Ivo Andrić: "U nemirnom životu, nagledavši se zemlje i ljudi, video je da je vatra osnov stvorenoga sveta; ona pokreće život i ona ga uništava, vidljivo i nevidljivo, u bezbrojnim oblicima i različitim stepenima. Stoga su i njegove poslednje misli bile posvećene vatri. Dabogme, ovo malo plamena nije mnogo ni sigurno i , verovatno, neće do kraja dotrajati, ali je sve što se može: jednu tačku mračne i studene zemlje trajno osvetliti. A to znači ozariti, pa ma i samo jednim zračkom, sve oči koje ikada tuda prođu"..."Ali ta ista malodušnost gonila ga je sada da se opet predaje neodređenoj nadi. Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.
Tako je ona mučna i luda ljuljaška na kojoj se Davil, u sebi, diže i spušta već godinama, počela ponovo da se klati od smelih nada do dubokog beznađa. Samo, pri svakom zamahu nada se trošila i bivala malko manja"...Ostadoše mi još dve glave 17 i 18 pa pročitah i Travničku hroniku... to ću završiti sutra...U meni nema želje, a ni ambicije za tzv. uspehom, jer po mom mišljenju, ma koliko skromno, malo i neznatno bilo: uspeh ne čini Čoveka...Sloboda uma, počiva na najklizavijem terenu, unutrašnjeg potrošačkog duha, o koji se najređe saplete čovek bez cilja i ideje...I još ništa vredno nisam uspela da upišem u beležnicu... No, ovde me hoće, pa mi misli iskaču ko komete... Pa tako uhvatih sebe, kako i dalje - sanjarim i lažem... No, ja ću svoje reči sve lepo da smažem...Na tim zidovima tišine, zatrpano će ostati da diše, dobar deo ove ponoćne tmine, a sve kad ovaj dan umine... Laku noć... Džemjs Mik: "... kao što se ne sudi ni poplavi bez obzira koliko te muči, bez obzira koliko je tvojih rođaka pobila. Voda će se povući i poplava će nestati, iako se zemlja promenila"."... a praznina nije samo nedostatak životne snage, već je životna snaga povremeni očajnički trik da se sakrije praznina".Pitali su Čoveka: Zašto živite povučeno???...Čovek odgovori: Zato što misle da sam čudovište!!!...Ljudi su danas (ovde i sada) izgubili osećaj za HUMOR i sve je zahvatio taj neopisivi UMOR...I tek sad uviđam koliko je mistična tajanstvenost čarobna... Živela - sveska... To je nova stvaralačka poletna sloboda... Olovku u šake...A ne mogu a da opet i opet ne razmišljam... U meni ta ideja traje odveć dugo... Možda bi najpametnije bilo da otvorim novu svesku i sve što mi padne na um krenem da zapisujem, pa ako treba i opsujem (al samo u moju svesku - da niko niti vidi, niti čita)... I tako da pustim - da oteče neko izvesno vreme... Možda nakupim i za knjižicu omalenu... Ovako - možda me neko krade, a da ja to i ne znam... Eto, baš me ova misao ovih dana gricka i golica... A meni malo treba, pa da ovako i uradim... Imam sveske dve (nove, prazne) - koje samo čekaju da zaškripi olovka...I ćutaću sve tako uporno, a ni sama ne znam - koliko će ta ćutnja da potraje (a zna li to ko uopšte približno il tačno)... I neću ispisivati tuđe već preživljene misli, jer nisu moje... A ja najviše volim samo ono što je moje... I žvakaću saće u medu i tako razmišljati i sebe pitati - ima li išta vredno zbog čega bi trebalo opet progovoriti???... No, ako mi išta pametno padne na ovaj listak bele hartije, ja ću sigurno zapisati... Ovako ostaje mi da ćutim i čekam, pa da vidim - šta će to u mojim mislima da se opet promeškolji...Koje su to reči koje bi trebalo da privlače našu pažnju???...Recimo da su to ove reči: Sreća... Život... Radost... Izobilje... Dobro (Dobrota)... Uspeh... Zadovoljstvo... Užitak... Ljubav... Srce... Lakoća... Novo... Promena... Bezbednost... Izazov... Poštovanje... Prihvatanje... Ljudi... Ravnopravnost... Razvitak (Razvoj)... Sloboda... Oproštaj... Odgovornost... Odluka... Učenje... Snaga... Mir... A sve sabrano zajedno bilo bi = SAVRŠENSTVO...Miš kao simbol gladi...Oslobođena misao untrag se kreće vično, a ja se i danas osećam - ODLIČNO... Zatvaram usta na duže, a otvaram plave mačje oči, u praznično prazno sutra i ovog septembarskog jutra...Počela sam sa iščitavanjem pete kniige... "Narodna deklaracija ljubavi"... I samo danas stignem do 140-e strane... Kakva priča... A u pauzi, napravim ovaj divni kolač sa jabukama... Eto, nisam baš ko pita lenja... Prijatan dan... A ovaj vrag je Šekspire pre šest godina citirao ovako: ''... sve je savrseno, sve je osim coveka bezgresno, i s njima je Hristos jos pre nego sa nama... jer za sve je Rec, sve stvorenje i svaka tvar, svaki listic ustremljava se ka Reci, Bogu slavu peva, Hristu place, ne znajuci sam za to, vrseci to tajnom zivota svoga bezgresnoga''.''Svaka travka, svaka bubica, mrav, pcela zlatna, svi oni, za divno cudo, znaju put svoj, makar sto nemaju uma; - tajnu Boziju svedoce, neprestano je sami izvrsuju;...''.Kako treba da zive Hriscani??? ...''A sta je rec Hristova bez primera? Narod propada bez Reci Bozje, jer je zedna dusa njegova Reci, i svakovrsnih krasnih utisaka''.''Ko ne veruje u Boga, taj ni u narod Bozji nece poverovati... Samo ce narod i njegova buduca duhovna sila orazumiti i obratiti nase ateiste, koji su se odvojili od svoje rodjene zemlje''.''Potrebno je samo malo seme, sicusno: nek ga baci u dusu prosta coveka i ono nece umreti, zivece u dusi njegovoj celog veka, krice se u njemu posred mraka, posred smrada grehova njegovih, kao svetla tacka, kao neka velika opomena''.''Pred pravdom zemaljskom vrsi se delanje vecne pravde. Tu Tvorac, kao i u prve dane stvaranja, zavrsavajuci svaki dan pohvalom: 'Dobro je ovo sto sam stvorio', gleda na Jova i hvali se stvorenjem Svojim''.PESMA - ''To nije ni java ni san, to nije ni svest ni zanos, to je neki suton uoci zanosa, kad svesna java prelazi u pesnicki zanos...''.''Dje se gusle u kucu ne cuju, tu je mrtva i kuca i ljudi... Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta... Nasi cari zakon pogazise... Nego udri dokle mahat mozes, a ne zali nista na svijetu... Smrt je laksa no grdna sramota... Niti dogori, niti svjetlost gubi... Slavno mrite kad mrijeti morate!''.Iguman Stefan: ''Svetu lampu lud vijetar ugasi!... Nema dana bez ocnoga vida niti prave slave bez Bozica!... Svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dusi blagorodnoj!...Vladika Danilo: ''Kome zakon lezi u topuzu tragovi mu smrde necovjestvom... Ljepse stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti... A u ruke Mandusica Vuka bice svaka puska ubojita!... Neka bude borba neprestana, neka bude sto biti ne moze''.Vuk Micunovic: ''U dobru je lako dobro biti; na muci se poznaju junaci... Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!''.Dositej Obradovic: ''Lezi i lezace do veka u ropstvu jedan narod cije srce ne zna sta je narodni ponos''. ''Lenjost je gadna i sramotna sama po sebi, a potom je jos najgora sto na svako zlo uci i navlaci''.''Ko misli da mu drugi ne trebaju, vrlo se vara; a misleci da drugi bez njega ne mogu jos vise se vara''. ''Vrednost se ne sastoji u tome da je covek bez slabosti, nego da ih moze zaustaviti i njima vladati''. ''Znati svojim zeljama postaviti granice, izbavlja coveka mnogih briga i pricinjava mu mnoga zadovoljstva''. ''Koren nauke je gorak, ali je plod sladak''.Pablo Pikaso: ''Slikarstvo nikad nije proza: ono je poezija, pisana stihom koji se sastoji od plasticnih rima... Slikarstvo je - poezija''.''Traganja u slikarstvu nemaju nikakav znacaj. Vazni su samo pronalasci... Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laz, ali ta laz nas uci kako da dosegnemo istinu, barem onu istinu koju smo mi, ljudi, u stanju da dosegnemo''.Anri Matis: ''Sanjam o umetnosti punoj ravnoteze, spokoja, jasnoce, slobodnoj od tema koje izazivaju uznemirenost ili potistenost''.
ДОЖИВЉАЈ ЈЕДНОГ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА...
Сликар уметник врло често покушава да неке сасвим мале и необичне ствари и догађаје, својим талентом, умећем и обдареношћу коју поседује, преобрази у нешто несвакидашње и непоновљиво... Његов циљ и задатак јесте да све субјекте и објекте свога стваралачког осликавања веродостојно портретише, и да то исцртавање буде што непристрасније и неутралније... Потом следи претакање на бело платно у најдивније цаство најлепших боја и топлих тонова... Сликарска техника неизоставна пратиља јако је битна и драгоцена, као и потези које чини својом четкицом - тим сликарским пером... А када застанемо пред довршеним уметничким делом – намеће се питање: да ли то дело нечим може да нас импресионира?... Да ли је довољно јако, снажно и дубоко, да утиче и преокупира сва наша чула, нашу свест и можда машту?... Како доживљавамо атмосферу емитовану у виду невидљивих таласа, која зрачи са презентоване слике?... Да ли је могуће да нас толико очара и зачара, да у једном тренутку одлутамо тако далеко у атмосферу приказану на слици, и што је још невероватније, да на истој угледамо себе?... Колико смо кадри и способни одушевити се ликовним умећем сликара аутора, свим његовим способностима и стваралачким енергијама, које су тако вешто упаковане и скривне у дубини његовог срца?...
Тако, корак по корак, комад по комад, слика по слика, реч по реч... Пред нама се отварају и откривају тајне предивног уметничког света, тог чаробног царства, по коме вешто пловмо и бродимо кроз време и простор... Читамо са слика живих боја и летимо на крилима дечје маште у далеке непознате пределе, земље и судбине, и тако преживљавамо све оно што су преживели и доживели наши јунаци и хероји са слике... На сликама има свега, као и у животу који ври свуда около нас... Доброте колико и грдне грамзивости и грабежи, раскошног и раскалашног живота, богатих трпеза, лепих одела, поштења, многобројних патњи, искушења, страдања, незахвалности, пожртвованости, оданости, верности, ѕлобе, непштења, части, достојанства, смрти...
Да ли слика требала да пронађе пут до вашег срца?... Ако јесте, да ли сте захваљујући тој истој слици успели заволети сањање, маштање? Да ли сте коначно пронашли дуго тражени златни кључ, који откључава сва ваша врата живота, пред којима сте тако дуго и тврдоглаво лупали и ударали, а никога није било да вас чује и да вам отвори, или бар мало отшкрине те исте двери?... Кажете - сазнали сте и спознали много о свету који вас окружује и опасује са свих страна... А да ли сте успели да одгонетнете – ко од приказаних ликова на слици има лице часног човека?... Да ли сте успели да препозанте и разликујете лице, лик и образ, човека од нечовека?... Чега је више било на слици – смелог држања, јуначке издржљивости, верности, дружељубља или кукавичлука?...
Reč ko mrav mala... Plava...
Kad moja Reč u meni spava...
Reč od gram, u ram da već
uglavim... Tu Reč što spava...
Reč od koje ne boli glava...
Нема коментара:
Постави коментар