Рачанска преписивачка монашка школа створена са вером у спасење, с вером у Бога и са жељом која води у свеобухватно покајање. Покај се и бићеш спашен, као и благоразумни разбојник покајани. Светоотачко предање говори да омрзнемо грех и обратимо се као Христу. Многи покајници основаше покајнице манастирске у шумама боровим, на високим речним обалама, близу гора и пештера, у подножју планина. Мали манастири нарасли су до царских лаври и скитова. Обитељи многобројне и малобројне, непознате и познате, почеле су све више и више да расту, да нарастају и да се разрастају. Из сличних побуда започела је и изградња великог каменог сабора у част и славу Христовог Вазнесења. ''Свето место пусто не остаје'', каже руска пословица. Мало по мало Рача је почела оживљавати и васкрсавати, нарочито када се у њој зацарило пустиножитељство и отшелништво. Енергично и умно монаштво започињало је увећавати братство. Манастир је тако постао главни чувар и наследник светоотачког наслеђа и традиције монашке. Манастир Рача крај свете обале рачанске, прославио се не само као један од центара српске преписивачке делатности, већ и као центар религиозног живота, али и духовног живљења. Ка њему је данас окренута цела варош Бајина Башта. У Рачу долазе, у њу своје очи упири: сељаци, трговци, високообразоване и необразоване личности, писци, сликари, песници, мислиоци, мали и велики, слаби и нејаки, чудни и луди... Сви долазе ради кратке беседе, благослова, разрешења духовних и свакидашњих недоумица, радости и утешења. Манастир као освећено место одише благодаћу Божијом. Благодат је ту присутна и свеприсутна. Ту као да разговарате са самим небесима. У Рачи налазите и препознајете дубоку црту духовну, љубавну и радосну. Када гледате на Рачу са друге обале, осећате неодољиву жељу за богоопштењем. А када пређете малени мост, идете у загрљај манастиру који вас поздравља својом куполом испод небеско плавих облака...
Нема коментара:
Постави коментар