ЗАБОРАВ...

                                                                           

Ни најстрашнији рат не уме да уништи и све однесе к` врагу к`о заборав… Само заборав све однесе у проклети зоборав... У рату се све преживи, све издржи... а у забораву... нисам баш сигурна... Све то, нимало није мала, а ни лака ствар... Заборављене личности, па и нека много важна добра дела, били смо дужни сачувати од пропадања и заборава... Такође, у обавези смо очувати и сачувати сећање на нашу прошлост... То јесте наше неприкосновено историјско право и непобитна чињеница... Заборав је заборав... и да се поравњати са најгором издајом... па тако издаја постаде издаја... а издајник проклети издајник... Незадовољна сам не само учмалошћу која ме окружује... Стога посматрам и бележим... Пишем и остављам сведочанство неко мало... да се никада не заборави... Желим да сачувам од заборава све оно што је моје... али ваше... и ваљда наше... Чини ми се у пар наврата да су ми руке  свезане, док гледам и не могу да помогнем... Све саме дрскости и страхоте... Издајник се и даље држи свога става, иако је свестан да је све то погрешно... Шта ће бити биће, па стога и не вреди превише гледати унапред,  нити се питати - шта ли ће бити?... Па зар готово све ставри нису управо нешто много више од нас самих... Све је на крају крајева у Божијим рукама... Сетимо се да у ситуацији када не умемо и не можемо даље сами... позовемо Господа и положимо сво своје поуздање једино и само у Њега... Вратимо се дому нашем који јесте само тамо где је и Бог... Наша кућа је свуда где је и Бог... Знамо ли да је Бог свуда?... Смемо ли тако олако губити веру?... Важно је истрајати... Само Господ зна шта је за нас добро, шта је за нас најбоље... Ко сме да заборави да смо сви грешни?... Да, сви смо грешни и нека нам Бог опрости!... Неки људи, о ти охоли људи, почели су заборављати не само Бога, већ и ближњег свога... Бог нам кроз заповеди своје збори, да о некој души не судимо само по лицу, јер можемо се грдно преварити... Различите путеве пролазимо у животу... Кроз живот сви трагају за неким и нечим... Ко трага за Истином?... Много је питања што нас муче... А да ли смо изабрали прави пут и Истину?... Да ли смо реални и објективни?... Да ли нам је то баш и неопходно?... Да ли је нормално када се у нама појаве дебеле сумње?... Много је путева и сви су различити... А Истина је само једна... Како ућуткати уста која по више пута поновише лаж и тако лаж постаде горка ''истина''... Управо из тог разлога кажем вам, немојте много мислити шта ће бити сутра... Биће и нека буде како Бог заповеда... Живите марљиво, радите стрпљиво, поднесите напор и замор, али никад немојте стати у сулудој борби за Истину... На својим плећима будите кадри понети свашта, најтеже животне и личне ломове... Знајте да је ваш дух несаломив и да је ваша воља челична... Бог је свуда и против Његове воље се не може... То је важно сазнање и познање наше хришћанске прошлости, на којој градимо властиту будућност...