Из бајинобаштанске чаршије
Посматрам црно небо, избоцкано
Ситним звездама, искричавог
Сјаја, па их круним, као суви
Клип, жутог зрелог кукуруза.
Тако полако, убацујем клип по
клип, звездицу по звездицу, у
Зарђали стари круњач, на тавану
Чардака, што прекривен
прашином и паучином стоји.
Звездице трепере, жмиркају,
А жуљавом оку се све чини,
Изненада наједаред причини,
Учини, као да баш мени, од
толико света – намигују...
Нема коментара:
Постави коментар