Седам дана од постања, каже песма... Седам дана у недељи... Седам кишних вечери... Осам сузних мољења... Осам молитвених обраћања преподобном Јефрему Сирину, молитвеном заступнику пред престолом Вишњега Бога...
Петак вече, ослоњено са суботњу зору рану... Кишно и јесење вече... Грмљавина и светлуцање муња, протеже се кроз ову ноћ касну... У руци ми пето сузно мољење прекрасног ученика Светог Јакова Нисибијског и пријатеља Светог Василија Великог... И ја као овај велики апостол покајања, пишем књиге сузама јачим, од ове кише што гласно пада... Петак вече, а ја се предајем као и ти кишо плодоносна, овој молитви и размишљању о Христу Богу...
О трудољубива пчело, умоли Христа Бога, да и мене облагодати благодаћу Пресветога Тројства... да и мене непотребног и бескорисног слугу, умије најслађа река непрестаних суза... да омекша моје тврдо срце... и да ме врати у топло Христово наручје...
О пчело медоносна, моли Човекољубца Благог и Милостивог Валдику... да утеши све душе тужне... и све душе жалосне... молитвама твојим даноноћним... и сузама твојим многомоћним...
О ти што плачем Христа Бога славиш и прослављаш... научи и мене Христом Богом... како са сузама да вапим ка Једином Добром Богу...
Моје сузе и овај горки плач, падају као бисери на земљу, и јече гласније од ове кише што добује по авлији мојој...
Како је лепо осетити снагу суза и овог сузног мољења твог... што га исписа твоја рука света... што га кроз муцање изговара моја грешна душа... Преподобни Јефреме, брате бестелесне војске небеске и анђеоске...
Ове сузе покајања и ова киша јесења... спирају прљавштину срца мог...
Молим се са сузама и вапим ка теби стихотворче сузног мољења... да вапиш ка Господу Богу Спаситељу и Небеском Цару... да утеху и мир подари срцу плачном, сузном и жалосном...
Вечерас са мном плаче читава васељена... плаче Свети Јефрем Сузни... плаче и ова киша... Плачу Небеса.... Све оплакује тугу моју... Све рида и слива се у реку молитвену, сузну и свемоћну...
Гле, одједном чуда!... Утихну киша... Ништа се више не чује у авлији, под прозором мојим... Где побеже и куда то нестаде, та велика и бучна река саткана од крупних кишних капљица?... Да, све је утонуло у заслужен сан ове ноћи касне, која се одавно поздрави са зором раном... Тачније зора је преузела примат части, и започела нови дан, уистину без кишних облака... без страшних громова...
После вечерње молитве сузне, следило је повлачење у келију срца свога... у пустињицу малу над небом, под којим се баш мало пре разведрило... и под којим је свануо нови дан... Осећам сигурност у загрљају завичаја, из кога је облак сиви и кишни... отерао Господ Свесвети и Благи... Милостиви... па стога нека Му је вечна слава и хвала у све векове векова... Амин...
Попут највећег трговца на свету, вечерас крећем и ја у лов на Злато, у потрагу за скривеним Благом, за Бисером у шкољци, да нађем Дијамант драгоцени, од велике и непроценљиве вредности за васцело човечанство... Знам да ме чека много труда, муке и рада... Пут је дуг и напоран... непознат и непредвидљив... Одасвуда вребају опасности и велика искушења... Опијена најслађим благоухањем небеског ветра, крећем полако и сигурно у победу, тријумф и добар улов... Крећем са оружаном пратњом, анђела серафима, многооких чувара, који ће ме чувати и штитити на путу од разбојника и душегубаца...
Срећем пет мудрих девојака, које ме припремају и поучавају, како се не би провела на овом путу попут пет лудих девојака... које се због своје лењости не сусретоше са Христом Жеником... Наоружала сам се чојством и јунаштвом... После краћег предаха, кренула сам да одбројавам кораке, како би достигла жељену мету - Бисер, Дијамант и суво Злато... Мапу је било тешко читати и тумачити, али уз истрајност и велико стрпљење очекивала сам и гајила Наду, да ћу доћи до циља... до скривеног Блага... Прошла сам кроз уска врата, иако је вребала опасност да не скренем лево и упутим се ка широким вратима... Мапа је упозоравала црвеним словима и натписом који гласи: ''Опрезно, јер је опасно по живот!''... Ишла сам тесним путићем... и хвала Господу Богу, да је мапа веродостојна и опет црвеном бојом упозорава и каже: ''Стоп!... Не крећи у правцу пространог и широког пута!''... Слушала сам пажљиво сва упутства и следила заповеди са мапе...
Јака и чврста као стена, била је вера моја у том часу... Награда прекрасна и златна чекала је путника... Ћутала сам и гледала дивећи се нађеној Лепоти и сјају Драгог Камена...
Овај пут се окончао са великим успехом и веома срећно... Била сам луда од Радости и опијена најслађим благоухањем... Била сам спокојна, јер пут није био узалудан и ипак се исплатио... Вредело је живети ради свега тога... Вредело је поћи и овде доћи... у ово прекрасно Царство најслађег благоухања...
Нема коментара:
Постави коментар