Читанке довољно НЕ ПИШУ о најлепшој српској беби, најлепшем српском детету, које је само српска мајка кадра да роди, света и преподобна мати - свесрпска Анастасија. Дете лепотом од БОГА дарованом, лепотом која се не мења, која никад не пролази, која се не квари, која не стари. То је лепота духовна, унутрашња, вечна и непролазна, лепота иконе Божије - детета Растка. Ни пољски љиљани, ни звезде на месечини, ни плаво ведро небо, ни златно сунце, није лепше од његовог смерног, преданог и драговољног служења свима и свакоме. Лепота кротости, ћутања, певања и писања, сведоче о лепоти стварања, живљења и следовања Христу. Сведочи о стваралачком духу и животном путу, сатканом од ПРВЕ цркве, школе, болнице, манастира и државе. Говоре о ПРВОМ, о оцу, најученијем српском човеку, писцу, животописцу, родоначелнику, најлепшој и најсветлијој личности, светитељу, чудотворцу, правдољупцу, праведнику, миротворцу, учитељу, узору, обрасцу, моделу, ауторитету, реформатору, просветитељу, архиепископу и борцу...
Вредна пчела српска СВЕТИ САВА ткао је ћилим од саћа и пунио кошнице медом од различитог цвећа и леквитих трава, а ту различитост је слио у једно и исто - у ЉУБАВ, у којој се једино све различитости укидају и сви постају једнаки и исти - да у ЉУБАВИ... Велики путник, ходочасник, молитвеник, братољубац и човекољубац, добро срце, широких видика, племенита душа...
Попут највеће ватре, брани и штити кад год затреба, велика ЛУЧА СА ВРАЧАРА, духоносни и богоносни патрон и светац СВЕТИ САВА. Велика светлост разбукталог пламена врачарског сав од бола и ЉУБАВИ, сав у болу и ЉУБАВИ и сав бол и ЉУБАВ, велика српска радост и крвава КОСОВСКА РАНА, топло окриље и бедем, надчовечанска снага, наш српски СВЕТИ САВА...
Неуништива ЛУЧА СА ВРАЧАРА и дух народа чија је вера неугасива, креће као лавина која подстиче и храбри народ светосавски на борбу и подвиг. Може ли се угушити и затрти зрак луче, огња и пламена, зрак светлости врачарске, којим су душе деце светосавске вазда пуне?... Луча се лучом не да угасити, нити се гаси, већ се светлост само додаје на светлост и потоња луча још више букти, па се разбукти и постепено увећава до неизмерљивих висина и даљина. Луча се не да рушити, а ни спалити, ни убити, ни посећи, ни оковати, ни заробити, ни мачем исећи...
ЛУЧА СА ВРАЧАРА данас сија јаче него некада давно, него икада. ДУХ СВЕТИ САВИН свеприсутан је свуда и ОН нас води путем ИСТИНЕ и ПРАВДЕ. И није тачно да ИСТИНЕ и ПРАВДЕ нема!... Има је, али можда је ми не видимо. ОН нас преображава лучама светлим, бесмртним и чудотворним...
ЛУЧА СА ВРАЧАРА без престанка живи и дише за нас и уместо нас, кад то сами нисмо кадри и кад то не умемо. Луча врачарска је бесмртна, неугасива и љубвеобилна...
Сведок те везе нераскидиве - ЊЕГА и нас, јесте спомен - ХРАМ НА ВРАЧАРУ у Београду, наш највећи православни храм. Подизањем храма потврдили смо вечито хтење и стремљење за обновом и ухватили смо још једну прилики која нам је дата ради нас, ради нашег личног и свенародног покајања, помирења и измирења, искупљења и уразумљења. Храм на Врачару у радости се подиже и завршава у СЛАВУ БОЖИЈУ на месту освећеном светлошћу неугасиве ЉУБАВИ и огњем молитве, који сједињује сва срца у једну велику јединствену СВЕТОСАВСКУ ДУШУ...
Уз пламен ЛУЧЕ СА ВРАЧАРА појемо химну СВЕТИТЕЉУ САВИ, пресецамо колач славски, освештавамо кољиво, приносимо дарове у славу и част СВЕТОГ ОЦА САВЕ, док луча све јаче сија и греје срца...
ЛУЧА СА ВРАЧАРА јача душе, снажи и јача вољу, даје снагу за ход напред ка ПРЕСТОЛУ БОЖИЈЕМ, ка светлости и БОЖИЈЕМ БЛАГОДАТНОМ ОГЊУ, који нас све од реда чува, брани, штити, сједињује и уразумљује...
Нема коментара:
Постави коментар