ИЗНАД МИСЛИ...

С` почетком буђења пролећа,

пробудила се глава затрпана

мислима, па отворила прозоре

не би ли бар мало прочистила

убуђале и устајале мисли своје.

Почела да мисли, да се пита,

шта то има горе, изнад мисли

што се роје, тако упорно гоје.

Почела да тражи и трага, да се

Грчевито бори и отима, да сазна,

да прислушкује, ослушкује сада.

Пред огледалом стала к`о укопана,

Загледана у лажни одраз, посматра,

Док се илизија руши,  олако распада.

Искочила из свакодневнице, отреса

Што даље од себе поље негативне

Енергије, тог шкодљивог зрачења,

Вишак терета и јалових правила.

Растрзана између прошлости и

Будућности, покушава  да се

Смести, у садашњем тренутку,

Ни на небу, ни на земљи, сада.

Изненада, престала да размишља,

Илузије умрле покопала, у дубине.