Књига чији садржај чини 150 псалама звана ПСАЛТИР, коју са грчког на словенски језик преведоше свети Ћирило и Методије, а која је ради богослужбене употребе подељена на 20 катизми. Псалтир се убраја у најчитаније књиге Библије, али и у књигу која се највише цитира. У 17 веку то је била и књига која се највише преписивала. Тако имамо данас у ризници рачанској Псалтир Киријака Рачанина из 1642. г. ; Псалтир јеромонаха Теофила са Свете Горе који беше наменски урађен 1654. г. за манастир Рачу; Псалтир Јеротеја Рачанина из 1700-те год. исписан у Сентандреји.
МЕСЕЧНИК или МИНЕЈ јесте богослужбена књига од 12 томова по угледу на 12 месеци у години састављена од служби празницима и светитељима. Минеји су од велког духовног значаја. У рачанској ризници имамо Службени Минеј за месец децембар Христофора Рачанина који га преписа 1668. г. у Георгијевском скиту и Минеј за месец март Јеротеја Рачанина из 1699. г.
СЛУЖАБНИК јесте књига са описом црквених служби као што су јутарње, вечерње и свете Литургије. Свети Ћирило и Методије преведоше Служабник на словенски језик. У рачанској ризници имамо Сужабник Христофора Рачанина из 1670. г. и из 1690. г.
АРХИЈЕРЕЈСКИ ЧИНОВНИКИ јесте служабник са описом чинова и молитвословља. У ризници рачанској имамо Архијерејски чиновник Христофора Рачанина из 1688. г.; Архијерејски чиновник Кипријана Рачанина из 1688. г.; Архијерејски чиновник Максима Рачанина из 1705. г.
ЧАСОСЛОВ или ЧАСЛОВАЦ јесте богослужбена књига са описом молитвословља за: полуноћницу, јутрење, први, трећи, шести и девети час, получасове, вечерње и повечерје. Ту су још тропари, кондаци и друге молитве дневних, седмичних и годишњих служења. Прва књига штампана ћирилицом 1491. г. у Кракову на рускословенском језику била је Часослов. Тако и рачанска ризница чува Часослов и Каноник са поученијем Јеротеја Рачанина из 1698. г. који је написао у Фелдвару. КАНОНИК јесте књига у којој су присутни канони за сваки дан према осмогласнику. ПОУЧЕНИЈЕ је краће слово на неку задату и конкретну тему.
СИНАКСАР или МЕСЕЦОСЛОВ јесте зборник са кратким животописом светаца. Зове се још и ПРОЛОГ словенски речено. У Рачи имамо Синаксар из 1670. г. Из исте године је и ТРОПАРНИК, то јест књига која поседује тропаре и кондаке и део је рачанске ризнице.
ТИПИК или УСТАВ је зборник у коме се каже како и на који начин се врше службе црквене. У Рачи је Типик јеромонаха Антонија из 1674. г. настао у Хиландару, а урађен циљано за манастир Рачу.
Остале књиге рачанске ризнице јесу: Служба и Житије Светог Петра Коришког дело Христофора Рачанина из 1668. г.; Номоканон са додацима из Требника Христофора Рачанина из 1645. г.; Устав Божанствене службе Христофора Рачанина из 1686. г.; Номоканон са додацима из Требника Кипријана Рачанина из 1645. г.; Амартол Јеротеја Рачанина из 1697. г. настао у Дунафелдвару.
Књиге рачанске ризнице изложене ћуте и немо сведоче и ове 2006-е године назване ''ГОДИНА КЊИГЕ''. Ћути и сведочи Србљак богослужбена књига са службама светима из 1762. г. Ћуте и сведоче не само рукописне, већ и штампане књиге у Москви: Свето Јеванђеље Архимандрита Хаџи Мојсеја из 1797. г. Ћуте и сведоче рукописи Архимандрита Хаџи Хризостома Пајића из 1961. г. Ћути и сведочи Поменик манастира Раче. Ћути и сведочи фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља из 1998. г. које се 5. августа 2005-е године уписа у УНЕСКО-в програм ''ПАМЋЕЊЕ СВЕТА'' и заузе место међу 120 предмета из читавог света о чему сведочи сертификат.
Све ово учини и у причу стави моја маленкост поводом десетогодишњице од свечаог отварања ризнице рачанске од стране Патријарха Павла 1996-е године.
Нема коментара:
Постави коментар