МЕТА И ОКЛОП...

Данас под овом површином, 

ја ћу бити оно 

у шта се ових јесењих дана гађа - 

бићу мета што те вешто омета...

Бићу мета што одступа од 

утврђене тезе и ситно ћу 

дробити и мрвити 

тај танани шапат 

низ дугачке подземне ходнике 

овосветског Хада, 

ту где има превише хлада...

И бићу производ оне јасноће, 

ко покошена осушена трава...

Бићу сено, 

гле, ено, ето...

И бићу у стању да изнова 

креирам узвик сопственог бола, 

а сунчеви зраци нешто јачи 

ће орошавати огарављени баланс 

у нерешеној игри 

за нашим карташким асталом...

И бићу прождрљивац космичке енергије 

и она невидљива нит на заходу 

деветог месеца у овој години...

И бићу сапета у овој 

тајновитости дисања, 

без стимуланса писања...

И бићу супротна свему 

што очекују од мене...

И бићу ситан прах 

након пожњевеног жита...

И бићу празан ход и 

неисправан реченични склоп...

И бићу оклоп...