У зимско мартовско вече, покушавам да додам по још коју рачанску причу и да прозборим о богатом библиотекарском фонду рачанском. Прве библиотеке у Срба основане су при храмовима православним, у манастирима српским, у којима се богослужило и литургисало из штампаних, али и руком писаних књига: Еванђелистара, Минеја и Октоиха. Библиотека манастира Раче јесте страдала у бројним сеобама и деобама, устанцима и ратним превирањима, али је васкрсла. Данас је библиотека рачанска ризница од великог националног значаја. Знамо да је Патријарх Арсеније Трећи Црнојевић при Великој сеоби Срба 1690. понео најпре библиотеку Пећку Патријаршијску, а затим и рачанску да их отргне и сачува од зле коби агарјанске. Највећи прогрес библиотека рачанска доживљава у другој половини двадесетог века за време архимандрита Хризостома Пајића, који је све три деценије проведене у Рачи посветио набављању књига, али је спретан и вичан, куповао, на поклон добијао и сам се у претплатнике убрајао. Из његовог фонда, разноврсног и богатог, данас се сакупило и из тог доброг семена књигољубави, изникло је близу три хиљаде књига. У многим књигама, у унутрашњости, на старим и пожутелим корицама, миришу и виде се трагови исписани чврстом руком нашег почившег архимандрита Хризостома Рачанина. Многи аутори поклонили су своје прве књиге, своја најновија штампана издања, са посветом библиотеци манастира Раче. Неки су део својих приватних кућних библиотека даривали опет њој - библиотеци рачанској. Библиотеку манастира Раче уредила је и за њено уређење јесте заслужна Госпођа Надежда Лукић Дринска, коју сма срела јула 2002. у Рачи крај Дрине, и од тада постала њен шегрт, њен асистент, њен ученика, а она мој велики учитељ који ме уведе, који ми откри тајну превелику, тајну рачанских књига ''староставних'' како их драга ми тетка Нада само зове. Како је само тешко било, сећам се вечерас, узети сваку књигу понаособ, отворити је, помиловати, целивати, на груди привити, ударити печат, уписати сигнатуру, доделити инвентарски број, затворити и опет на полицу положити. Мукотрпно је било све то, а још ручно, па рачунару захваљујући писати и искуцати списак књига рачанских. Набављање картица, па њихово исписивање, о то су све трудови драге тетка Наде. За овај труд и уређење од Господа јој велико здравље, свако добро и радост превелика. Господу велико и вечито хвала. Радило се на сређивању библиотеке са мањим прекидима, мада са пристизањем нових књига у њој ће увек бити рада. До 2006-е библиотека је имала евидентирана 34 члана. Чланарина је бесплатна. Данас библиотеку рачанску ''чувају анђели'', а о томе тетка Нада пише и вазда сведочи. Било је ваистину дивно, готово задивљујуће гледтаи, како све оштећене књиге тетка Нада лечи, како им отпале листове саставља и лепи. Све ово може да чини само онај ко верује, ко зна и ко друге учи да је библиотека рачанска чувар наше националне свести, наше историје и прошлости, наше традиције, наше велике писмености. За рачанским рукописним књигама које су део богате библиотеке Будимске, у Сент Андреји (у Мађарској), данас и довека тихо и нечујно уздишемо, јер ту је велики број рукописних књига рачанских. Зато све ове брижљиво скупљане и чуване књиге рачанске, вредно слагане, од непроценљиве вредности и важности, дужни смо и морално обавезни да сачувамо, да не изгубимо и губимо, да нам никада благо рачанско не пропадне и оде без трага, благо велике духовне и културно-историјске баштине...
Нема коментара:
Постави коментар