Осунчано јутро... Света Литургија у манастиру Рача... Пева се један од тропара првога гласа: ''Иако су Јудеји каменом запечатили и војници чували Твоје пречисто тело, васкрсао си тридневни Спаситељу, који дајеш свету живот. Због тога Ти небеске силе клицаху Животодавче: Слава Васкрсењу Твоме Христе, слава Царству Твоме, слава провиђењу Твоме, једини Човекољупче!''...
Након завршетка Свете Литургије, у рачанској ризници, уприличено је свечано уручење ''Рачанске повеље'' овогодишњем добитнику Емиру Кустурици...
Поред повеље по први пут је уручено и једно ново признање... Наиме, реч је о рачанском печату – тачније компелту од два печата (један из 17, а други из 18 века)...
Повељу је уручио Гојко Тешић, уз неколико реченица: ''Драги Емире... Драги Рачани... Данас овде у манастиру Рача... најдубља захвалност Емиру Кустурици... коме не уручујемо награду... Он је после Иве Андрића, највећа и најзначајнија нагрда, коју је српски народ у овом веку добио... Овде... да се Емиру Кустурици... под магичним рачанским небом... у ризници храма... подно Таре.... поклонимо и као неимару, у славу уметности и велике уметничке традиције... Има мисионарску улогу у свету... Сурово бије битку са србомрсцима... Не тумачимо његове филмове, музику... Ту смо да се чудотворцу, генију... поклонимо... да ми знамо да нам је највећи божији дар''...
Уследило је рецитовање песме из 2005-е године ''Дрвенград'', чији је аутор Часлав Ђорђевић, а у извођењу глумице Жељке Јелић...
Након тога обратио се и добитник, Кустурица следећим речима: ''Ставрно је дирљиво... 'Тек се мртвом вуку у зубе гледа' – каже Иво Андрић... Уметност и није неки аргумент у свету... Питање је опстанка... Како се опстаје... Аутономијом.. Имамо механизме одбране од пропасти... Код нас је индивидуалност пренаглашена... У основи уметности стоји религиозност.... Идеjа Богочовјека – нелагодно третирана у овом свету... Журим на пут... Мој дух остаје са вама''...
Нема коментара:
Постави коментар