"BOLJE JE HRABRO UMRETI NEGO SRAMNO ŽIVETI!"...

Dođu tako vremena u kojima bi ja samo se negde u tišini u uglu nekog netaknutom mira, do mile volje tako do utešenja isplakala, ne zato što su me povredili, nego zato što sam u ogledalu videla svu prljavštinu svoju, svu ružnoću svoju, svu bedu svoju... i kako sutra pred svetinju da stanem, a da glavu glešnu do zemlje ne sagnem... i ako ova suza vredi, neka me opere...A kad molitva iz mene opet krene, nadilazi i prošlost i buduće vreme...Iskušaše li me dovoljno dosta, da bih opet mogla lice tamno, da okrenem ka Suncu čistom i nezalaznom... da bih opet mogla zadobiti srce čisto i pravo Presvetli Duše... i daj mi snage da se odvojim od svih, baš onoliko koliko mi treba da budem opet blizu Izvora Tvoga čistoga Hriste... jer nema ništa trajnije od nebesa plavih i liši me taštine svake ovozemaljske... i zaštiti od zle i naopake sile svake...A sutra valjda neće biti zaklopljeno i zaključano sveto telo, čudotvorca srpskog velikog, kome u pohode sa suzom u srcu brzo hitam da izmolim bar malo nasušnoga mira i utehe tek neke... štit nebeski neka kao kišobran razapet stane iznad svih onih koje sutra u srcu tamo sa sobom nosim i koje mnogo volim... a onima koji me raniše i povrediše, neka su su proste sve rane tela i srca moga..."BOLJE JE HRABRO UMRETI NEGO SRAMNO ŽIVETI!"..."BOLJI NAM JE PODVIG SMRTI, NEGO SRAMAN ŽIVOT"..."BOLJE GROB NEGO ROB"..."GLAVU DAMO; KOSOVO NE DAMO!"..."Bolji nam je podvig smrti, nego li stidan i ropski život, bolje nam je u boju stradati, nego li pleća neprijateljima dati. Mnogo poživesmo za ovaj svet, postarajmo se, dakle, da uskoro stradalnički podvig primimo, da bismo večno poživeli na nebesima"..."UMRIMO DA SVAGDA ŽIVI BUDEMO"..."UMRIMO DA VEČNO ŽIVI BUDEMO!"..."ZEMALJSKO JE ZA MALENA CARSTVO, A NEBESKO UVJEK I DOVJEKA"...Oduvek sam se plašila da će neko povrediti ono što ja mnogo volim... no ja sam nemoćna da bilo šta učinim... neka bude kako biti mora...Ono što malog i običnog čoveka plaši i straši u životu, jeste odmazda jedne osvete... Ja nisam za osvete, ali kao da stalno nad nama lebdi bič nečije osvete...I da konačno moj inat danas trijumfuje - ja ipak sutra idem tamo gde sam i naumila i preko toga više... poželite mi najlepši i najsrećniji put ikada...A znam i koga sam usrećila još jednim svojim odustajanjem od svega, pa i od svoga ja, koje mi i ne treba, jer ja ne umem niti znam šta uopšte čovek treba da više pod ovakvim okolnostima da radi... da se pretvara i da laže...Sve ove prepreke i ometanja, sva ova jutrošnja težina, bile su znak da ja ne treba nigde više da izađem i odem, jer nisam apsolutno ni pošteđena i uvek sam povređena... a isto tako niko više ne treba ni da me zove, a kamoli da mi dođe...Što sam videla videla... srećom imam prozor pa sa njega još dalje i lepše vidim.Da bi sebi dodatno olakšala ovaj pretežak dan, odustajem sutra do svog putovanja - i ako nikad ne vidim ta dva mesta nisam manje čovek ili manje vredna... tako je bolje, lepše i sigurnije... ubijaju me sumnje... potkazivači... alapače... slučajnosti... sad u inat neću da idem ama baš nigde... a te bedne plate neka stoje... ako naleti neka sirotinja, mirne duše bi spustuila sve te pare do jednog jedinog dinara u njihove ćase...Teškoća i tuga mi pristiže iz znanih i neznanih izvora...Dovoljno sam ja ovde i tamo preživela i doživela, da mogu imati neki svoj stav pa taman on bio vama i nakaradan... nešto više ne mogu da se osećam lepo među vama...Vše niti gledam niti čitam šta drugi ovde ili tamo kače, da naivne potkače... lepše mi je kad navučem cvike i ne vidim više nikoga i ništa... kao i nekada pre 10 leta... i ovo malo što sam videla prethodnih dana, bi dovoljno da uzdrma moje davno uzdrmano biće.Upravo sam ručala, koji minut ranije, da mi ne upropasti i ovo malo obroka neka nevidljiva sila.S obzirom na nenadane jutrošnje divote i okolnosti šokantne, ja sam uspela da doručkujem samo 3 nakisele jabuke... i sad gotovim ručak, koji će se realizovati tačno u 14 sati... za one koji mi šalju negativne energije, neka i dalje nastave, pa neka mi i ovo malo kupus salate i barenog krompira - presedne...Najlakše i najlepše, pa i najsevapnije biće ovakve kao ja odmah i po hitnom postupku javno razapeti ili na lomači spaliti svejedno... no, najteže i neoprostivo biće ako samo nastave da nam tovare preteške krstove na pleća... i sve mi se čini da neki nemaju jedan i svoj krst da iznesu do kraja, nego se plašim da imaju mnoštvo pretovreno i krstovima tuđim...Ljudima od malena usađuju u glavu šta je važno i koliko je važno... eto, ja sam pokušala iščupati sve što su ikad u mene pokušali bezuspešno usaditi... pa tako danas sa svojih punih 40 gdoina mogu slobodno da kažem da više ništa nije važno i nema toga što bi čovek mogao nazvati važnim... i nevažno je šta će iko dalje da misli, kad pročita sve ovo...Nekad sam se osećala poput invalida, a sad se osećam mnogo gore od toga...A najveća beda me jutros uhvati, kad sam se sasvim uobičajeno i normalno spremila da pođem, a neko me pita jel mi hladno... i tako poče moj sunovrat... stalno objašnjavaj jesi gladna, što nisi gladna... jel ti hladno u tvojih 40 godina... ma što se bolje ili toplije nisi obukla... o, ima li ikada glupostima kraja...Ja kad dođem među ljude imam taj neopisivo divan utisak kao da sam sa Marsa pala... i baš jutros ja sam sa Marsa spala na dno dna... to jest ono moje poslato ime pade sa Marsa... i stropošta se ispod svakog očekivanja na samo dno dna...Umorila sam se od ovog prostora i od ove sredine, od ovih divnih bajnih ljudi, jako rano i samo čekam dan da se u svoju kuću zavučem i više ne pomolim nosa u prostore ove...A i imala sam loš san... sanjala sam neku mutnu vodu i imala sam blagi košmar... kad god sanjam vodu ne bude mi dobro...Tako mali bedni ljudi kao ja nemaju pravo da nešto isplaniraju, jer su već unapred u svemu tome sprečeni... a ko li nas to ili šta li nas to uvek spreči... ostajem bez teških reči...Na moju veliku sreću i ovo se završava, pa više neću morati da šetam ulicama punim govana, kao ni da stojim pred šalterima poniženja...Moja predzadnja upalat plate i dan današnji ostaće jako dugo upamćeni, moja sva nagomilana tugo... ja svoju platu bednu nisam mogla da podignem, glupaču mene blokirali za samo 100 i nešto dinara, zato što meni glupači prošli put pri isplati niko nije oduzeo 200 dinara za održavanje računa... i tako može li čovek doživeti igde veće poniženje nego pred šalterima srpskim i našim... da me šetaju iz pošte u banku, a iz banke pa dođi predveče sigurno ćeš moći podići platu... nisam ja danas ni gladna ni žedna, pa me još pitaju jel mi hitno... jesu li čoveku hitne njegove pare... smešno...pa ne trebaju mi ove bedne pare iako sam ja danas imala svoje planove i pripreme... da im ostavim na računu pa neka ih koriste... meni su moje pare trebale za moj put i sad ja čitav dan ne znam mogu li da sednem i odem na svoj ispalnirani put... i opet da se cimam, spremam, raspremam, spremam, i idem pred šalter, pa da mi kažu moraš doći tek sutra... i tako sutra moj put u veliku svetinju propadne... nije prvi put, da mi se ne da da odem na neko sveto mesto bez velikih prepreka... i tako imam li čovek iole razloga da ne osvane ovako poražen i šta još da kažem... tuga i jad na svakom koraku... a pre svega ustanem sa bolom u levom uvetu i levom krajniku..."Neki ljudi su rođeni da budu veliki, neki postanu veliki, a nekima je to nametnuto" - Šekspir..."U SVEMU PRONAĐITE NEKO ZNAČENJE"."NEMOJTE SE PLAŠITI PORAZA"."CINIZAM MOŽE UČINITI DA SVE IZGLEDA GLUPO"."CIVILIZACIJA POČINJE KOD KUĆE"."UM JE TAJ KOJI ČINI TELO"."NEMOJTE POVREDITI SEBE I NEMOJTE POVREDITI DRUGE"."МОТИВИШИТЕ СЕ НЕКИМ ПРИМЕРОМ"."Zloba i dobrota jednog naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se"."Najvažnija dužnost jednog naroda prema drugom, jeste: ne škoditi mu"."Ono što tražimo za sebe, moramo biti spremni da damo i svakom drugom; i tako, granica naših prava je samo ono, što i drugim ljudima obezbeđuje uživanje njihovih vlastitih prava"."Sloboda je kad mi radimo, svim svojim sposobnostima i svom snagom, a time ni najmanje ne ometamo tuđe pravo"."KAD LISICA PRIDIKUJE, PAZI NA KOKOŠI"."ZLE OČI NIKAD DOBRE NE VIDE"."KOLIKO JE OD ZEMLJE DO NEBA, TOLIKO JE OD NEČOVEKA DO ČOVEKA".J. Ducic: ''Cesto sam govorio sam sebi: 'Od onoga sto sam malocas izrekao, ne bi li bolje bilo da sam precutao bar polovinu? A od onoga sto sam sada smislio da kazem, ne bi li bolje bilo da nista od toga svega uopste ne kazem, ili cak da izgovorim nesto sasvim suprotno?' ''. ''Posto svaki covek prorice sebi i drugom, sasvim je u njegovoj prirodi da veruje i kad drugi njemu proricu''.''Zato je svaki covek prorok, jer po ceo dan prorice ili sebi ili drugom. On prorice malo i veliko, dobro i zlo, pravo i nepravo. -Ovo ce se dogoditi, a to nece! U ovome cete uspeti, a u tom necete! - tako sapuce svaki covek na kojeg naidjete putem, ili kojeg sretnete na stepenicama''. ''Pravi putevi zna se gde pocinju, i zna se gde svrsavaju, a krivim se ne zna ni pravac ni kraj''...

Štiti nas od neprijatelja naših... 

olakšaj nam svaki bol u telu...

donesi nam utehu i osveženje...

duši bar jednu kap okrepljenja...

podaj nam još više smirenja...

otupi nas za glasnogovornike...

neka nas ništa ne vređa...

neka im ne vidimo ni lica, a kamo li leđa...

podaj nam takvom ukrepljenja...

takve snage...

takve živosti i svakog pročišćenja...

neka nas obilaze, no mi kao kipovi stojimo i sa dubokoumnom molitvom sve podnosimo...

mi ne primećujemo nebitnosti njihove...

srce nam puno Hristove blizine i tišine...