Odgledah i film SESTRE MAGDALENE - istinit i potresan... poučan... ovde nema kadra u kome se ne bi mogao bar za malo zrnce svako od nas pronaći...
Kad nestane jedno malo kućište u kome sam pisanjem proživela svojih 12 najtežih, za posmatrače možda najlepših, godina, kao da nestane i deo mene cele...Strah me je učio kako treba biti ponizan i poslušan - ispod svake bede uljudan... no posle svega život me tera da budem loš ološ, psovač i lažnih sreća trovač...Ljudima tim pre treba staviti do znanja i pokazati šta je to što nipošto ne volite, a ono što volite u tom procesu preživljavanja pukog nije suštinski ni važno...No ipak da otkrijem šta nije štimalo... sto je ostao isti... fioka za izvlačenje više ne koristi... a u nečemu je bio propust... u stolici... bila je previše spuštena, a sada je trebalo samo povući ručicu i katapultirati se i kuckati opet sa neke nedostižne visine...Čovek se jako sporo i teško navikava na nešto novo, pa taman svi tvrdili da to jeste i jednostavnije i bolje... no isto tako čovek nikad ne prestaje da žali za onim starim i samo njemu možda najboljim načinom korišćenja nekog nebitnog kućnog aparata...I tako ljudi menjaju male kućne aparate, no vazda ljudi nisu tu da bi izmenili svoje unutrašnje organe... zato ljude treba pustiti da dišu, upravo onako kako im se i piše... Jeste usporena sam na novom aparatu i to me ne zabrinjava... možda sam prebrzo provozala svoju trku neuspelog života... no neki teret sa teških kičmenih diskova, poneću kroz ostatak odsečene staze puta mi nepročišćenog i u maglama plavih daljina što se ne nazire nazire - sve manje bitno...Kakvo to samopouzdanje ništavan čovek pokušava da izgradi, kad ga i pre jednog malog iskoraka unapred, stropoštaju neke sile mnogo moćne... pa se onda narugati svemu i nije neki štos...Odgledah novi film - TAHAAN... vrlo upečatljiv i poučan... preporučujem...Među veštim pretvaračima i ja sam svikla da se pretvaram još bolje...Ono što mi jedino nije moglo biti oduzeto jeste misao, koja je sve vreme lelujala u glavi, kao poslednji zračak svetla u tami... a misao mala i onako nije vredna tuđeg pogleda... tek sada sledi rigoroznije postavljanje prema svemu i u svemu... što me pre otpišu i izbrišu to jednostavnije postaje sve... ja sam sve izbrisala...Jedva sam iscedila te 3 pesme zimus, samo da bih se odazvala na konkurs i znala sam dobro da im nije mesto, bar ne u ovom zborniku, kad ono ne znam čijom milošću ja opet isijavam tamo... verovatno da moji dušmani i dalje nemaju mira... kako god - meni je konačno u Životu sve svejedno... mogu da me poštede u životu, mogu da me ubiju, mogu da me otruju... ja se ne opirem i briga me za sve kako su smislili... prosto gledam do kojih granica mučenja može da ode moje preumorno telo, a i um...Možda nisu navikli na moje ćutanje... nisam ni ja... biće da je zamena laptopova ili teza dovela do moga usporenog življenja... pa i disanja... a samim tim i nekog pisanja... imam lepu vest... u zborniku je opet mesto zavredela još jedna moja pesma... lepu vest od sinoć, saopštavam tek sada... tako moja peta pesma... skor je 5 prema 2 u moju korist...I taj puki Život se skroz sveo na uspostavljanje pitanja istih... O, kad bi neko znao i umeo da priupita nešto, što niko drugi nikada priupitao nije???... Al, ne može to da se dogodi - jer Život se upravo na postavljanju pitanja istih temelji još odvajkada... I to pokatkad ljudsku inteligentnu mudrost vređa i boli... Pa, i ljudi, ma koliko različiti svi su u suštini isti... Gde je razlika???... U čemu se ogleda???...Iz smrskane ljuske, izrodila je noć, dve tri kapi divne nebeske rose, nad kojom su vijorile zastave naše nove slobode... I nisu ni danas odbegle sve dobro ušuškane reči svete i svetle... Ja sam čekala pogodne vreme da ih prospem iz sebe... A one kao da su čekale da se zalede baš u ovo septembarsko prečudno vreme... I kao da nema dovoljno poleta i elana, pa su osuđene na to da ih uporni vetar raznese... Pa tako stropoštaše se u neke druge dimenzije i sfere... Tamo gde sve manje ima nade i vere...I pitam se - da li je u današnjim okolnostima reći - da je malo, to što sam do sada obišla 21 % Evrope???...Živeli mi - posmatrači...I ne pamtim ja što dobro pamtim... već što ponešto zapišem, pa svesku otvorim i tako osvežim pamćenje neveliko...Ne diraj me, dok dubokoumno razmišljam...Jutros se na našoj planini pojavio prvi led i temparatura beše u minusu... No, ja kad otvorih oči (tamo negde oko 11) - iznad naše varoši, ogrejalo Sunce... No, ipak nije bilo sve tako sjajno... Vode je nestalo... Pitanje beše - čime se umiti... (vode nema još uvek!!!)... Kupih flaširanu vodu, da pristavim prvu jutarnju kafu... I tako dok čekam vodu - reših da ovo malo pribeležim...''Pravih se reci uvek kasmo setim... odgovor znam... kad ostanem sam''...Vladika Nikolaj Velimirović: ''Ne dajte celo srce svoje srodnicima, jer ovi ce ga pojesti, -i ostace gladni. Nego podajte srce svoje Duhu Svetom, i On ce nahraniti srodnike vase bogatijom hranom''.''Po zelenom jezeru zubori sluh: mnogo zivota jace je od mnogo greha; i mnogo zivota progoni greh i zauzima mesto greha''.''Ne brini, duso moja, ni za jednu ovcu u svome toru, - nijedna poginuti nece. Niti zali za vukovima oko ovaca, - nijedan umaci nece. Jer pastir tvoj ima mac ostar s obe strane''. ''Kad sam zidao dom za dug i spokojan zivot, onu su ga rusili i izgonili me van''. ''Mudar se sklanja s druma, i ostavlja zlo da juri''.''Onaj ko je ucio ljude: oko za oko, - ucio ih je, kako ce svi ostati slepi''.''Nijedna vrba nece baciti senku nad vodu moju, i nijedna zmija nece se usuditi uci u studene virove moje''.''Lestvice vam trebaju, i nista drugo do lestvice. Da se penjete iz rupe, u koju ste zapali. Da bezite iz hladnog zagrljaja macehe''. ''Vojnici Zivota, vojujte krepko, i ne sustanite verovati u pobedu''.''Sve zrtvujte za Zivot, i sve ocekujte od Zivota. I Zivot ce vam dati sve''. ''Zivot je pobeda, deco moja. Vojnici Zivota vojnici su pobede''.''Proroci i mudraci vicu ono sto angeli sapcu; ko se dotakne zivota, zivece; ko zna smrt, toga i smrt zna. Zivot nema oci za smrt, niti smrt ima oci za zivot''.''Primi leptu moju, Sine Vaskrsitelju, primi i ne odbaci leptu siromaska''. ''Ranio si me ljuto, i rana me pece kao oganj. Neka. Neka me pece kao tri ognja, dok se ne naviknem biti poslusan kao angeli nebesni''.''Osetio sam zaoku neposlusnosti moje, Ljubavi moja; oprosti!''.''I nece pravednik baciti kletvu na vas no deca vasa, kad budu jela gorak hleb robova''.''Dobro ce uvek biti s pravednikom. Grob njegov uvek ce se traziti. Gle, grob pravednikov vise sadrzi snage nego zivi nepravednici. Jer su nepravednici seni suhoga dima. Blago narodu s pravednicima!''.''Dokle ima vikanja na zemlji, imace i eha na nebu''.''...da nije izvora, ne bi bilo ni potoka''.''Izumeli ste sitne reci, kojima ruzite i ponizavate jedan drugoga, pa mislite, da cete vasim sitnim recima poniziti Onoga koji jedini zna sta je rec i otkuda je?''.''A vernik kad je u gomili deli nemoc gomile, a u samoci deli moc s Tobom; zato je samoca njegova snaga i njegova pesma''. ''Gospod kupi suze zalosnih u svoje ruke''. ''Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem. Neprijatelji su me vise gurnuli Tebi u narucje nego prijatelji''.''Ne dopusti, Gospode moj, da tvoj vojnik dozivotno vojuje i zavrsi vojevanje porazom. Neka se pobednik rodi u meni, koji ni za trenut nece posumnjati, da je rodjen za pobedu''. ''Smatraj sebe za nista; ne trazi nikakvo pravo, - i sve ce vam se dati''. ''Indij(an)ac proklinje karmu. Musliman proklinje kismet. Hriscanin proklinje greh''.''Iz sred truljenja klececi vapijemo k Tebi: Tvojim sjajem sagori svu trulez sto nas davi, Majko Bozja''. ''Samo mi otpusti grehe, Slavo moja, i sve ostalo dace mi se samo sobom''.''Plasljiva je tica dusa, i ako malo, malo pepela bacite na nju, ona prne i otima se da pobegne''.''Ne kukaj, ako te zaboli od njegovog maca. On je lekar dobri, i iseca iz tebe samo ono sto nisi ti. Ne kukaj za tudjincima, sto ti donese bolest, i sram, i rane teske''. ''Odbaceni od sveta, i koji odbacise svet, trce mu u susret, a miljenici sveta sa uzasom beze od njega''. ''Sacuvaj srce moje od bezbrojnih trgovaca, od mnogih kupaca i prodavaca, sto se uvek u legionima roje oko mlada i neiskusna srca. I nauci srce moje, da ne luduje za sarenim obmanama ljudi i stvari''.''Kad prirodu gledam, ja Tebe trazim. Kad me ljudi vide zamisljena, oni drze, da ja o njima mislim, dok ja mislim o Tebi. Kad me vide trudoljubiva, oni misle, da se za ljude trudim, a ja se trudim za Tebe''. ''Od zlocina ljudi zbuni se priroda, i napusti red svoj''. ''Onome, ko ima cilj veci od sveta, svet ne moze nista''.''Kada sunca nema, najstrasnije bure sibaju more''.''Vera je moja jedino ozbiljno znanje moje. Sve drugo je decje sabiranje sarenog sljunka na jezeru''.''Vera je moja jedino ozbiljno zanimanje zivota moga. Zaista, sve je drugo komedija cula''.''Neka se i kamen spase zajedno sa mnom, i kao oliceno postojanstvo neka pomogne mojim slabim recima izraziti postojanstvo pravde Bozje. Zato grlim kamen kao sabrata u propasti i kao sabrata u molitvi i spasenju''.''Otuzni su mi saveti ljudskih staresina i mudraca, - o kako su mi otuzni - od kada Tvoja mudrost zatrese moje srce i mozak, Sveti Boze''.''Jedna je sustost svih stvari; jedan je moral svih prica. Stvari su bajke o nebu. Smisao Ti si svih bajki''.''Duge su price, preduge; kratak je moral - jedno slovo. Ti si to slovo, slovesni Boze. Ti si taj moral svih prica''.''Da mrznja nikada ne svije gnezdo u srcu mom protiv onih, koji mi zlo snuju. Da se setim kraja njihova, i da budem spokojan''.''Gospode, ako ima i jedno dobro delo na zemaljskom putu mome, radi njega jednog izbavi me od saputnistva krvnika i bezboznika''.Arhim. Sofronije Saharov: ''Zivot nigde nikada nije lak za hriscanina, ali dobro, u stradanjima posejano, po ishodu odavde povecava se stostruko i cak beskonacno vise; i u tome je nasa nada koja krepi i nadahnjuje''. ''Moj bratski savet: ne padajte u ocaj ni u beznadnim situacijama. Dusevni bol je neminovan, ali se iz tog bola radja snaga molitve''. ''Ne mozemo uvek da vidimo ocekivane rezultate u granicama Zemlje, ali ce rezultata neizostavno biti u kosmickom razvoju zivota tvarnog sveta''.''Vaskrsenje je zivotna cinjenica''.''Ako atom vodonika zivi citavu vecnost, zar ce onda ovo cudo, licnost, ova lepota, zar ce ona umreti? Najnize sto zivi je - zivotno snazno i najvise. HRISTOS VOSKRESE!''.'Gubljenje vere u Vaskrsenje je isto sto i samoosudjivanje na smrt''. ''Radim, mnogo radim; malo setam, nemam vremena za takav luksuz, iako su preda mnom mesta zgodna za setnju, i vazduh u nasem selu je cudesan, nije 'zagadjen', mnogo je lepog ogromnog drveca, vreme je toplo i povoljno''. ''U malom telu - jak duh''. ''A mi, sto vise tezimo dobru, sve jace, bolnije i dublje bivamo ranjavani vidjenjem svega nerazumnog, svake grubosti i tome slicno''.''...na dan vaskrsenja svi cemo mi sa odusevljenjem videti ono sto bese posejano u patnjama. Videcemo to istinski preobrazeno. A dotad - HRABRO cemo podneti, ako je jos sta ostalo da se podnosi u ovom zivotu''.''Izokrenut je sistem vrednosti, sto vodi neprestanim ratovima i najnemilosrdnijim krvoprolicima koji se uvek pravdaju nekim uzvisenim ciljevima''...
Нема коментара:
Постави коментар