним словима започиње председник СО Бајина Башта, господин Златан Јовановић, па у наставку истиче како - ''Померамо границе личног и колективног сазнања 17 година и објашњавамо жртву монаха Рачана, а захвалност припада господину Слободану Рогићу и фондацији 'Рачанска баштина' ''. Овим речима отворене су 17-е по реду октобарске јесење свечаности. Реч је потом припала господину Рогићу. Уследила је промоција ''Рачанског зборника'' број 16, са неким битнијим освртима на важне детаље са прошлогодишњег ''округлог стола''. Ове године уз зборник изашла је и књига под називом ''С` традицијом у свет''. Пожелевши свима угодан боравак и лепе дане, господин Рогић, још једном рече, како и сам примети - пошто ''сећање не траје дуго''... традицију не треба занемаривати, заборављати... Нити се од ње одрицати и стидети... Већ се њоме поносити... Из ње црпети непресушну снагу...
Након промоције ''Рачанског зборника'' бр. 16, уследила је још једна промоција књиге, под називом ''Икона у Литургији'', чији је аутор Архимандрит манастира Студенице Тихон (Ракићевић). О поменутој књизи говорио је свештеник Вукашин Милићевић, главни и одговорни уредник радиа ''Слово љубве'' из Београда (коме је ово треће живо слово о поменутој књизи). Сазнали смо да ова књига слави и прича о хришћанској култури и да манастир Рача јесте културни догађај. Ова књига нам нуди пре свега да се сусретнемо са манастиром, али и са веома битном тзв. ''студеничком пластиком'', којој је посвећен један део књиге. Књига обилује мноштвом фотографија поменуте пластике и прелепог студеничког живописа. Презвитер Милићевић истиче у први план, да је ова књига, управо тумачење човека који живи и разговара богослужбеним језиком са КАМЕН-им иконама, порука аутора који живи у манастиру Студеница.
Уместо све присутније речи традиција, истиче у наставку приче Милићевић, да је за нас хришћане најважнија реч управо предање. А шта је оно што се прво предаје, говоре нам странице Светог Јеванђеља по Јовану, са којих ишчитавамо да је Бог предао прво свога Сина свету. И од тада, па до данас, тај и такав садржај предања се није мењао. Он је увек био и јесте Син Божији. О стварности присуства Сина Божијег, сведочи нам манастир Студеница и манастир Рача, од првог КАМЕН-а до последње капи вина у Светом Путиру – истакао је Милићевић. Даље нам открива и сведочи како иконе не постоје ван Свете Литургије, али да се икона Сина Божијег открива у сваком сину човечијем. Ова књига управо јесте ''споменик'' о Студеници. ''Споменик'' који је темељ предања, традиције, богослужбене заједнице. Оно што се предаје јесте сам Син Божији. Предање нам је дато да би га предали другом. А Црква за коју је умро и васкрсао Син Божији, јесу сви људи овога света. Тамо где се налази истинска уметност, тамо мора бити неког трага присуства Цркве. Амбијент слободе јесте уметност, а свака уметност је и нека врста богослужења, истакао је Милићевић. Потом је уследио краћи осврт и живи пример – како настаје хришћанска култура од елемената који не морају бити хришћански. За то је послужио превод једне савремене песме... Како то савремени човек пева о Студеници, а да сам то и не зна. Реч је о групи ''Led zeppelin'' и чувеној рок песми ''Stairway to heaven''. Слике животиња представљају изображење људских страсти. Пресвета Богородица са Христом – чисти лик који гледа ка западу и позива. Наш живот је запад, залазак сунца. Уместо очајања, рађа се сета. Наше страсти се преображавају. Постоје два пута. Очајање претворити у сету. И ма колико бежали, Свети лик ће нам бити ту иза леђа. Лик Орфеја узима се за симбол Христовог лика. Христос нас позива песмом да изађемо. Наш ум је створен да постане Орфејева лира. Ако добро ослушнемо доћи ће нам истина. Све је створено за Христа. Остаје нам само, Лествицом у небо – пут духовног узрастања...
Уместо све присутније речи традиција, истиче у наставку приче Милићевић, да је за нас хришћане најважнија реч управо предање. А шта је оно што се прво предаје, говоре нам странице Светог Јеванђеља по Јовану, са којих ишчитавамо да је Бог предао прво свога Сина свету. И од тада, па до данас, тај и такав садржај предања се није мењао. Он је увек био и јесте Син Божији. О стварности присуства Сина Божијег, сведочи нам манастир Студеница и манастир Рача, од првог КАМЕН-а до последње капи вина у Светом Путиру – истакао је Милићевић. Даље нам открива и сведочи како иконе не постоје ван Свете Литургије, али да се икона Сина Божијег открива у сваком сину човечијем. Ова књига управо јесте ''споменик'' о Студеници. ''Споменик'' који је темељ предања, традиције, богослужбене заједнице. Оно што се предаје јесте сам Син Божији. Предање нам је дато да би га предали другом. А Црква за коју је умро и васкрсао Син Божији, јесу сви људи овога света. Тамо где се налази истинска уметност, тамо мора бити неког трага присуства Цркве. Амбијент слободе јесте уметност, а свака уметност је и нека врста богослужења, истакао је Милићевић. Потом је уследио краћи осврт и живи пример – како настаје хришћанска култура од елемената који не морају бити хришћански. За то је послужио превод једне савремене песме... Како то савремени човек пева о Студеници, а да сам то и не зна. Реч је о групи ''Led zeppelin'' и чувеној рок песми ''Stairway to heaven''. Слике животиња представљају изображење људских страсти. Пресвета Богородица са Христом – чисти лик који гледа ка западу и позива. Наш живот је запад, залазак сунца. Уместо очајања, рађа се сета. Наше страсти се преображавају. Постоје два пута. Очајање претворити у сету. И ма колико бежали, Свети лик ће нам бити ту иза леђа. Лик Орфеја узима се за симбол Христовог лика. Христос нас позива песмом да изађемо. Наш ум је створен да постане Орфејева лира. Ако добро ослушнемо доћи ће нам истина. Све је створено за Христа. Остаје нам само, Лествицом у небо – пут духовног узрастања...
Крај прве вечери обојен је музиком влашких и румунских традиционалних песама у џез обради Фирул оркестра. Након инструментала, уследила је песма на влашком језику под називом ''Изнад брега се месец појави''. По други пут сликар Фирул исказује своје одушевљење доласком у Бајину Башту, са крајњег истока од Неготина, уз жељу да се повеже крајњи исток Србије са крајњом тачком западне Србије, што Бајина Башта и јесте. Уметник инспирисан водом, каменом, шумом, наставља концерт. Следи песма на српском језику - ''Крај потока хладне воде, шума зелена''. Затим румунска песма ''Марија, Марија'', која одговара на питање – Хајде ти мени реци који цвет цвета ноћу у хладовини?... Чежња... Ето, који цвет цвета ноћу у хладовини... Песма великих емоција са косовскометохијског поднебља, што уследи, потресала је и више од срца, а почиње баш овако – ''Полетеше `тице ластавице''. Чула се још једна влашка песма, која песмом слави живот. Пева о уживањима и свим благодатима које су нам подарене у овом животу. Уз још једна џез инструментал, Фирул је представио и остале чланове бенда. Уседила је влашка песма под називом ''Клетва љубави''. Концерт је завршен џез инструменталом...
Нема коментара:
Постави коментар