Dođe red da zgotovim i prvi nedeljni ručak u svom kosmičkom gnezdu... Biće to musaka sa plavim patlidžanom... I tako dođe trenutak, da isponavljam svoje šerpice i pekač od keramike... Fotogarfije sa lica mesta, kao i recept, uslediće nešto kasnije... Prijatno nedeljno poslepodne...Tmuran i oblačan dan, ipak treba započeti mnogo boljim mislima... i ni kap svoje životne energije ne treba trošiti na to KO nas je ili ŠTA nas je to iza leđa, eventualno, ne volim da kažem: ali, ogovaralo... A između dobronamerne kritike i izmišljene pakosne ogovaračke i tračarske laži, zjapi nepremostivo velika provalija u koju se survavaju upravo kreatori takvih postupaka... Razlika je u stilu... i to očigledna... :*... Zagledan u sebe, Čovek pronađe smisao... i postavi sve na distancu pravu... bez da mnogo iskrivi glavu u stranu... pa ustvari tako samo još više obesmišljeno, privede svome cilju... da ono postane odveć smisleno...... Tek kada se otkači vagon od sve te silne jednosmerne i jednostrane kompozicije koja ga je po koleseku slepom vozala... počinje da proizvodi onu svoju praiskonsku muziku i najlepšu prirodnu pesmu...Paranoični ljudi i po najlepšem svetlom danu beže u mrak... o kakva beda i žalost...... I zalud me slabi poznavaoci i slučajni prolaznici zapitkuju... i u obesti svojoj pridikuju... Ja sam bolje da bolje ne može biti... Sve mi je lepo i nemarim mnogo za dnevnu politiku... Laku noć...... I nema brige, što je kamila postala lav... jer to je odveć poželjna stvar... I nije uopšte važno što ni sutra neće ići na skup kamila... Jer kamila je sada lav... A biti lav jeste mnogo važna stvar... Jer lav pojedinac jeste svoj gospodar i car... Lav je kralj... Lav nije podoban i lav je "strašan" i "opasan"... Nisam to ja izmislila... Mislim da se gospodin filozof, koji to sve objašnjava lepo zove - Fojerbah... (izvinjavam se ako sam pogrešila ime)... No pročitala sam o tome u dobroj knjizi...... Svi ti laskavci i slatkorečivi umetnici, su ustvari najveći hranitelji vašeg super ega...... A kad mi je baš super super - vrtim kamenčiće oko malog prsta......Život nas počesto ljubi i ko krompir guli...... U večnoj upitanosti, razotkrivam sve te neshvatljive celine vremena... iz izobilja pronikla i pružena upravo blatu da bi u lotos ponikla... bez ijednog traga rose na svojim nežnim laticama... i sa mnogo sunčevog svetla udahnutog u sebe...Zašto jeste dobro slušati i čitati sve te ispevane i napisane pesme???... Neko je to već jednom preživeo i do srži izživeo... Na slušaocima ostaje da za istu pesmu čuju... Da saosete i sužive se sa tekstom... Al ne moraju uopšte da isto u životu primene i da tako žive... Bio bi to uzaludan dupli možda pogrešan i trik i tip...2 Kor. 6, 10: ''Kao zalosceni a uvijek radosni, kao siromasni a mnoge bogateci, kao oni koji nista nemaju a sve posjeduju''.1 Kor. 15, 33: ''Ne varajte se: Zli razgovori kvare dobre obicaje''.1 Kor. 14, 33: ''Jer Bog nije Bog nereda, nego mira''.1 Kor. 4, 20-21: ''Jer Carstvo Bozije nije u rijeci nego u sili. Sta hocete? Da dodjem k vama sa prutom ili sa ljubavlju i duhom krotosti?''.1 Kor. 2, 5: ''Da vjera vasa ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Bozijoj''.Rimlj. 15, 13: ''A Bog nade da vas ispuni svakom radoscu i mirom u vjeri, da izobilujete u nadi silom Duha Svetog''.Rimlj. 12, 15: ''Radujte se sa radosnima, i placite sa onima koji placu''.Rimlj. 12, 21: ''Ne daj da te zlo pobijedi, nego pobijedi zlo dobrim''.Rimlj. 12, 14: ''Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte a ne kunite''.Rimlj. 12, 11: ''U revnosti ne budite lijeni; budite duhom vatreni; Gospodu sluzite''.Rimlj. 12, 12: ''Budite u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani''...Andre Šastel, 1959: ''Rafael je snaga kojoj je potcinjeno sve i koja ne ostavlja nijedan nepokretan niti suvisan element, koja ne zna ni za jedan pokret koji se ne moze ispraviti i koja se trudi da izbrise sve protivrecnosti izmedju onoga sto se moze spoznati umom i onoga sto se ne potcinjava razumu, izmedju zemlje i neba''.Epitaf na Rafaelovoj nadgrobnoj ploci u Panteonu: ''Ovde pociva upravo onaj Rafael za cijeg se zivota majka priroda, praroditeljica svega postojeceg, plasila da ce biti prevazidjena, a posle cije je smrti gotovo umrla od tuge''.Adolfo Venturi, 1935: ''U svom umetnickom zivotu Rafael neprekidno tezi ka idealnoj lepoti, jarkoj i mocnoj, koja izlazi iz okvira ljudskih mogucnosti i koja je dostojnija od svake sustinske lepote''.Ana Marija Bricio, 1966: ''Kada se ljudi sete Rafaelovih slika, cesto govore o eklekticnosti njegovog slikarstva, zaboravljajuci pri tom da ocene ostrinu njegovog kritickog uma koja mu omogucava da uklopi iskustvo najrazlicitijih skola i slikara''. Fridrih Nice, 1889: ''Slikari ne moraju stvari da vide onakvima kakve one zaista jesu, jer njima je dato da na svet gledaju drugacije, bogatije i, istovremeno, jednostavnije. Za to je neophodno da u dusi sacuvaju vecnu mladost i opijenost prirodom''.
JA SAM...
Ja sam srećno svesno biće...
Ja sam radosno svesno biće...
Ja sam slobodno svesno biće...
Ja sam samostalno svesno biće...
Ja sam poštovano svesno biće...
Ja sam ravnopravno svesno biće...
Ja sam uspešno svesno biće...
Ja sam ljubljeno svesno biće...
Ja sam dobro svesno biće...
Ja sam...
Нема коментара:
Постави коментар