KAD ISKOPAM SAMOSPOZNAJU OVU SVOJU...

Zašto se danas osećam tako divno... biće zato što sam dosta ćutala a i što nisam ovde baš mnogo iskazala... kako me fotografije uče ćutanju... i lepoti tišine, koja je glasnija od bilo kakve ljudske psovke ili reči... a možda i sirova hrana čini svoje... sve u svemu - danas sam postigla neku dobru kondiciju i utreniranost već viđenu... fotografija me definitivno vraća u moju normalu... a za vašu se ne raspitujem baš mnogo... šta više - to me ne dotiče više...

Provaljen je trik - o jesni i sivim i tmurnim i kišnim i prohladnim danima ubacujemo fotografije sa letovanja i to je više nego pun pogodak...Kokala sam kokice u mikrotalasnoj i izgorele su mi... no ostalo je nešto i za pojesti... lepo je pisalo od 2 do 5 minuta... no, prvi put kad sam 5 minuta kokala nisu se sve iskokale i sad reših da povećam na 7 minuta... i to je to - neke se koke ugljenisaše...Danas nisam pročitala preostale dve glave Andrićeve Travničke hronike... hoću jednom - a kad ne znam... trenutno me zaokupljaju slike sa Sicilije, kao i neke buduće koje ću uskoro da načinim... eto ne mora svako obećanje da se ispuni... treba malo i slagati...Proklet jeste onaj čovek koji tek kad ostane bez posla i para dobije neke nove i velike ideje, koje opet ne može da realizuje bez sredstava...Napravila sam prvu današnju salatu - šargarepa i crvena paprika uz dodatak ulja, soli, bibera, sirćeta, belog luka i peršuna... moja druga današnja salata biće krastavac i paradajz preliveno sve preukusnom marinadom...predveče grickam kikiriki u ljusci... litar čaja sam popila... još koja kafa... malo meda... vode... i treći dan je savladan... gladi nema... ni teškoća... osećam se idelano dobro... još 4 ovakva sirova dana...Ja sam ponosna vlasnica i gospodarica svojih misli, ali ne i tuđih..."Kada promeniš misli... promeniš Život"... Ura za promene!!!...U meni itekako ima loših osobina, al ja najređe puštam onim dobrim osobenostima da viču iz mene...Neprestano iznošenje Istine trebalo bi da igra najaktivniju ulogu u našim ovozemaljskim Životima...Kukavičluk jeste pun mržnje iz razloga što mu temelji počivaju na nedefinisanom strahu...Najviše sam naučila ne čitanjem, nego posmatranjem...Za postizanje opšteprihvatljivog i uzvišenog cilja, neophodno je bez po muke, najpre osigurati i obezbediti prave i ispravne ljude...Ukoliko pokušavate da se svidite i dopadnete svima, verujte mi na reč, bićete dopadljivi - nikome...Bilo bi poželjno zapisivati sve te misli, koje se s vremenom javljaju kao neveliko jato ugroženih ptica... I čim to primetim i osvestim u sebi - misli ko da stanu, pa negde u protoku zapnu... A ja onda oslušnem njihov tihi šapat... I najzad shvatam - misli su nešto više od svih ovih malih ispisanih reči u ovom neveštom prvom pokušaju...Jedan od načina da spoznate koliko ste ustvari radoznali, jeste taj da krupnim koracima grabite uz brdo i tada ćete zacelo uvideti, koliko napretka ste podarili svom unutrašnjem svetu u promenljivom razvoju i razvitku, a sve sa ciljem na bolje...Treba biti zahvalan, sve dok ove sitne i male reči, iz tebe polagano ka površini mile... Seti se, kako beše kad su unutar tebe ležala sva ona mrtva i bezživotna slova duga... Beše to neopisiva i neizreciva tuga... A sad svaku sitnu i malu reč, pomiluj i pohvali poput najvernijeg druga... Prijatan ručak...Promenila sam ugao svojih gledanja i gledišta, pa u tom duhu, mogu slobodno, odvažno i snažno da izustim i kažem: od danas su za mene svi ljudi sveti... Svi su sveci... I u skladu sa tim - Život je svima mnogo lepši...I kad spavam čvrstim snom, ne mogu, a da ne čujem kako kiša trese o krovove kuća... I čitave noći lila je kiša ko iz kabla... Evo je opet treska o zemlju... Vreme oktobarskih dugih kiša proteže se pred danima što slede... I nisu to neobičnosti neke... Sve u svoje vreme, pa i ove kiše prohladne i setne... No, ovaj prvi dan u nedelji, ipak jeste srećan i dobar - zar ne???...Otac Serafim Rouz: ''Ne veruj previše svome umu, misao se mora prečistiti stradanjem, inače neće izdržati ispit ovih naših surovih vremena... Mnogo možes saznati iz knjiga (ne dozvoli nikome da te odvrati od njih)''. ''Pošto si se osmelio da pominješ događaje iz Crkve, koje ne poznaješ u celini, moramo te ispraviti, radi istine i da ne bi druge nenamerno povredio poluistinama''. ''Činjenica duhovnog i crkvenog života je da se radi ljubavi Hristove, kanoni mogu ponekad formalno prekršiti. Duhovna vlast se, ponekad, može 'ne poslusati' ''. ''Kanoni su stvoreni čoveka radi, a ne čovek zbog kanona. Neki se kanoni ne mogu i ne smeju, u određenom vremenu ili pod određenim okolnostima, primeniti strogo... kanono su nesumnjivo prenaglašeni u polemici, i ako bi trebalo da ostanemo u Crkvi u ova teška vremena, to će biti prvenstveno zbog naše vernosti Duhu Crkve, a ne kanonima''.''Ljudi će ti govoriti da sto posto gresis u jednom, ili u drugom, da si promašio cilj. Ne dopusti duhu da padne prenisko!''.. ''Istina, ima stvari koje nisu direktno 'nasa posla' ali kojih moramo biti svesni da se ne bismo iznenadili, ako ih počnu koristiti protiv nas''. ''Uznemirile su te priče rekla - kazala; nemoj se time baviti! To je dim sa malo ili bez imalo vatre!''. ''I tako nas Bog verno poučava strpljenju i uzdanju u Njega, a ne u svoju snagu kojom, pre svega, ne možemo ništa da uradimo!''.

Zvuk kiše što rominja u zraku

Iz olovno sivog neba kapljice

kiše, dok gusta magla donosi

još jači zvuk kišne pesme u

daljini, po kojoj se izlivaju kiše...

Te providne kišne iskre, vijugave 

kao prve kišne gliste, pritisle su 

lišće polusvelo i još skroz ne 

uvelo, dok kišne iskre kroz svo

to granje jedva čujno ko da mile

u mokroj haljini od kišne svile...

Najnežniji šapat zavijoriću poput svile 

iznad tvog kamenog uzglavlja, neka ti

i noći ove od mene požele najlepše snove...

DOŽIVLJAJ JEDNOG (NE)UMETNIČNOG (NE)DELA...

Ivo Andrić: "U nemirnom životu, nagledavši se zemlje i ljudi, video je da je vatra osnov stvorenoga sveta; ona pokreće život i ona ga uništava, vidljivo i nevidljivo, u bezbrojnim oblicima i različitim stepenima. Stoga su i njegove poslednje misli bile posvećene vatri. Dabogme, ovo malo plamena nije mnogo ni sigurno i , verovatno, neće do kraja dotrajati, ali je sve što se može: jednu tačku mračne i studene zemlje trajno osvetliti. A to znači ozariti, pa ma i samo jednim zračkom, sve oči koje ikada tuda prođu"..."Ali ta ista malodušnost gonila ga je sada da se opet predaje neodređenoj nadi. Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.

Tako je ona mučna i luda ljuljaška na kojoj se Davil, u sebi, diže i spušta već godinama, počela ponovo da se klati od smelih nada do dubokog beznađa. Samo, pri svakom zamahu nada se trošila i bivala malko manja"...Ostadoše mi još dve glave 17 i 18 pa pročitah i Travničku hroniku... to ću završiti sutra...U meni nema želje, a ni ambicije za tzv. uspehom, jer po mom mišljenju, ma koliko skromno, malo i neznatno bilo: uspeh ne čini Čoveka...Sloboda uma, počiva na najklizavijem terenu, unutrašnjeg potrošačkog duha, o koji se najređe saplete čovek bez cilja i ideje...I još ništa vredno nisam uspela da upišem u beležnicu... No, ovde me hoće, pa mi misli iskaču ko komete... Pa tako uhvatih sebe, kako i dalje - sanjarim i lažem... No, ja ću svoje reči sve lepo da smažem...Na tim zidovima tišine, zatrpano će ostati da diše, dobar deo ove ponoćne tmine, a sve kad ovaj dan umine... Laku noć... Džemjs Mik: "... kao što se ne sudi ni poplavi bez obzira koliko te muči, bez obzira koliko je tvojih rođaka pobila. Voda će se povući i poplava će nestati, iako se zemlja promenila"."... a praznina nije samo nedostatak životne snage, već je životna snaga povremeni očajnički trik da se sakrije praznina".Pitali su Čoveka: Zašto živite povučeno???...Čovek odgovori: Zato što misle da sam čudovište!!!...Ljudi su danas (ovde i sada) izgubili osećaj za HUMOR i sve je zahvatio taj neopisivi UMOR...I tek sad uviđam koliko je mistična tajanstvenost čarobna... Živela - sveska... To je nova stvaralačka poletna sloboda... Olovku u šake...A ne mogu a da opet i opet ne razmišljam... U meni ta ideja traje odveć dugo... Možda bi najpametnije bilo da otvorim novu svesku i sve što mi padne na um krenem da zapisujem, pa ako treba i opsujem (al samo u moju svesku - da niko niti vidi, niti čita)... I tako da pustim - da oteče neko izvesno vreme... Možda nakupim i za knjižicu omalenu... Ovako - možda me neko krade, a da ja to i ne znam... Eto, baš me ova misao ovih dana gricka i golica... A meni malo treba, pa da ovako i uradim... Imam sveske dve (nove, prazne) - koje samo čekaju da zaškripi olovka...I ćutaću sve tako uporno, a ni sama ne znam - koliko će ta ćutnja da potraje (a zna li to ko uopšte približno il tačno)... I neću ispisivati tuđe već preživljene misli, jer nisu moje... A ja najviše volim samo ono što je moje... I žvakaću saće u medu i tako razmišljati i sebe pitati - ima li išta vredno zbog čega bi trebalo opet progovoriti???... No, ako mi išta pametno padne na ovaj listak bele hartije, ja ću sigurno zapisati... Ovako ostaje mi da ćutim i čekam, pa da vidim - šta će to u mojim mislima da se opet promeškolji...Koje su to reči koje bi trebalo da privlače našu pažnju???...Recimo da su to ove reči: Sreća... Život... Radost... Izobilje... Dobro (Dobrota)... Uspeh... Zadovoljstvo... Užitak... Ljubav... Srce... Lakoća... Novo... Promena... Bezbednost... Izazov... Poštovanje... Prihvatanje... Ljudi... Ravnopravnost... Razvitak (Razvoj)... Sloboda... Oproštaj... Odgovornost... Odluka... Učenje... Snaga... Mir... A sve sabrano zajedno bilo bi = SAVRŠENSTVO...Miš kao simbol gladi...Oslobođena misao untrag se kreće vično, a ja se i danas osećam - ODLIČNO... Zatvaram usta na duže, a otvaram plave mačje oči, u praznično prazno sutra i ovog septembarskog jutra...Počela sam sa iščitavanjem pete kniige... "Narodna deklaracija ljubavi"... I samo danas stignem do 140-e strane... Kakva priča... A u pauzi, napravim ovaj divni kolač sa jabukama... Eto, nisam baš ko pita lenja... Prijatan dan... A ovaj vrag je Šekspire pre šest godina citirao ovako: ''... sve je savrseno, sve je osim coveka bezgresno, i s njima je Hristos jos pre nego sa nama... jer za sve je Rec, sve stvorenje i svaka tvar, svaki listic ustremljava se ka Reci, Bogu slavu peva, Hristu place, ne znajuci sam za to, vrseci to tajnom zivota svoga bezgresnoga''.''Svaka travka, svaka bubica, mrav, pcela zlatna, svi oni, za divno cudo, znaju put svoj, makar sto nemaju uma; - tajnu Boziju svedoce, neprestano je sami izvrsuju;...''.Kako treba da zive Hriscani??? ...''A sta je rec Hristova bez primera? Narod propada bez Reci Bozje, jer je zedna dusa njegova Reci, i svakovrsnih krasnih utisaka''.''Ko ne veruje u Boga, taj ni u narod Bozji nece poverovati... Samo ce narod i njegova buduca duhovna sila orazumiti i obratiti nase ateiste, koji su se odvojili od svoje rodjene zemlje''.''Potrebno je samo malo seme, sicusno: nek ga baci u dusu prosta coveka i ono nece umreti, zivece u dusi njegovoj celog veka, krice se u njemu posred mraka, posred smrada grehova njegovih, kao svetla tacka, kao neka velika opomena''.''Pred pravdom zemaljskom vrsi se delanje vecne pravde. Tu Tvorac, kao i u prve dane stvaranja, zavrsavajuci svaki dan pohvalom: 'Dobro je ovo sto sam stvorio', gleda na Jova i hvali se stvorenjem Svojim''.PESMA - ''To nije ni java ni san, to nije ni svest ni zanos, to je neki suton uoci zanosa, kad svesna java prelazi u pesnicki zanos...''.''Dje se gusle u kucu ne cuju, tu je mrtva i kuca i ljudi... Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta... Nasi cari zakon pogazise... Nego udri dokle mahat mozes, a ne zali nista na svijetu... Smrt je laksa no grdna sramota... Niti dogori, niti svjetlost gubi... Slavno mrite kad mrijeti morate!''.Iguman Stefan: ''Svetu lampu lud vijetar ugasi!... Nema dana bez ocnoga vida niti prave slave bez Bozica!... Svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dusi blagorodnoj!...Vladika Danilo: ''Kome zakon lezi u topuzu tragovi mu smrde necovjestvom... Ljepse stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti... A u ruke Mandusica Vuka bice svaka puska ubojita!... Neka bude borba neprestana, neka bude sto biti ne moze''.Vuk Micunovic: ''U dobru je lako dobro biti; na muci se poznaju junaci... Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!''.Dositej Obradovic: ''Lezi i lezace do veka u ropstvu jedan narod cije srce ne zna sta je narodni ponos''. ''Lenjost je gadna i sramotna sama po sebi, a potom je jos najgora sto na svako zlo uci i navlaci''.''Ko misli da mu drugi ne trebaju, vrlo se vara; a misleci da drugi bez njega ne mogu jos vise se vara''. ''Vrednost se ne sastoji u tome da je covek bez slabosti, nego da ih moze zaustaviti i njima vladati''. ''Znati svojim zeljama postaviti granice, izbavlja coveka mnogih briga i pricinjava mu mnoga zadovoljstva''. ''Koren nauke je gorak, ali je plod sladak''.Pablo Pikaso: ''Slikarstvo nikad nije proza: ono je poezija, pisana stihom koji se sastoji od plasticnih rima... Slikarstvo je - poezija''.''Traganja u slikarstvu nemaju nikakav znacaj. Vazni su samo pronalasci... Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laz, ali ta laz nas uci kako da dosegnemo istinu, barem onu istinu koju smo mi, ljudi, u stanju da dosegnemo''.Anri Matis: ''Sanjam o umetnosti punoj ravnoteze, spokoja, jasnoce, slobodnoj od tema koje izazivaju uznemirenost ili potistenost''.

ДОЖИВЉАЈ ЈЕДНОГ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА...

            Сликар уметник врло често покушава да неке сасвим мале и необичне ствари и догађаје, својим талентом, умећем и обдареношћу коју поседује, преобрази у нешто несвакидашње и непоновљиво... Његов циљ и задатак јесте да све субјекте и објекте свога стваралачког осликавања веродостојно портретише, и да то исцртавање буде што непристрасније и неутралније... Потом следи претакање на  бело платно у најдивније цаство најлепших боја и топлих тонова... Сликарска техника неизоставна пратиља јако је битна и драгоцена, као и потези које чини својом четкицом - тим сликарским пером... А када застанемо пред довршеним уметничким делом – намеће се питање: да ли то дело нечим може да нас импресионира?... Да ли је довољно јако, снажно и дубоко, да утиче и преокупира сва наша чула, нашу свест и можда машту?... Како доживљавамо атмосферу емитовану у виду невидљивих таласа, која зрачи са презентоване слике?... Да ли је могуће да нас толико очара и зачара, да  у једном тренутку одлутамо тако далеко у атмосферу приказану на слици, и што је још невероватније, да на истој угледамо  себе?... Колико смо кадри и способни одушевити се ликовним умећем сликара аутора, свим његовим способностима и стваралачким енергијама, које су тако вешто упаковане и скривне у дубини његовог срца?...

            Тако, корак по корак, комад по комад, слика по слика, реч по реч... Пред нама се отварају и откривају тајне предивног уметничког света, тог чаробног царства, по коме вешто пловмо и бродимо кроз време и простор... Читамо са слика живих боја и летимо на крилима дечје маште у далеке непознате пределе, земље и судбине, и тако преживљавамо све оно што су преживели и доживели наши јунаци и хероји са слике... На сликама има свега, као и у животу који ври  свуда около нас... Доброте колико и грдне грамзивости и грабежи, раскошног и раскалашног живота, богатих трпеза, лепих одела, поштења, многобројних патњи, искушења, страдања, незахвалности, пожртвованости, оданости, верности, ѕлобе, непштења, части, достојанства, смрти...

            Да ли слика требала да пронађе пут до вашег срца?... Ако јесте, да ли сте захваљујући тој истој слици успели заволети сањање, маштање? Да ли сте коначно пронашли дуго тражени златни кључ, који откључава сва ваша врата живота, пред којима сте тако дуго и тврдоглаво лупали и ударали, а никога није било да вас чује и да вам отвори, или бар мало отшкрине те исте двери?... Кажете - сазнали сте и спознали много о свету који вас окружује и опасује са свих страна... А да ли сте успели да одгонетнете – ко од приказаних ликова на слици има лице часног човека?... Да ли сте успели да препозанте и разликујете лице, лик и образ, човека од нечовека?... Чега је више било на слици – смелог држања, јуначке издржљивости, верности, дружељубља или кукавичлука?...

Reč ko mrav mala... Plava... 

Kad moja Reč u meni spava...

Reč od gram, u ram da već

uglavim... Tu Reč što spava...

Reč od koje ne boli glava...

МЕТА И ОКЛОП...

Данас под овом површином, 

ја ћу бити оно 

у шта се ових јесењих дана гађа - 

бићу мета што те вешто омета...

Бићу мета што одступа од 

утврђене тезе и ситно ћу 

дробити и мрвити 

тај танани шапат 

низ дугачке подземне ходнике 

овосветског Хада, 

ту где има превише хлада...

И бићу производ оне јасноће, 

ко покошена осушена трава...

Бићу сено, 

гле, ено, ето...

И бићу у стању да изнова 

креирам узвик сопственог бола, 

а сунчеви зраци нешто јачи 

ће орошавати огарављени баланс 

у нерешеној игри 

за нашим карташким асталом...

И бићу прождрљивац космичке енергије 

и она невидљива нит на заходу 

деветог месеца у овој години...

И бићу сапета у овој 

тајновитости дисања, 

без стимуланса писања...

И бићу супротна свему 

што очекују од мене...

И бићу ситан прах 

након пожњевеног жита...

И бићу празан ход и 

неисправан реченични склоп...

И бићу оклоп...

"A PESMA JE NAJLEPŠI NAČIN ZABORAVA"...

"PAMTITE POSEBNE PRILIKE"...

"JEDNOSTAVNE STVARI SU PREDIVNE"..."PROMENITE BUDUĆNOST"...Kako god neko mislio da o jeseni ruže cvetaju, ja ne mogu da se otmem onom istrčavanju unapred gde već jasno vidim bedu i to onu neopsiivu bedu rečima običnog čoveka... tako moja ključna reč postaje svakim danom - reč beda... težak je to i pretežak križ, natovaren možda na potpuno nedužna pleća... čovek od bede pobeći ne može, pa sve i da hoće... pitam se kako to ljudi ne upadaju više u bedu... mora da su previše silni... e, ja nisam... moje upadanje ili bolje rečeno zapadanje u bedu je jako taktično i već mnogo pre isplanirano...Ja kao ljudsko biće imam veliku potrebu za nekakvim radom, znate no ja više nisam za olovku... ja jedino imam snage da ljuštim luk i krompir i baš bi bilo lepo mene uposliti jednim takvim poslom u neku kujnu na poslušanje gde bih mogla bez prestanka da perem suđe i kuvam hranu... ja nisam gladna no iz ljudske potrebe da nešto uradim preko dana, ja sam počela da pečem sve te kolače i da izmišljam sve te salate... vi nećete osetiti bedu moju i to je poslednje što vam neću nikad ni poželeti... kuvala bih i mesila gratis... vukla lonce i šerpe ko nekada... sa sve keceljom i smrznutim ili sparušenim rukama od hladne vode i deterdženta..."NEKA VAM SVETLOST SRCA POKAŽE PUT KOJIM TREBA DA IDETE"..."NEMOJTE SE RAZBESNETI"... Ivo Andrić: "To je bio onaj veliki strah, nevidljiv i nemerljiv, ali svemoćan, koji s vremena na vreme nailazi na ljudske zajednice i povije ili pootkida sve glave. Tada mnogi ljudi, obnevideli i zaluđeni, zaborave da postoje razum i hrabrost i da sve u životu prolazi i da život ljudski, kao i svaka druga stvar, ima svoju vrednost, ali da ta vrednost nije neograničena. I tako, prevareni trenutnom mađijom straha, plaćaju svoj go život mnogo skuplje nego što on i vredi, čine podla i niska dela, ponižavaju se i sramote, a kad trenutak straha prođe, oni vide da su taj svoj život otkupili po suviše visokoj ceni ili čak da nisu bili ni ugroženi, nego samo podlegli neodoljivoj varci straha"..."Ali nisam ja ni došao zbog toga da se njima svidim. Oni su budale koje hoće da žive od praznog gospodstav i drskih, velikih reči. A to ne može da bude. Došlo je vreme da se i oni opamete. Samo, ljudi se ne urazumljuju kroz glavu, nego s obrnute strane, s tabana. Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta vieo da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke"..."NAJBOLJI POSAO KOJI ĆEŠ IKADA URADITI JESTE RAD NA SAMOM SEBI"...TA NEOPISIVO AKTIVNA I ŽIVA ETNA...Uopšte nije moguće ni da zamislite koliko sam ja jutros ustala olakšana iako to vaga za merenje još nije pokazala... neki dotok prepoznatljive energije struji niz moje umrtvljene vene... dobro je to uz ove salate ide i so i sirće i ulje... a da će biti teško hoće, pa možda i jednolično... no ja ću istrajati kao i onda, kao i uvek... meni je zanimljivo sve dokle god izmišljam i tovarim sebi podvige nove i teže... drugačije ne može...Musaku najbolje pripremaju musavi ili mutavi ili mucavi ljudi - kako god... Ja ništa lepše nisam napravila, a ni probala, do ove današnje musake... Ovo je moj neprocenljiv zaključak ili živi opit...Nikada nisam bila član partija (il partije - svejedno), a to je zato što me partije ne privlače i ne drže... E, upravo sam zato napustila sve "grupe", jer mi je to u jednom trenutku počelo da liči na viošepartijske sisteme...Često uhvatim sebe kako kažem: Ne znam - nisam pametna... Ne znam - nisam mudra... A moglo bi i: Ne znam - nisam glupa...Dve najjeftinije reči na globalnoj tržnici danas, postadoše reči: glup i pametan... Ja, se gotovo uvek opredeljujem za mudre, a oni su iznad ove dve kategorije...Nešto razmišljam... na temu "porobljavanja"... pa mi se ote zaključak, koji kaže: onaj koji vas je u bilo kom smislu ikada "porobio", nikada vas nije iskreno ni voleo... Naprosto došli ste mu kao "olak" plen... Ali se takav lovac malo prešao... Plen je netragom u šumu nestao..."Mislite na velike stvari, ali neka vas male stvari usrećuju"."Dajte drugima komplimente"."Svet je vaša krava, ali morate da je muzete"."Što ste realniji, postajete sve opušteniji"."Najbolji pogled ima prvi pas koji vuče sanke"."Recite mnogo sa malo reči"."Sve životinje su jednake, ali neke životinje su više jednake od drugih".I umesto da čekam da drugi postave citate u kojima se samo oni pronalaze i nalaze, ja očas posla ispostavim i postavim svoje citate u kojima se, ja savrešno prepoznam u sadašnjem trenu i času... I za tili čas - poslastica od citata gotova... Laku noć..."Ljubazne reči mogu biti kratke i lake za izgovor"."Odustanite od projekata za koje msilite da neće doneti željenu nagradu"."Svađajte se tako da budete sigurni da protivnik neće postati neprijatelj"."Lepe reče vrede puno i malo koštaju"."Prijateljstvo koje može da se završi nikada nije bilo pravo prijateljstvo"."Mudrost nam pomaže da prebrodimo teška vremena i da uživamo u lepim trenucima".Dok se vozam, bolje i bistrije razmišljam..."Ako možete da promenite stvari, promenite ih; ako ne možete, trpite ih"."Što više slušate unutrašnji glas, bolje ćete čuti zvuke koji dolaze spolja"-Dag Hamarskjold..."Ne prosvetljuje odgovor, već pitanje"."Vežbajte da ignorišete negativne misli"."Onaj ko je strpljiv je obazriv".Zašto se kaže???...Zašto se kaže: "nagrabusićeš" kao žuti mrav???..Pročitala sam "Staru šalu"... Sutra ću započeti novo štivo... Ostalo mi je još 6 nepročitanih knjiga... I opet sam premeštala knjige i nanova ih slagala po policama... Inspirišu me pa ne mogu da mirujem... Nešto moram valjda i ja da radim... Eto, bila bi odlična za neku biblioteku...Ovaj svet može postati mnogo bolji, jedino ako unutar sebe sagradimo jedan posve nov i drugačiji svet, sa čvrstim bedemima...Da vidimo - ko se prvi usuđuje da osuđuje...Danas se osećam paradajzično... a to uopšte nije rizično... i ne shvataj ništa lično...Sposobni su uvek proglašavani za "loše"...A baš ne mogu da se otmem tom luckastom utisku, da se jako jako radujem što je recimo neka "ideja" uspela, uprkos svim oprečnim umišljenim i dobro smišljenim pokušajima sabotaže... Danas je subota i ne bi bilo lepo da se ni malo slaže... Sve u svemu - lepo je kad se dobre ideje i dobri ljudi slože... A da se pri tome jedni na druge ne lože... I da se sve manje oko nekih "ideja" glože... Zar nije posle svega, najlepše tiho se povući u svoje lože... Pa tamo uživati uz grožđe... Prijatan dan, a i ručak takođe...Ako se pokatkad užasnem neke reči onda je to neizostavno reč "MORAŠ"... Zar nije prirodnije i suptilnije reći - "TREBAŠ" il "TREBALO BI"... Još od malih nogu naučila sam samo jedno, a to jedno upravo glasi: Ne moraš ama baš ništa... Samo moraš umreti... Nažalost...Ja sam poranila jutros i upravo ovako započela dan... Pre uključenja na miru sam pročitala dovoljan broj strana... A ko zna - možda danas i ograbim malo lišća... Ima ga...Savršenost možda jeste jako dosadna, ali pokažite mi Čoveka koji će voleti nesavršeno biće...Ivo Andic: ''Sve moze biti. Ali jedno ne moze: ne moze biti da ce posve i zauvek nestati velikih i umnih a dusenih ljudi koji ce za bozju ljubav podizati trajne gradjevine, da bi zemlja bila lepsa i covek na njoj ziveo lakse i bolje. Kad bih njih nestalo, to bi znacilo da ce i bozja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne moze biti''.''Zivot je neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto 'kao na Drini cuprija' ''.''Zaborav sve leci, a pesma je najlepsi nacin zaborava, jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli''.''Nasa je sudbina na zemlji sva u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja, i covek je duzan da istarje u toj borbi i onda kad je potpuno bezizgledna''. ''Narod lako izmislja price i brzo ih siri, a stvarnost se cudno i nerazdeljivo mesa i preplice sa pricama''.. ''Narod pamti i prepricava ono sto moze da shvati i sto uspe da pretvori u legendu. Sve ostalo prolazi mimo njega bez dubljeg traga, sa nemom ravnodusnoscu bezimenih prirodnih pojava, ne dira njegovu mastu i ne ostaje u njegovom secanju''. ''Nema slucajnih gradjevina, izdvojenih iz ljudskog drustva u kome su nikle, iz njegovih potreba, zelja i shvatanja, kao sto nema proizvoljnih linija i bezrazloznih oblika u neimarstvu''.

I proradila je moja "ubojita" desnica, pa ispade iz nje jedan akrostih... Kao odgovor na malo pre - ne odgovoreno pitanje - jednom uvaženom gospodinu...

Potrošiće sve tvoje duševne resurse

Omalovažiće sve tvoje neistomišljenike

Loviće u mutnom i sve tvoje bezobrazluke nagradiće

Izigraće sve tvoje zakletve i predizborna obećanja

Trošiće i više od nadprosečne zarade

Ismejaće sve tvoje duhovne kvalitete

Kupiće sve moguće diplome i titule

Aludiraće na nešto sasvim treće...

ПЕСМА БЕЗ НАСЛОВА...

Полазим ли и данас 

за звуцима првог јутарњег сунца, 

да удахнем још једаред 

ту усахлу молитвену песму 

са изворишта свих мојих рана...

То стазама старим 

више не силазим 

у време ово 

начето црвима, 

што препуно је мрака...

Од душа наших 

начинили су јаме таме, 

где сада постаде 

непрегледни кутак осаме...

И баш ту, 

потонула су сва наша ћутања, 

као речи без путања, 

сред овог чемерног неба 

у далекој тами 

свих наших бивших исијавања...

Па опет, туга бескрајна 

моје биће исеца на кришке, 

а песма без наслова у мени, 

још једно јутро ново буди и 

покушава да га неким смислом савлада...

Преостали часови нису предвиђени 

за велика бдења, јер 

олтар мога похараног срца 

загушиле су рушевине 

жалосне и старе...

Још по неки одблесак бескраја 

у даљини као реч севне, 

па се спектром својих боја 

по непомичном простору моје душе 

као последњи пут негде помера... 

"ČAK ĆE I TE PLANINE JEDNOG DANA PROĆI"...

SUTRAŠNJI DAN DONOSI MI VELIKU PROMENU I PREOKRET PA I OKRET U NEŠTO ZDRAVIJE, JEDNOSATVNIJE I BOLJE, BAR ŠTO SE TIČE ISHRANE... UŽIVAM U MOM NOVOM NAČINU DOBRE ISHRANE JER ZNAM DA ME TO VODI KA IDEALNOJ LINIJI I TEŽINI.

Počinjem jutro i dan voćem sa svim poštovanjima pravilnog kombinovanja nakon čega prelazim na ručak i večeru koje će činiti povrće i neke salate izmišljene... poslednji obrok, tj večera mora biti u 18 sati... ručka između 14 i 15 sati i tu dolazi do 3 sata potrebnog da se svare ugljeni hidrati... važno je izbaciti beli hleb i beli šećer... moći ću se sladiti medom... i sve tako redom... posle ovih sirovih 7 dana biće uživancija spremati ova jela... ispisala sam u svesku nove recepte, taman i to povrće jeste sada prisutno i pristupačno... fotografije će reći više od svih mojih reči...Ja ne volim da robujem samo jednom od ispravnih načela ii principa... volim iz svih velikih ideja i filozofija, pa i iz mudrosti, da pokupim ono najbolje i od toga napravim svoj kolaž i primenim onoliko koliko samo mom biću prija... a sve da daje najbolje moguće efekte po mene...Iza svake dobre i velike ideje mora postajati jasno savršen i ispisan plan, koga se i doslovno treba pridržavati... no ja svoje velike planove zalepim na frižider i tako ih sprovodim u svakog truda i odricanja vredno delo...DRUŽIM SE SAMO SA POZITIVNIM DUBOKOUMNIM MISLIOCIMA I UGLEDAM SE NA NJIH.OKOLINA ME NE INTERESUJE MA KOLIKO POZITIVNA BILA... JA MENAJM SVOJ STAV PREMA OKOLINI, KAO I PREMA OKOLNOSTIMA KOJE ME OKRUŽUJU... JA POMAŽEM SAMA SEBI.JA POSTIŽEM USPEH U UNUTRAŠNJEM STANJU MOGA NAJDUBLJEG BIĆA... IZBEGAVAM GLEDANJE SVEGA ŠKODLJIVOG... RADUJEM SE SLUŠAJU PRIJATNE MUZIKE... RADUJEM SE ČITANJU DOBRIH KNJIGA.JA ZASLUŽUJEM ČIŠĆENJE ORGANIZMA OD SVIH PRODUKATA NEPRAVILNIH POHRANJIVANJA... JA BEZBEDNO ZAPOČINJEM NOV NAČIN ISHRANE SA USPEHOM... ŽELIM DA SE OSEĆAM PREPOROĐENO I OLAKŠANO.Čekam lepo i toplo vreme, imam jednu zanimljivu ideju da realizujem... no, o idejama, kao i o vlastitim zamislima strogo i povreljivo ćutim... niko ne uma da čuva tajnu moju, koa ja što umem... a vi crknite nagađajući šta bi to moglo da bude... neću vam reći, pa taman da me režete...Nema bolje Ideje nego da sutra otvorim novo koferče ili album pod naslovom "makrobiotika na moj način"... i tako slikom i rečima da ispratim ovih prvih 7 najpožrtvovanijih dana... gde je sve sirovo i sveže - termički ne obrađeno... a sve zarad one moje lakoće i poleta od pre 11 leta, pa i više...I tako ja sam od sutra veoma opuštena što se tiče hrane.. naravno isksutvo Mejzel mi mnogo pomaže... doručak činija voća, a ručak i večera sveže salate od povrća... držim satnicu da se hrana lepo prevari ili svari... i tako 7 dana bez termički obrađene hrane.... 5 oktobra merenje, pa da utvrdim koliko se ovako kilograma gubi... i od 5 oktobra mesim prvi hleb bez kvasca sa morem žitarica i semenki... i onda ću uključiti i moj džem bez šećera i zdrave recepte koje imam u ovom jednom malom priručniku, koji nađoh posle 11 godina u zadnjoj fioci radnog stola... makrobiotici na neki svoj i po malo Mejzel način se vraćam...Tada sam pekla svoj hleb od svih žitarica bez kvasca i opet je došlo to vreme...Tako ja se opet vraćam čišćenju organizma otrovanog mastima i produktima nepravilne ishrane... ovo nije makrobiotička ishrana, mada ima tih elemenata... ovo je prelazni ili pripremni korak ka istoj... Moj cilj je da se osećam lako i preporođeno posle svega, jel i kao pre 11 godina...Ipak ću primeniti režim zdrave ishrane sa početničkih 7 dana, koji sam istrajala 2004 i koji je meni doneo dosta dobroga... u toj ishrani totalno je izbačena masnoća životinjskog porekla... dakle ishrana je post, s tim što se prvih 7 dana jede sirova i ternički neobrađena hrana sa što više voća i povrća, i naravno voće i povrće ne sme da se meša... tu su usključeni i sokovi od istih namirnica, žitarice, pahuljice, semneke, orasi, lešnici itd... nađoh i mali priručnik u vezi te ishrane...Jedva čeka sutrašnji dan - ponedeljak, jer započinjem kao i onda 18 avgusta zimsku brzu dijetu u trajanju od 7 dana... ovoga puta dobar učinak i efikasnost ove uspešne dijete, biće mnogo očigledniji... jer započinjem sve u ponedeljak kad i treba, a ne kao onda u utorak... i tu ima razlike... onu sam započela sa 62 kg, a ovu sa 64 kg... u onoj sam izgubila 4,5 kg, a u ovoj očekujem i veći gubitak kilaže... onu sam započela 18, a ovu započinjem 28..Sve dok čudnim premetanjem ili cetrifugom reči ispišem kakvu takvu pesmu ili strofe nevelike dve - dobro je...Kad stalno činimo nešto za ljubav drugih, ma koliko se trudili to ispadne usiljeno... tako sam ja da bi me "ostavili" koliko toliko na miru krenula dan uz posnu hranu i tako i ručam posni ručak... naravno meni se posle slošilo, tek toliko da sam imala što naši stariji kažu ater da posle ručka uzmem parče ili dva onog puding kolača i tako se omrsim... jutro je počelo sa oštrim probadanjima u želudcu kao nožem i povraćanjem neke vode... meni post više niti znači, a niti organizmu mom pričinjava neko ispunjenje... dijete lepše zvuči i razumnije se prima u mom unutrašnjem sklopu... i tako ja od ručka uzeh brdo nekih malih kolačića i samo da ublažim sivilo današnjeg kišnog dana... babe i majke su nas opteretile za čitave vekove vekova... a ja tražim samo ono malo prostora bez nekih slepih principa... dosta mi je natovareno muke, da mi još i ovaj teret treba... a čemu sve... dovoljno smo poraženi i otužismo sami sebi...Čekam 24 sata da uključim mašinu za pranje rublja... jer danas je crveno slovo, pa nije smelo da se pere... Laku noć...Slušam neku pesmu... i tamo čujem, kako plave oči pamet piju... Nisam znala..U mojoj kosi gnezdo prave tice lastavice...U skoro uvek isto vreme, (al neizostavno svakoga dana), ja čovek doživim takvo virtuelno zagušenje (hvatanje za gušu) na sopstvenom profilu, da ostanem bez glasa... a nema od svega toga ni nekog vidljivog traga... Sve je to maslo nekog virtuelnog "vraga" il "maga"... Ma, strava...Sva današnja velika i mala prijateljstva, ponajčešće se završavaju - truljenjem...Pretprošla zima beše nezapamćena i po snegu (po padavinama), a i po hladnoćama... No, prošla zima beše u poređenju sa njom - dosta pitomija i blaža... A ovih dana nas "plaše" nekom strašnijom zimom... Mislim da to neće biti tačno!!!... I jedva čekam da zima pokaže kakva će ustvari biti... Biće to iznenađujuće dosta dobra i uobičajena zima - tako predosećam (a to pravo mi ne treba uskraćivati)... No, takav je trend - uvek treba ostavilti malo prostora da se poseje "panika"... Zar ne???...Daleko je mars... daleko je mart... daleko je maj... daleko je more i leto... daleko je Sunce... Daleko je - eto...Oduvek sam se divila tzv. ljudima za koje su govorili da su "bog i batina"... No, kroz život mi se veoma često preko puta ispečiše - vucibatine...Dobro bi mi došla ne bilo koja Reč, kao kofa tek pomuženog mleka...Malo pre započeh iščitavanje knjige čija je radnja smeštena u Dablinu (Irska)... Još jedna lepa novost... Stižu mi ormarići za knjige, tako da ću još malo pakovati iste na police... A onda ću odvrnuti radio do daske i pevati: Knjige, knjige, knjižice - siđite sa police... Prijatan i dobar dan...''... ne plasi se da trazis i pitas. Izucavanje pravoslavne vere je dozivotni zadatak...''.''Braneci istinu moramo iskreno govoriti o onima koji odstupaju od nje, da bismo zastitili stado i, ukoliko je moguce, prosvetili one koji grese''.''Vidis li ovu lepotu? I one planine, toliko dugo su ovde i cini se da ce ostati zauvek, zar ne? Ali nije tako. Cak ce i te planine jednog dana proci''.

I danas me prati senka tvoja, nežnija od morske plave pene... 

I danas me prati seta tvoja, pobožnija od svakog razgovora...

I danas me prati šapat tvoj, glasniji od svakog izgovora mog...

BELEŠKE JEDNOG ČITAČA SKITAČA...

Dostojanstvo se najčešće podiže i izgrađuje na najsurovijim temeljima... dakle, surovost je nužan preduslov za zadobijanje dostojanstvenosti tek neke...

Neko je izračunao doslovno tačno da su najplemenitije misli upavo one koje se zacare u našoj glavi..."UŽIVAJTE U FIZIČKIM ASPEKTIMA DANA"...Zamisao nije misao i biće da to tek smisao razbijene zbunjenosti bez važnosti u ta teškoćom obojena saznanja zavredi na počinku tek oskudicom stiha...Nasilje je metod kukavica i slabića...Većina ljudskih otkrovenja danas postaje neopisivo teška, a neke boli nije moguće ublažiti, a ni razblažiti... neprijatnost sveopšteg mraka... gde ništa nije tako cinično smešno kao prouzrokovana količina "optimizma"... dosada i služi tome da naplati još jedan ljudski danak... ignorisani su svi zaključci i sve reči... tu na pretek izgubljene lažne sreće...Iskazati jednu emociju na približno realističan način, koji ne odgovara lepoti sadašnjeg trenutka i ne uzima se za tako napredan pokušaj... i više se da dopisati kao krupan nedostatak originalnosti jedne... jer originalnost jeste sada, da svi pišu usrećujuće lepo... a to je predaleko od svakog junaštva...Biće da što više opredmetimo svoj vlastiti bol, to nas sve neznatnije i zaboli...Reč pokrivena jutrošnjim nanosom prašine, pre svečanog pokretanja misli u još jedno porazno prazno ništavno jutro, i neobičnost prošlih neshvatanja i još jedna kontuzija u glavi... beda neopisiva beda zasipa moje besmisao... moju nirvanu... ništavilo moje... i to su one misli na koje se unapred osudimo da ćemo ih prećutati do poslednje kapi izdržljivosti zaslepljujuće ljudskosti u nama... završetak pre svakog završetka... umiranje, raspadanje, nestajanje, propadanje... lišće više ne rušti pod stopalom... mrtva tišina i mrtve vode... nezgode... nepogode... i tračak svetla koji nađem slučajno - više nisam ja - ja... mene nema... ja sam svela do poslednjeg treptaja.... isparih tek u tri kapi kie... a najviše volim kad sadašnji trenutak prepoznam u trenutku nekom prošlom...Ima ljudi koji su ipak učinili toliko dobroga da je teško izmeriti i ljudi koji su učnili toliko pozitivnoga, a da fenomen bude još veći Život je uvek upravo takvim ljudima vratio sve najcrnje, najgore i najnegativnije... i neka se niko ne upita zašto li je to tako???... Verovatno da bude zadovoljena neka Pravda...Ja pripadam prošlosti, u sadašnjosti ne opstajem i ne nalazim svoje ja, a u budućnost nikad kročiti neću...Zašto nam stalno govore i ukazuju kako nije baš naročito lepo vraćati se u nazad... e, pa vidite ja najređe odlazim u prošlost, zato kad se sa sadašnje distance osvrnem u prošlo vreme, vidim da je tamo bilo mnogo toga lepšeg i boljeg - imalo je nekog smisla... sadašnjost je jako strašna i teška, siva i mutna... poučena iskustvom sadašnjim o budućnosti neću ni da snevam... a i budućnost je namenjena tek za neke, nije za sve... i što bolje to prihvatimo i shvatimo, biće nam lakše da se kosimo i nosimo sa svim nedaćama koje dolaze upravo na nas slabe, zaboravljene i ostavljene... prošlost je ipak bilo ono jedino vredno, ma kako i tamo pronalazili sporadično i ono teško...Sličice se ovde i tamo dele na manje i više simpatične ili antipatične... i više nigde ne piše da i one antipatične ili nesimpaične treba trpeti ili prihvatati..."SCAPRA LARGA E GOTO PIEN, E CIOR LE BUZARE COME CHE LE VIEN" - NEKA MI JE OBUĆA PROSTRANA, I ČAŠA PUNA, A GLUPOSTI NEKA NAILAZE KAKO GOD HOĆE"-Mletačka deviza...Po konfiguraciji nekih svojih mišljenja, mogu da zaključim da ipak pripadam 19-om veku...Umeti misliti ili rado se zanositi, svim onim iskristalisanim mislima unutar duše, mora da jeste kao jasnoća jedne prirodnosti, što je počesto uvezana sa tek nekom iskrenošću...Kad Čovek sve i svašta proživi, doživi i vidi, onda naiđu takve nove životne situacije ili okolnosti, koje više Čoveka ne mogu pomeriti sa zemlje... A Čovek ostaje da čvrsto stoji i traje, bez potrebe da bilo više šta od sebe daruje ili daje... I tako verovatno se okameni i sedimentiše u neke posve nove velike i neoborive stene...Ko je grabio - grabio... samo onaj što je radio - radio...Utoplila sam se u zenici tvoga plavog oka...Najviše volim kad slučajnim putem odabira i selekcija, nabasam na nešto muzički kvalitetno i izvanredno... I stvarno - nikad nije kasno da otkrijem nešto novo i dobro... Imam dobar urođen osećaj da to prepoznam i u gomili nanjušim...Kosa mi jeste znatno i primetno kraća, no jezik mi je sve duži i duži... Mislim da se i za pamet moju slično sme kazati...Najveće lopuže... bezveznjaci... i šta sve ne bi o takvima rekla - upravo jesu ljigavi i bezočni kradljivci intelektualne svojine... Jedan takav me pokrade pre mesec dana, a da se danaske nije ni izvinuo... Možda je od svega toga - samo blago teleće zinuo...Zašto su odvajkada bili "opasni" ljudi što mnogo čitaju???... Jedan od razloga jeste upravo taj, što od tog momenta čitalačkog kreativnog začeća, počinju da razmišlajju samo i isključivo svojom glavom... A toga se itekako treba "plašiti"... Zar ne???..Nemoj biti rob tuđih stavova... Izgradi svoj stav, pa makar u očima drugih bio i pogrešan...I džaba neko čita sve te knjige i sluša sve te pesme... svu tu muziku... ako u dubini svoje duše nema snage da oplemeni i obogati svoje možda "pogrešno" utabane stavove... ako nema snage da proširi uskogrude i sužene vidike... ako nema kapaciteta za tu novu širinu, dubinu i visinu... ako nema sluha za promene i promenljivost uopšte... A šta se tu dalje il više od toga može???...Zar ljubav o kojoj se tako planetarno govori (ajde da kažem i svedoči), ne bi upravo trebala da se još više prepozna tamo gde bi možda bilo najmanje uslovljenosti da je ima... a to je upravo tamo u svim onim situacijama koje nas tobož "sablažnjuju"... No, to je samo jedan od primera i pokazatelja da je o ljubavi govoriti, postalo odveć izlišno i bedno... Trulo i slepo... Al za iskrene duše ipak lepo... Od kojih ste tačno - prokužite sami...Svaki Čovek na ovom belom svetu (ma ko šta i kakav bio) jeste naš bližnji - ma šta ta Velika Reč uopšte u sebi sve označavala i sadržavala - oslikavala... Neki se upravo ponašaju suprotno toj velikoj i svetloj naznaci... I nema više kod mene upitanosti - a ko je moj bližnji???... Ja sam po tom pitanju - jasna... No, nejasni su mi upravo oni od kojih sam tu reč jedared čula...Afirmacija dana, mogla bi da glasi ovako: Ja sam magnet za lepe sličice.Nekad su me "nervirali" ovi što svaki čas menjaju profilne sličice... No, posle sam ukačila da je to baš napredno i nadahnuto nečim višim... Mada neki su menjali sličice, a da smo pritom ostajali "zapanjeni" koliko oni ustvari ne liče sami na sebe... Neverovatne transformacije duha i tela!!!... No, ima i onih "dosadnih" koji vekovim drže sliku istu... Al se "pobojavam" ako je izmene da to više neće biti ni približno nalik na njih same sa slike prve... Toliko, ostade u oku pukog posmatrača...I šta je to neverovatno veliko kod svake nove promene velike, kad odjednom Čoveku sve postane samo - smešno...Jedina "mana" koja se javlja kod prevelikog i sve koncentrisanijeg čitanja - jeste glad... Naravno zna se da mozak troši najviše energije... No, tu se neizostavno mora uzeti i neki slatkiš, jer mozak i šećer troši... Tako ja jedva čekam današnji ručak, posle koga ću morati zbućkati i neku poslasticu... I da ne zaboravim reći i napisati, ko juče što sam zaboravila - prijatan ručak...Uz ove neverovatno umirujuće zvuke klavira, stigoh do 234 strane (a ukupno ih ima 277)... Polagano dolazim do kraja iščitavanja i četvrte knjige po redu... Danas ću već izabrati i petu... I opet ću zaploviti u neku novu priču... Ako u čemu uživam i to zaistinski, onda je to u čitanju knjiga... Živele knjige... I dobar dan svima (a todos - što bi rekli Španci)...Paskal: ''Nikad se zlo ne cini tako potpuno ni tako laka srca, kao kada se cini iz ubedjenja''.''Istina je tako zamracena u ovo vreme, a laz tako rasirena da jedino ako se istina voli moze se poznati''.'Prepredenjaci su ljudi koji poznaju istinu, ali koji je podrzavaju samo ukoliko odgovara njihovom interesu; van toga, napustaju je''. ''Niko nije tako srecan kao prvi hriscanin, ni tako razuman, ni tako pun vrlina, ni tako dostojan ljubavi''. ''Jedino Bog je covekovo istinsko dobro; i otkako ga je covek napustio, cudna je stvar da nema niceg u prirodi sto je u stanju da ga zameni''.''Pristaniste presudjuje onima koji su na brodu; ali gde da pronadjemo pristaniste u moralu?''.''Ako se sve potcini razumu, nasa religija nece imati niceg tajanstvenog i natprirodnog. Ako se vredjaju nacela razuma, nasa religija ce biti besmislena i smesna''.''... dokaz je stvar ljudska, vera je dar od Boga''.''Covekova osetljivost za sitne stvari, a neosetljivost za krupne: znak neobicnog poremecaja''. ''Neka bar uvide kakva je religija koju pobijaju, pre nego sto je pocnu pobijati''. ''Mali i veliki imaju iste neprilike, i iste nevolje, i iste strasti; ali jedan je na vrhu tocka, a drugi je blizu osovine, i tako manje potresan istim kretanjima''. ''A na sta misli svet? Nikad na to, nego da plese, da svira u lautu, da peva, da sastavlja stihove, da hvata alke, da se tuce, da postane kralj, ne razmisljajuci sta znaci biti kralj, a sta biti covek''. ''Covek je ocevidno sazdan da misli; u tome mu je sve dostojanstvo i sva zasluga; jedina mu je duznost da misli kako treba. A red misli je poceti od sebe, i od svoga Tvorca i svoga kraja''. ''Ljudi se zabavljaju time sto trce za jednom loptom i za jednim zecom. To je zadovoljstvo cak i za kraljeve''.L. N. Tolstoj: ''Mi ne mozemo zabraniti pticama da prolecu nad nasom glavom, ali mozemo im zabraniti da na njoj prave gnezda''.''... Kad bi ljudi cutali i ne bi razgovarali o onim, tricama kojima gone od sebe dosadu nerada, oni ne bi mogli da podnesu besposlicenje, pa bi radili... A svaka svadja izaziva se i podstice recima''. ''Trudi se da ti u prepirci reci budu meke, a dokazi jaki! Gledaj da uveris protivnika, a ne da mu dosadis! ... Velika je snaga u coveku koji ume da precuti i onda kada ima pravo''. ''Mada je, po nauci mudrih ljudi, cutanje korisno, slobodna rec je takodje potrebna, ali samo u pravo vreme. Mi gresimo ako cutimo kad bi trebao da govorimo, i ako govorimo kad bi trebalo da cutimo''. ''Ako covek padne u more, sasvim je svejedno odakle je pao i kakvo je to more. Vazno je samo da li ume da pliva ili ne ume. Snaga nije u spoljnim prilikama nego u tome da li covek ume da vlada nad sobom''. ''Ljubav nije samo prazna rec, ljubav su dela koja cinimo za dobro drugih''.''Pobediti lose navike moze covek samo danas, a ne sutra''.''Vrlina coveka ne meri se neobicnim podvizima nego svakodnevnim naporima''. ''... svaki napor, makar svrha napora i ne bila postignuta, makar ta svrha i ne bila nimalo vazna, svaki napor osnazuje dusu''. ''Istina se ne trazi radosno nego uzrujano i uznemireno; pa, ipak, valja da je trazis, jer ces propasti ako je ne nadjes i ne zavolis. 'Ali', reci ces ti, 'kad bi istina htela da je trazim i da je zavolim, ona bi mi se sama otkrila'. Ona ti se i otkriva, ali, ti ne obracas paznju na to. Stoga trazi istinu, ona to hoce''. ''Sve sto zovemo zlom, svaka nesreca, ako je samo shvatamo kao sto treba, popravlja nasu dusu. A u tom popravljanju i jeste smisao naseg zivota''. ''... samo patnje otkrivaju istinsko znacenje zivota... Treba samo da se dobro napatis, pa da sve one koji pate razumes... Velik je Bog koji nas je umudrio... Sto vise otiskujes od sebe svoj krst, tim je on tezi. Nikakva nesreca nije tako velika kao strah od nje''. ''Za zivot svakog pojedinca i za zivot svih ljudi uopste vredi jedan isti zakon: ako hoces da pobljsas zivot, treba da si spreman da ga zrtvujes''.''Ono sto si dao tvoje je, a ono sto si zadrzao tudje je. Ako si drugome dao nesto sto si otkinuo od sebe, ucinio si dobro sebi, i to dobro je zauvek tvoje, iniko ne moze da ti ga otme''.''Bolje je da covek nikad ne procita ni jednu knjigu nego da cita mnogo knjiga i da veruje u sve sto je u njima napisano. Moze covek da bude pametan, a da ne procita ni jednu knjigu; a onaj ko veruje u sve sto je napisano u knjigama mora da je lud''. ''Ja volim seljake: oni nisu dovoljno uceni da bi rasudjivali naopako''.''Opsezno znanje kojekakvih ludorija samo je nesavladiva smetnja da naucis ono sto je odista potrebno''. ''Cesto ljudi misle da veruju u zakon Boziji, a stvarno veruju samo u ono u sto veruju svi. A svi veruju ne u zakon Boziji nego u ono sto odgovara njihovom izopacenom ukusu i to onda proglasuju zakonom Bozijim''.''... srecan je onaj covek koji i u gomili radi ono sto je u svojoj usamljenosti resio da treba da radi''. ''Neka se moja glava cvrsto i pravo drzi na plecima! Zivot mi nije dan da ga pokazujem nego da zivim njime. I ja hocu da se staram i staracu se ne za javno misljenje o sebi, nego da li ispunjavam ili ne ispunjavam svoj poziv pred Onim koji me je poslao u zivot''. ''Niko ne ukazuje takvo postovanje i privrzenost vrlini kao onaj ko hotimice gubi glas dobroga coveka da bi u dusi svojoj ostao dobar''. ''Ne brini se za broj nego za kakvocu svojih postovalaca: neprijatno je kad se covek ne dopada dobrim ljudima, ali ne dopadati se zlim ljudima uvek je dobro''. ''Najboljeg coveka trazi medju onima koje svet osudjuje''. ''Samo navikni da cinis ono sto traze svi, pa ces, dok se jos nisi ni okrenuo, poceti da cinis lose stvari i da ih smatras dobrim''. ''Kad covek jedne ljude voli vise od drugih, on voli ljubavlju ljudskom. Ko voli bozanski, on voli sve ljude jednako''. ''Ko ima bogatstva sveta, a zatvara srce svoje od brata svoga kada ga vidi u nevolji, zar u njemu moze da prebiva ljubav Bozija? Deco moja! Volimo ne recju ili jezikom, nego delom i istinom!''. ''Ne misli da je vrlina samo u hrabrosti i snazi. Ako mozes da savladas gnev, da oprostis i zavolis onoga ko te je uvredio, ti cinis najbolje sto covek moze da ucini''. ''Loveci ljude na svoju udicu, djavo mece razne mamce. Ali, za besposlenog coveka nisu potrebni nikakvi mamci: on trci na golu udicu''.''Rucni rad je narocito vazan stoga sto sprecava kolebanje uma: ne da da se misli o ludorijama''.''Ako hoces da si uvek dobro raspolozen, radi dok se ne umoris, ali ne preko mere. Od nerada ljudi bivaju i nezadovoljni i srditi. To isto biva i od prekomernog rada''.'Sramota je za coveka kad mu savetuju da se u vrednoci ugleda na mrava. A dvaput je veca sramota kada on taj savet ne slusa''.