Манастир Рача... Преживео дуг и тежак развој, дуг и тежак духовни, али и културноисторијски период... Родио се у 13 веку... Тако много сместио је у свој живот, у своју животну причу, стопивши се са трагедијом свога народа и краја... Рођен је у златном веку српске средњовековне државе. Блистава звезда Рача... Још блиставији када ћути, као што је то случај данас и сада... Стрељан, хапшен, клан, паљен, похаран, преклан и васкрсао на крви рачанских новомученика јеромонаха Исаије и ђакона Игњатија. Мучен бедом и болом. Дубока је његова рана, коју само Христос може да зацели. Није дао да га сломе: жалост, слабост духа и очајање. Никад није био сагнуте главе. Увек је био усправан и строг. Био је пример неизмерно велике храбрости. Његова душа одисала је великим даром слободе у Христу. Гнушао се слушајући ветрове лажи и клевете, увреде и неправде. Са сваким болом и годином, са сваком новом бором и пукотином на плашту од сиге, био је све величанственији. Осећао се спокојно и веома важним. Изузетно је пленио све његов стамени карактер и црте. Књиге су биле његови вечни пратиоци. Почео је и да пише стихове. Била је то његова веза са животом и временом, са догађајима и личностима којих више нема, али који су мисаоно присутни. Прича о Рачи враћа нас и обавезује на историјско памћење, самосвест, духовну традицију, која вековима представља непроценљиво народно свебогатство. Рача вековима као права самопожртвована мати, служи својој деци, хранећи их праведношћу, миром, љубављу, лепотом и добротом... Манастир Рача, блистава звезда сјајна и сав христољубиви род наш са Надом, Вером и Љубављу, али и страхом Божијим, хрли ка будућим временима, уздајући се у милост Божију, у благодатну силу и помоћ са висине у векове векова... Амин...
Нема коментара:
Постави коментар