Голицају чудне мисли здрав разум.
Неки то зову стањем измењене
Свести. Памет потонула на дно
Зелене прозрачне реке. Гомила
Клизавог камења лежи и језицима
Љутим палаца. Сунце пржи својим
Ждракама завелу траву. Једна
Ласта чучи у сенци хлада, испод
Накривљеног стабла. Срећни људи
Чамцем промичу низ реку. Смеше
Се и кезе бели зуби, док плаво
Небо шапуће – збогом...
Нема коментара:
Постави коментар