Са неуморног Источника овог надахнућа
и силином једног људског добра,
као послушник љубави Божије разапет,
хвалим Јахвеа,
Алилуја, Алилуја, Алилуја,
кроз величанствени славопој свој,
са усклицима и поздравима,
Радости без разлике,
љубећи стопе овог пута ходочасничког,
свом том чежњом вишњих небеса,
кроз рањиву свелепоту богомисленог света,
на данашњим зракама Сунца,
где као да дозревају капи моје духовности,
као кад најближе приближим ово своје биће стваралачкој Слободи,
док разгрћем опало лишће,
у неразориве крошње липе
без сувишне Речи се скријем
и тако се са одласком лета слијем...
Нема коментара:
Постави коментар