Najlepšu misao treba oćutati što duže i neizreći je ikad više...
Uspesi drugih ljudi mene više ne mogu inspirisati...Životi bi nam možda i postali ubrzano lakši, no mi svoj volan više ne držimo u rukama svojim... obično prepuštamo kormilo onim pametnijim i sposobnijim od nas, a čovek bez upravljača u svojim rukama i nije čovek...Nekad su možda postojale dobre rezerve energetske snage u posve malim i običnim stvarima... a danas ni toga nema više...Zašto se istrajavanje puko posve običnog i neznatno malog čoveka, odvija tako otežano... biće da je stoga što takvi istrajavaju pod konstantnom dozom straha...Živi govore, mrtvi ćute...Živi se bore, a mrtvi bogme jok... a ja spadam u nežive...Napravila sam divnu hladnu saltu... obarene makarone i šećerac zamesila sa pavlakom i u to dodala origana i belog luka... Probajte... divno i pravilno iskombinovano...Ko piše, taj i greši...Treba da usisam samostan i prikupljam snagu za to... mozak zna šta treba, no u telu snage nema... ipak uz veliki napor učiniću i to današnje pospremanje samostana mog... nakupilo se prašine od tog 30-og avgusta, kad je bilo usisavanje poslednje...Tugo moja, pređi na drugoga...Poeziju će i svi disati, a ne samo pisati... Zbog poezije mnogi će i lipsati... i krv ovosvetsku liptati... I so lizati... Poeziju će i udisati..."Hrabrost se zovem zato što sam se uplašila propasti u poslu, naredniče, pa sam se kroz topovsku vatru odvezla iz Rige s pedeset hlebova u kolima. Samo što se nisu bili ubuđali, poslednji čas je bio, ništa mi drugo nije preostalo... Razgovarajte sa mnom pristojno i ne govorite pred mojom maloletnom decom da vas zezam, to nije pristojno, ništa ja s vama nemam. Moja dozvola kod Drugog puka je moj pošteni obraz, a ako iz njega ne umete ništa da pročitate, šta vam ja mogu. Pečat mi na obraz niko neće udariti"-Bertold Breht,"Majka Hrabrost i njena deca"...Reč počesto ima ono prolazno i kratkotrajno katarzičko svojstvo...Kroz talasanje reči, čujem šumove i zvukove Poezije, te euforije pesničke i sa posebnom pažnjom, zadivljena osećanja jedne stvarnosti primam posve ravnodušno..."Mene vuku i privlače, i radost su mi, umetnici koji "svet stavljaju pod pitanje""-Isidora Sekulić...Svoju najsmeliju misao te muzike reči, kroz svaki sklad jedne neizrecivosti svete, vraćam na vlastito samopoštovanje i divljenje, jer Ja sam Pesma i ništa...Oplemenjene pažnje i reči produbljenog romora, pomiljaju se misli svih naših uplašenih govnara...Da li ste ikada razmišljali koliko kosa na vašoj glavi ustvari ocrtava vaš pravi karakter... Tako da bi bilo dobro da svako od nas samoanalizira svoju kosu... I u skladu sa tim, ja baš razmišljam kakva je moja kosa... Evo, šta sam za sve ove godine upornog istraživanaj otkrila... Ona je - prava, oštra, svilenkasta, meka, uporna i tvrdoglava... Teško se oblikuje i jako je naelektrisana... Njoj prijaju samo neke frizure (kikice, repovi i po koja punđa)... Njena snaga i oštrina jesu u toj poletnoj lepršavosti kose duge...Otkrila sam neverovatno uspešnu poziciju za brzo iščitavanje knjiga... To je ona čuvena lotos poza... od koje mi sada pomalo pucketa kičma...Ako bi šta trebalo ukinuti - bilo bi to oktobarsko pomeranje časovnika za 1 sat unazad... Unapred hvala...U velikoj ponudi lažnih i pravih profila, najčešće posežemo za onim izmišljenim, jer su nam ti ponajbliži...Danas ljudi beže na tuđe profile i tamo gotovo uvek pronalaze delić vlastite sene...Završih sa iščitavanjem treće knjige (od ukupno 10) - onaj naslov o monsunskom moru (nisam zažalila što sam je pročitala)... Sad treba započetu i 4... Odlučih se za priču čija je radnja smeštena U Izraelu 70-ih godina prošloga veka... Prijatan dan... a i veče...Počela sam da treniram novu sportsku disciplinu - zaborav... I moram priznati - odlično mi ide... Pa, sam baš zaboravila - kako se zovem... Znate li možda Vi???..."Hitar budi šta čuti, a tih govoriti"."U starom dušmaninu nema novog prijatelja"."Ćelav se diči kapom, a ludi snagom"."Teško je mudrome među budalama besjediti"."Pametan polako ide, a brzo dođe"."Od reči do stvorena ko od lista do korena"."Ne možeš dlanom sunce zakloniti"."Ljudi se ne mere peđu, no pameću"."Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"."Jezik gore može posjeći nego mač"."I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne zaprlja".L. N. Tolstoj: ''Vera nije istinita zato sto su je propovedali sveti ljudi, nego su nju sveti ljudi propovedali zato sto je istina''.L. N. Tolstoj: ''Zlo nije sto ljudi ne znaju Boga, ali je najgore sto ljudi priznaju bogom ono sto nije bog''.''Smatraj da si uvek djak. Ne misli da si ostario za ucenje, da je dusa tvoja takva kakva treba da je i da ne moze da bude bolja. Za razumnog coveka ucenje nikad nije zavrseno''. '' Biti nepoznat ili neshvacen i ne zalostiti se zbog toga - u tome je vrlina istinski dobrog coveka koji voli druge ljude''.''Dotle dok ne vidim da se odrazava najvaznije pravilo Hristovo - ljubav i prema neprijateljima - ja ne verujem da su oni sto sebe nazivaju hriscanima uistinu hriscani''.
Нема коментара:
Постави коментар