Корачам отмено кроз маглу сећања.
Све моје наде смело заробљене псујем.
Ходам под руку држећи густу маглу.
Све моје жеље једном песмом задиркујем.
Идем одважно поред зелене реке.
Све моје снове остављам на камену.
Путујем тако невидљиво кроз маглу.
Све наше пијанке сада се лудо цере.
Застајкујем на трен, прескачем време.
Све наше обичаје пуштам у маглу.
Поскакујем од радости неизрециво лепе.
Све наше забораве пусти нека лете.
Звиждућем од ране зоре стихове ове,
к`о смрзнута птица кроз маглу...
Нема коментара:
Постави коментар