У нади корачам путем који ми изгледа предуг... Сетих се да није све доведено до бесмисла... Није тачно да је све апсурдно... У поверењу или међу нама речено... шалу на страну... плус – минус... више - мање и отприлике... Старшно је видети како нестаде добрих заповедника... а како је све више оних са лошим планом... и још више оних који не желе да се боре заједно са својом армијом...
Иако вечерас контрам разуму и противим му се... дотичне особе или ти персоне... требале би бар да знају да ће сва дела, а још више недела изаћи пред суд Божије Правде и Истине... Добри пси мисле да чувају своје господаре... и да је у вину истина... Али не!... Истина је у Христу!...
Марљивим вежбањем и ковањем своје сопствене среће, жељња знања... ишчитавам многоцењене књиге и читањем учим... храним се храном здравом и хоћу разборито да радим... али не под условима ни бољим, ни горим, нити противно моралу... и ништа превише не очекујем за себе нити живим почасти ради... Према добром старом обичају знам да о укусима не треба расправљати...
Они који су учењем постали ученији кажу, а векови о томе причају: ''КАМО СРЕЋЕ ДА СВИ КОРИСТИМО НАПРЕТКУ ДОМОВИНЕ. ДОК СЕ ДВОЈИЦА СВАЂАЈУ, ТРЕЋИ СЕ РАДУЈЕ''... Песници нису желели да друге поучавају... већ су само желели да се њихове песме можда читају... Било како било, треба дати шансу и другој страни и нека се и она чује... А расправљати треба често и одлучити већ једном, да се измени све оно што треба да се измени... Старе неправде треба заборавити, јер тако је боље... опростити, и не сећати се више лењих ученика, који ће се кад тад стидети свога незнања... Милом или силом године које су прошле не могу се вратити и неће се вратити... И нека вам не буде тешко, јер нисмо сами... нисмо сами, јер Бог је с нама...
Питам се само у чију корист је све речено и учињено... јер нећемо дуго подносити и гледати неправду... Па докле ће владати гесло: ''КОЛИКО БЕСЕДНИКА, ТОЛИКО ВРСТА БЕСЕДА?''... Највеће добро није да лажеш ако ти се лаже... Из дна душе знаш, да ти то није допуштено... И тако даље... у нади пролазе године... Дословно речено - да ли је решење дићи сидра и одмаглити... јер судије су пре отмене?... Почасти су измениле понашање многих... Храбрима не помаже срећа, већ храбрима помаже Господ Бог... Храбри се не уздају у срећу, већ у Бога...
Паметноме би било доста, да му они преко не довикују : ''ДОЋИ ЋЕШ ПОД ЗУБ. ДОПАШЋЕШ МИ ШАКА''... Једна ласта не чини пролеће, али једна ласта наговештава пролеће... говори и сведочи, да ће пролеће ускоро да дође... Самосталан и независтан човек зна, колико је опасно седети на две столице...
На крају шаљем вам поздрав... Живели на много година!...
Нема коментара:
Постави коментар