СЕНИМА КЊИЖЕВНИКА…

Пре две деценије, тачније марта месеца 1986. год. изашле су из штампе ''ДУХОВНЕ ПЕСМЕ'' које испева игуман Хризостом Рачанин, а које изађоше у издању манастира Рача украј Дрине код Бајине Баште. Пре једну деценију купила сам ову књигу у Рачи и тако дође ми у руке књига коју Игуман Хризостом Рачанин посвети како и сам написа ''сенима књижевника 17 и 18 века Кипријана, Јеротеја и Гаврила Стефановића Венцловића пострижника Манастира Раче''. Своје исповедање Игуман Хризостом Рачанин започиње песмом ''СРБИЈО'' у којој описује све српске манастире светле, а након ње ниже песме о манастирима појединачно певајући о Студеници, Хиландару, Жичи, Раваници, Манасији, Љубостињи, Наупари, Дивостину, Горњаку, Драчи, Витовници, црквишту у Риђевштици, Руденици и Рачи. О Рачи нам испева неколико песама. Испева највише. Исплаче око моје сваки пут када чита песму ''ОДЛАЗАК РАЧАНСКИХ МОНАХА ИЗ РАЧЕ'', када стихове прочита: ''Поче писка, небо се пролама, па зар Рача да остане сама... Оста Рача сама на мегдану, и по ноћи, и по белом дану... Свету Рачу страшно порушише... Поста Рача сиња кукавица''. Лепо су испеване и песме монашке са насловима ''ЖЕЉА МОНАХА'' и ''МОНАХ И СВЕТ'', као и песма ''ДУХОВНОМ СИНУ ЈЕРОМОНАХУ АНТОНИЈУ''. Веселе и радосне су песме испеване у славу и част Божића и поздрави Игуманови ''од Дрине воде хладне'' одакле ''ветар студен дува'' о Божићу, а из Раче ''поздрав шаљем теби роде'', пева игуман и каже ''са врх Таре ветар дува, Свету Рачу Господ чува... Ја из Раче све поздрављам. Бог се роди, Њег` прослаљам''. Последња у низу духовних песама јесте аутобиографска песма са насловом ''БИОГРАФИЈА ИГУМАНА ХАЏИ ХРИЗОСТОМА'', потресна, дирљива, са сузом у оку што се ишчитава. Поменуту песму, а и своју духовну поезију Игуман Хризостом Рачанин завршава са ''СЛАВА БОГУ НА СВЕМУ''. Читалачкој пажњи препоручујем горе кратко анализирано духовно штиво као књигу вредну, као сигуран штит у времену несигурном, као добар кишобран у времену кишном и олујном. Након две деценије вредно је опет поменути и опет се присетити онога чијим књижевним сенима се скромно одужујем и у Христу Васкрслом поклањам...