Читали, преписивали, преводили и писали речи, слова и поуке, књиге и богослужбене текстове, пунећи ризницу бесцен благом у скиту Светог Георгија Победоносца што уби аждаху, Рачани рукописци и словописци, Рачани књигописци. Посленици слова што су срце уносили у читање и писање, у све рукописе и сва слова, у све књиге и редове, у све исписане странице у чијим срцима је пламтела неугасива светлост звезде Зорњаче. Одолевали су и борили се здушно до конца, до победе силне и вечне, кроз тиховање и усамљеништво пустињско и монашко које им не постаде ни мало тешко. Рачани преписивачи, читали и писали, преписивали и књиге листали, у зборнике листове сабирали и састављали, плодовима рајским кроз молитву се хранили рачански подвижници православни. Кроз молитву и рад на књизи брали су, мирисали и душе своје окитили цвећем духовног православног предања, цвећем лепим и добрим. Сређивали, преписивали, исправљали, поправљали, упоређивали и допуњавали текстове, чекали за благослов, живели да рукописаније угледа светлост Звезде Зорњаче. Тако Рачани преписивачи ствараше ''капиталне инвестиције и капитална дела'', позната и чувена као РАЧАНСКА ПРЕПИСИВАЧКА ШКОЛА. Рачани преписивачи какви сте били, како сте васпитани? Да ли сте говорили и беседили прекрасно? Да ли сте философи мудри вазда били? Да ли сте у теологији вешти били? Како сте оставили свет? Када сте у монашки живот ступили? Где стекосте образовање? Чији сте синови и деца били? Где су гробови ваши? Где су станови и келије ваше? Покушавам да одгонетнем тајну рачанску, да откријем успавани дух Рачана преписивача, који се зацари у природи нетакнуте лепоте и сјаја, на месту узвишеном, на узвишици, које окружују добре тарске шуме и вода што хучи речицом званом Рача. Тражим то усамљено место и путељак, ту утабану стазу којом су ходили Рачани преписивачи. Желим да откријем ту невидљиву лепоту, ту светлост и топлоту која привуче Рачане да баш ту започну и заору прву бразду преписивачке школе рачанске. Одакле ли су доносили воду? Где су секли дрва за огрев? Где им је била градина и повртњак? А где испосница и пчелињак? Рачани преписивачи писали су и преписивали, дисали и стварали у безметежју, у блаженом стању безмолвија, живећи монашким животом врло строгих подвижника, тежећи да себе учине савршеним, смирено балгодарећи на свему што их снађе. Каква је само то монашка насеобина била и какав је ту процевтао монашки живот и труд, када знамо да их је у једном тренутку било чак ТРИ СТОТИНЕ КАЛУЂЕРА црноризаца. У таквој хармонији, у складу, реду и побожности, у труду, посту и молитви, стварала се књижевност рачанске преписивачке школе. Невоље, гоњења и сеобе, храбро сте поднели Рачани преписивачи. Понели сте на далек пут благо књижевно које се могло понети. Остао је у срцима вашим дубок траг услед бола у души, услед остављеног и негде тамо у пећини књижевног блага скритог, заборављеног и можда још увек не пронађеног, под каменом тарским закопаног...
Нема коментара:
Постави коментар