Sve pokretačke klice u meni zjape ugašene...Zakasnila sam u buđenju vlastitog samopouzdanja...Ljudska patnja jeste najnepristrasniji oblik najrealsitičnije ljudske mudrosti...... A u smiraj noći ove, preklopiš stranice sveske svoje... i tu pohraniš sve današnje misli svoje... Dobro je, jer još hor cvrčaka pevuši, a njihova pesma odjekuje avlijom našom... Pevaće tamo do prvih Miholjskih mrazeva... A do tada umivaće nas jesenje kiše rane, vidajući tako neke tragove prošle i davne... Sunca će uskoro biti sve manje i manje... Dolaze kraći dani i noći tamne... Zima će hladnoćom svojom, stezati dugo i jako... No, i u tome mora biti nešto bajno i sjajno... Samo još na "naposletku" - Laku noć...Čovek zaslužuje Život bez lokatora i blokatora... bez traktora... i izlokanih trotoara... Čovek zaslužuje prohodnost i dobro vreme...... Najviše "volem" kada skoro svaku unutrašnju misao, mogu u rečenice da pretočim i da ih u nešto lepo sklopim... U jedan mali pasus uklopim... I zahvaljujući svakoj takvoj uspešno preslikanoj misli, na trenutak zastanem i pomislim - kako je lepo biti čovek mirne duše i još mirnije savesti... Kako je još bolje zvezdom sjajnom biti vođen i nanovo rođen... Biti oslobođen i preporođen... A kad zatreba biti i namrgođen... I od drugih nagrđen... No, od svega biti opet i opet u pisanju nađen..... Misao tvoja jeste ono goluždravo ptiče, koje ne smeš nikad razbiti o stene... Zato pripazi dobro pre nego misao iz tebe krene u let i baci se u sav taj spoljašnji svet... I namuči se koliko god treba, al misao u tebi i misao tvoja mora biti sveta i nadasve vredna... Mora biti dobra i lepa... A trebalo bi da bude i pozitivna do svih nemogućim mogućnosti i mogućih nemogućnosti... Jer, ko zna šta sve može misao tvoja ta...... Ćutanje je jedan od najpouzdanijih načina da još bolje porazmislite o svemu... onako potanko i natenane... I da pustite mašti na volju, a nipošto znanju il sveznanju... Ćutanje je to beskrajno prostranstvo miomira i neugaslog mira, gde naša duša sve potanko plete i sniva... Ćutanje je vrlina iz koje se razmigolje sve te pozitivne kosmičke kiše, pa se ispletu neke lepše uvertire... To je unutrašnje stanje u kome se najlepše razmišlja i dozreva poput klasa žita... Ćutanje je misao u beskraju...... I misao se ta savršenstvu primiče, od svega lošeg i negativnog, polagano uzmiče... Ponire... Pokatkad samo na trenutke nestane, pa se učini da tamo negde prestane... Zastane, da predahne... Svež vazduh udahne... Iz nečeg novog da se vine i ko Sunce jutanje sine... I misao bljesne... A ptica u letu od radosti krilima pljeska... Sve je to delić neponovljivog bljeska...... I ne volim kad se moje misli uspore, pa onda kao zarobljene il zgrčene ptice, tumaraju po hodnicima sadšnjeg otrežnjenja... I to je taj trenutak zatrpan tišinom neme prošlosti, kada misao hvata zalet... I to je jedan od onih pokislih septembarskih dana, kada naviru magle iznad rečne doline naše reke...
I volim kada se misao mimo svih kočenja otme i pobegne sa dna unutrašnje dubine... I kad reši da se iskezi i da više ni pred kim ne pezi... I kad smogne dovoljno vitalne snage, da se preko svih prepreka ispeči i da zazveči poput kapi kiše... I kad pažljivo smišlja šta i kako da iz sebe izrazi, a da iz svoje uvrežene misli ne izlazi...
Ćutim... Ćutiš... Ćuti...Ćutimo... Ćutite... Ćute...... Između noći i prve jutranje zore, rodilo se izobilje plahe kiše... Kroz otvoren prozor, divno su šaputale po avliji našoj... I ovoga jutra ustala sam bogatija i svežija za još jednu kap kiše... Dolazi vreme jesenjih učestalih kiša... Po životnom beskrajnom prostranstvu, prosipaće svoje kapljice, odveć hladne i neponovljive kiše...N. A. Berdjajev: ''Ljudi se tuze Bogu kako je zivot pun zla i stradanja, ratova, nasilja... sto postaje nesnosno. Bog odgovara ljudima: ako vam se to ne svidja, onda to ne cinite''. ''Hristos nije kriv sto su njegovi zaveti pogazeni''.Patrijarh Pavle: ''Ako nas porazi i ponizenja ne ozlojede, ako u trpljenju sabiramo snage da se ne ponistimo, nasa velikq patnja moze nam biti veliko cistiliste za preporod, bez koga nam nema ni podmirenja nasusnih potreba, ni pravog duhovnog zivota''. ''...budimo covecni i prema onima koje ne prestaju uciti da smo neprijatelji; ne zurimo sa zagrljajima, ali pruzajmo ruku svakome ko uvidja da moramo ziveti kao ljudi, kada nismo mogli kao braca...Ne prizivajmo Bozju pravdu i milost, ako ljudima svih naroda, vera i nevolja ne pozelimo ono isto sto se i za sebe molimo''. ''Kao oni Sveti ratnici, na nasim freskama, budimo najodlucniji pobornici dobra u ovom danasnjem svetu zla oko nas i u nama. Jer i zlo, kao svaka sila, za vremena je. Zasluzimo da Bog bude u nama, pa ce nam Bog i pomoci da se oslobodimo strahova, da se otvorimo svemu sto vodi napretku i nadi''.''Prestanak oruzanih sukoba jos nije kraj rata. Pravi mir tek pocinje sa prestajanjem mrznje, kad i oni koji sebe smatraju pobednicima, i oni koji se osecaju pobedjenima uvide da su na gubitku svi, sve jedno ko manje ko vise. Jer, porazen je covek bilo na kojoj strani da se nalazimo''. ''Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traze nacina da dodju u Patrijarsiju, svejedno iz kakvih namera... Sveta Tajna Svestenstva ne pravi odabir koga cete primiti i slusati, ako ga neka muka vodi do vas...''.''U Pravoslavnoj Crkvi niko ne treba da bude autoritaran, vec samo evandjelskim i kanonskim pristupom privoleti drugog na opste dobro Crkve''. ''Sabornost Crkve nije isto sto i svetovna demokratija''. ''Ako se obe strane posteno suoce i pocnu govoriti kao ljudi, dobra volja nece biti shvacena kao slabost, vec kao jedini pravi put da se izadje iz pakla za neduzni narod, i njihov i nas''.''Sa svoje strane budimo ono sto u svojoj osnovi i jesmo: narod Jevrosime majke, cojstva i junastva, 'jetrvice adamskog kolena' - narod sevapa, pravicnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadzija i hjauducija. Borben ali nikad ratoboran, da brani svoje a ne da osvaja i osvete cini''.''Kada imas hleba ikakvoga, ne stidi se gosta nikakvoga''.Patrijarh Pavle: ''Braco i sestre, idimo uvek putem pravde i postenja, vere i vrline, cojstva i hriscanskog vitestva, bez mrznje i osvete prema kome. Uvek molitveno, sa kajanjem, ponizni pred Bogom, a uspravni pred ljudima''...
Нема коментара:
Постави коментар