Највећи умови, најблиставији писци и најснажнији говорници, елоквентни и темељни познаваоци слова и духа писма, са радошћу су разоткривали свет неки миран и мирољубив, високоморалан и несебичан, питом и безопасан. Препуштали су се том свету мирном, свету нез брига, да би у њему, свету тихом и блаженом, започели рад у стваралачкој и покретачкој креативној усамљености. Није то била доколица, већ рад који одмара, рад што тера на бдење, а дух добија невероватну снагу. Дух ведар, дух покретан...
Свет неки миран са свих страна окружен је шумама које се огледају у језеру Заовине. Самоћа и та пријатна усамљеност, тера ме на размишљање, а радост коју ми доноси роболов не да се речиам описати. Бавећи се риболовом, имам простора и за писање, иако ми баш увек не иде за руком да пишем онако као би требало...
Свет неки миран је моје уточиште од празних причања, бесмислених препричавања и измишљених новости. У то свету мирном језерском причам са књигама које у торбу мећем када крећем горе ка Тари, Митровцу, Крњој јели и језеру. Књиге су прави и искрени пријатељи моји, јако племенити и добри. Због овог света језерског лако је иза себе оставити у магли, у даљини - градску вреву, трачарење без смисла у палнци и вароши. Свет језерски теши ме, а преголема туга превазиђена бива. Овде је све једностваније. Овде радост цвета, овде је лепота, овде је очувана језерска ризница. Нема збуњености нити потиштености...
Свет миран језерски је честит, искрен, пријатан, леп, хуман, неискварен. Слава Госпдоу што ми је указао прилику да упознам овај свет, овај дивни језерски крајолик...
Све моје ране извидало је језеро Заовине својим јаким леком снажне Све Творчеве Лепоте. Ово усамљено место, овај језерски свет из језера ме нахрани слатководном белом рибом, из шума својих у окружењу зими ме огреја у снежне беле дане...
Моја радознала природа осим пријатног осећања, овде се осети необично, али и ретко. Свет неки миран стоји чврсто као стена и брани истину о језеру и његовом животу. Језеро све прима и за све је отворило капије своје. Ако вам смета дрека и новости из града, повуците се уз језерску обалу и проникните у складан положај, у изванредан положај шума и планина. Овде сунце сија, а језерски таласи шуме и шапућу по води. Земља око језера је мека када се повуче вода, а босе ноге и голи прсти угибају се у тло...
Свет око језера пун је мириса, цвећа и пчела, а ваздух је здрaв, чист. Увек свеж и нов. Језеро спава сном дубоким, у тишини, повучено у своју кућицу. Призор је изванредан, нарочито када је земља око приобаља мекана, а језеро мирно ћути и када је скупљено и умотано као клупко. Најмилије место језерско сабира стада са пашњака и воду им даје у дубокој хладовини. О како неко неће да буде пријатељ ове лепоте језерске и како бар не покуша да побожно приђе свету језерском...
Њиве око језера су плодне, баште су богате, а воде има у изобиљу. Воде има доста за све, о па то је доживљај пријатан...
Језеро љубави је велика учитељица, најбоља, у својој узвишености и лепоти, али и у свом болу. Снагу језерске планине налазе у љубави и због ње планине су живе и здраве, зрело живе и раде, воле искрено и топло, племенитог су духа...
Радостан је сваки дан када ме језеро прими у гнездо своје, гнездо света свог мирног, света неког мирног. Радујем се, поштујем и дивим се Господу на сваком дану и сунцу што ме изнова обасјава и ка језерском гнезду отпрваља...
Нема коментара:
Постави коментар