среда, 26. октобар 2011.

КРИК И ЕХО...




Тамо доле у градини,
Далеко од свега, крик
И његов ехо, ка Сунцу,
За гору, немо заходили,
И ни реч проговорили.

Тамо доле у прашини,
Високо до неба, крик
И његов ехо, ка Месецу,
И звездама, тихо гледали,
И ни реч проговорили.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)