Зелене магле шапућу збогом.
Пригушеним гласом, корачају
Нема лица улицом правом. У
Ноћи тамној уочи Ђурђевдана
Негде скрита хукну сова. Рана
Зора замириса на бели цвет
Ђурђевка. На столу је стајао тек
Скуван црни чај са мало додатог
Рума. Горак опор укус, разблажи
И ублажи једна дрвена кашичица
Ливадског меда још од лане.
Нема коментара:
Постави коментар