Најсрећнији дан у животу и толико радости која се не да и не може речима описати. Околина предивна. Место неописиво лепо, готово чаробно. Река, слапови и жубор воде фантастично звуче. Одушевљење се не може речима исказати. Место мирно, сјајно и чисто...
Црква је дивно мирисала, а благоухани мирис лечио је грешне душе и срца.
У животу треба бити смао једноставан, занти шта хоћеш и борити се за своју жељу.
На све треба гледати као да је Божије, а не наше, моје или твоје. Старајмо се и бринимо се како да сачувамо душе своје.
Најважније је срце чисто, јер срце је главни покретач. Важно је срце и воља да се истраје. Још ми рекоше у прилог томе: ''СРЦЕ ИМА СВОЈЕ РАЗЛОГЕ КОЈЕ РАЗУМ НЕ ПОЗНАЈЕ''.
Нисам успела да од себе створим храброг војника.
Хришћанин не сме губити наду и борба треба да буде хришћанска.
Други ми кажу: ''ТРЕБА СЛЕДИТИ СВОЈА ОСЕЋАЊА''.
Трећи ми рекоше: ''ЗА КРСТ СЕ НЕ МОЛИ А СА КРСТА СЕ НЕ СИЛАЗИ''.
Кишица опет почиње да пада и удара у прозорско окно. Лепо је.
Хоћу да се надишем ваздуха, да чујем птице које поју и које својом умилном песмом хвале Господа. Прија ми овај ваздух, мир, природа и животиње које срећем, инсекти и пчеле, Сунце које сија. Чист ваздух тако опија, чак више од вина.
Каже Свети Цар Николај Романов: ''СИТНИМ ДУШАМА СМЕТА КРУПАН ЧОВЕК'' , а Свети Николај Владика Жички: ''ШТО ВЕЋИ ЧОВЕК ТО ВИШЕ НЕПРИЈАТЕЉА ИМА''.
Било је лепо посматрати порту посуту снегом, јеле и три беле брезе. Како је мило ово место. Радујем се.
Идем полако кроз ноћ обасјану, мирну и тиху.
Из вечерњих суза родила се данашња неописива радост.
Рекоше ми: ''КО МНОГО ПРИЧА МНОГО СТРАДА''.
Нема коментара:
Постави коментар