Антиминс је платно (плаштаница) четвероугаоног облика у коме су ушивени делићи часних моштију светих мученика или светитеља. На антиминсу је осликана сцена Христовог полагања у гроб. Ово платно се на Светој Литургији развија на Часној Трпези на Светом Престолу. Свој почетак ово платно има још од времена гоњења хришћанске апостолске цркве. Пошто су многобошци, јеретици и незнабошци врло често и готово свакодневно вршили напад на православне хришћане и њихове цркве и богомоље, да би сачували светињу од скрнављења, свештеници су уместо данашње Свете Трпезе (Стола) користили освећено платно (антиминс). У случају непријатељског напада брзо су увијани Свети дарови и са њима се бежало и удаљавало из храма. У старини су цркве подизане на гробовима светих мученика. Сходно томе касније је одређено по узору на овај стари адет, обичај и навику да се у антиминсе који замењују Свети Престо ушивају честице и делићи моштију светих мученика. Цркве без моштију мученика нису се сматрале освећеним, али ни антиминси без делова и честица моштију нису били освећивани. У старини епископи су имали право да дају дозволу и одобрење за градњу и освећивање цркава. Данас су антиминси знак, дозвола и благослов епископа за вршење светих радњи у дотичној цркви. У натпису који има сваки антиминс помиње се црква за коју је антиминс намењен, али и име епископа који даје тај исти антиминс цркви. По традицији из старине цркву треба да освети епископ, а уколико је спречен, цркву може осветити презвитер са благословом надлежног епископа. Епископ тада предаје презвитеру који ће осветити цркву освећени антиминс, а презвитер га ставља при освећењу цркве на Свети Престо. Антиминсе освећује епископ и даје их на дар црквама. Антиминси се могу преносити из места у место. Када нема цркве или Светог Престола свештеник може да врши Литургију на антиминсу, као што су то чинили војни свештеници. Антиминс означава оно платно у које је било увијено Христово Свето Тело. Стога је на Антиминсу насликана сцена Христовог полагања у гроб. Антиминс се ставља још на Свети Престо што представља такође Христов гроб. У ризници рачанској чувају се три антиминса. Први је освештан у Аустрији 1692. год. од стране Патријарха Арсенија Црнојевића. Други је освештан 1770. год. од старне првог Ариепископа Карловачког Јована. Трећи је освећен 1936. год. од стране Епископа Жичког Николаја, нашег Светог Владике Николаја Велимировића. Први је стар 315 година, други 237, док трећи броји равно 71 лето, тј. 7 деценија, ове 2006-е године, од како га освети својом светом руком наш Свети Владика Николај Охридски и Жички, Српски и Свеправославни.
Нема коментара:
Постави коментар