Унутрашње преживљавање моје не могу те скрити од срцезналаца мог Господа, али могу те итекако вешто скрити од људи што ме окружују и растужују...
Унутрашње преживљавање моје не могу те скрити од Доброга Боге који познаје и зна душу моју добро, који види унутрашњу прљавштину из дубине срца што се излива и што ми крвоток прља...
Унутрашње преживљавање моје, горка истино моја, што сатре семе духовнога биља у башти срца па га нема да замирише...
О унутрашње преживљавање моје, о нечисте помисли моје, што ме попут чекића ударате јако по глави...
Унутрашње преживљавање моје јалово услед лоших помисли што усахну сва лепота и доброта у теби душо моја...
Унутрашње преживљавање моје пусто поље без радости, пустаро голема што сама ридаш на камену белом...
Унутрашње преживљавање моје од зимских акварела, од зиме на Тари, од реке Дрине, од пролећа, од ливада, од видиковца, од лета, од дрвећа, од поподнева, од октобра, од мотива са језера Заовине, од зимске идиле саткано и испреплетано...
Унутрашње преживљавање моје као густа магла сручи се на душу, на срце, а душа и срце јече до облака високо...
Унутрашње преживљавање моје кад би могло, кад би умело још и песму да запеваш кроз облак још даље горе високо ка космосу...
Унутрашње преживљавање моје свирка ти на звук тамбуре сличи, дирљиво ти појање у срцу и души скриваш, скривај и даље и никога немој да дираш...
Нема коментара:
Постави коментар