Необичан и богат споменик старе српске историје и архитектуре, основан за одбрану од непријатеља православља, богумилског јеретичког учења, створен као манастир са својим монашким скитовима. Манастир наш Рачу основао је син краља Уроша и краљице Јелене Анжујске, краљ Драгутин, супруг краљице Катарине, у 13 веку. Манастир се налази на десној кривудавој обали реке Раче, на живописној зеленој узвишици. Ова монашка лепотица и престоница соколске нахије, поносно је чувала и очувала, подигнути храм, Вазнесењски сабор, који својом лепотом и величином изазива дивљење савременика, ондашњих и овдашњих. Манастир је подигнут као главни храм бајинобаштанског краја, у коме се налазе иконе знамените, иконе којима се може поклонити у свако доба. Са високих узвишица, усред непрегледних ливада, назире се прегршт драгоцених каменчића разасутих као на длану који чине мозаичку целину звану - манастир наш Рача. Звоник и купола цркве стамено стоје, као архитектонски споменици којима нема равног у читавом рачанском намесништву, а ја их зовем предивна архитектонска бајка. И данас се Рача убраја у један од најлепших манастира украј Дрине. Чудесно је ово велелепно камено здање, мајчица наша Рача. Помиње се у старим летописима, а давне године казују нам, причају и сведоче о томе. Чудо рачанско јесте и Лађевац. Он се по лепоти и величанствености може поредити са самим рајем. Ово је један од највећих и најлеших неистражених локалитета нашега бајинобаштанскога краја. Ово је наша највећа тајна. Звук рачанских звона јединствен је по својој хармоничности. Рачанско звоно чује се свакодневно на даљину и одзвања свечано дринском долином, надилази локалитет звани Крстача, протеже се кроз Лађевачке пећине и хрли ка Калуђерским Барама...
Нема коментара:
Постави коментар