Pripremite rod ljudski i obučite ga kako to ponajjednostavnije može i treba da uživa u svom vlastitom bolu i patnji, koga primetno je ima na pretek...
Biti uklonjen dobrim scenarijom sa ljagom na vlastitom imenu, pa taman ona bila vešto ili lažno skovana protiv nas u predvorju jedne prijemne sale, isto je kao izgubiti svaku bitku vrednu borbe na poprtini Život...Sve dok nosimo i podnosimo ranjenost, dok prikrivamo debele ožiljke, biće nam otežano kretanje i pokretljivost stazama ovoga jedinog života...Čovek u svojim razmišljanju mora biti iskren što je moguće više, pa tako danas nije u stanju moja misao mala da pije iz ovosvetskog okeana sreće... postoji uvek onaj način na koji će čovek nešto izreći, bez poslednje namere da ga neko tobož zbog toga vrednuje jednim bodom, kao ono u prosveti... i konačno svrha jeste upravo u tome kako uraditi ono i samo ono što se dopada tvome sopstvenom Ja... no, prvo svoje Ja treba pronaći, protresti, jer kao da ga bar ove 3 decenije unazad nema u meni... ili će biti da ga ja dovoljno ne prepoznajem...Lažni ljudi dodvoravaju nam se laskajući nam direktno u lice, a ljigavci iza naših leđa indirektno mute i ogovaraju, onako sestrinski i bratski, da ne može biti lepše... No, i jedni i drugi treba da znaju - da mene boli čošak za sve to više...Nemam srca... nemam duše... pa stoga ni nekog naročitog treperenja unutar mene nema više... i biće da se to traži... bezosećajnost... beton...Mi više ne žurimo... mi više ne trčimo... mi više ne radimo... mi se više ne vraćamo tamo... mi se više ne vraćamo dole... mi više ne silazimo dole... A nama će posle svega biti mnogo bolje, a šta će biti gore ili kome će bito gore - nas ne dotiče ikad više... Ja stojim na zemlji mojoj...I tako svaki malo vredniji i ozbiljniji čitalac, pokuša da u svakom novom danu pronađe bar onu jednu rečenicu, koja bi trebala da se dotakne njegovog srca ili duše... no naiđu tako i oni časi kada tih rečenica kao da nema, pa tako čitalac opet oseti kako gotovo malo ili bolje rečeno ništa više ne pomera, ne izmešta i ne dotiče njegovo srce...Razumevam samo reč na jeziku srpskom, no svejedno dal napisanu na latinici il ćirilici... A zbog slabosti poznavanja stranih reči i izraza, sa "englezima" sve manje opštim, dok ih sa liste ne izopštim...I dok nam tupe kako ima sve više na svetu sreće, ja tvrdim da na svetu nema sreće... Ivo Andrić: "I što pogledam, sve je pjesma, i čega god se taknem, sve je bol".Postoji samo ljudska patnja - a ona ima u sebi svo savršenstvo jednog nadljudskog istrajavanja - Čoveka...Vrednosna ocena moje današnje misli jeste sumatraizmom blaženo obojena, sa prevratom svakog mišljenja, mesto uobičajeno očekivanog sveradsnog procvata...Objasniti bit današnje misli, koja svojim ispraznim sadržajem nema šta da prenaglasi, u moru bezličnosti, i bez ugla sagledavanje, a i tačke uporišta, isto je ono što - kad razrada ustvari postaje najobičnija svakodnevna zarada...Život jeste neshvatljivo nipodaštavanje i srozavanje svake vrednosti, a na uštrb ružnog i neumetničkog...U jednom ironičnom postignuću jutra, ne bi smelo biti uočljivo samopostojanje one protivrečnosti, kao što je lišavanje od svake nove neubedljive preciznosti, pred bregom ništavnosti onog svakodnevno prisutnog besmisla...I nije li današnji sadržaj jučerašnje misli, samo slepo prepričani sadržaj, bez one naročite poente snažnog efekta, ispod mora neuspelosti, te jedne preumorne nesistematičnosti čoveka... Vuk Karadžić: "Riječi treba meriti a ne brojiti".Gubim se u refrenu sopstvenog nenapisanog sadašnjeg stiha... kad na varoš pade ponoć jesenja tiha..."Boljima se teško prašta"...''Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи који ће за божију вољу подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити''...Jakovlj. 1, 19-20: ''Zato, draga braco moja, neka bude svaki covjek brz cuti a spor govoriti i spor gnjeviti se; Jer gnjev covjekov ne tvori pravdu Boziju''.2 Tim 2, 5: ''Ako se ko i bori, ne dobija vijenac ako se ne bori po pravilu''.1 Tim. 3, 7: ''A poganih i babskih prica kloni se i vjezbaj se u poboznosti''.2 Sol. 3, 14-15: ''Ako li ko ne poslusa rijeci nase u ovoj poslanici, toga obiljezite, i ne druzite se s njim, da bi se posramio; Ali ga ne smatrajte kao neprijatelja, nego urazumljujte ga kao brata''.1 Sol. 3, 3: ''Da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama; jer sami znate da nam to predstoji''.Kol. 4, 6: ''Rijec vasa da biva svagda u blagodati, solju zacinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti''.Filiplj. 3, 2: ''Cuvajte se pasa, cuvajte se zlih poslenika, cuvajte se ''podrezanih''!''.Gal. 5, 26: ''Ne budimo sujetni, izazivajuci jedni druge, zavideci jedni drugima''.2 Kor. 12, 7: ''I da se ne bih pogordio zbog mnostva otkrivenja, dade mi se zalac u tijelo, andjeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim''.Rimlj. 9, 1-3: ''Istinu govorim u Hristu, ne lazem, to mi svjedoci savjest moja Duhom Svetim, Da mi je vrlo zao i srce me moje boli bez prestanka; Jer bih zeleo da ja sam budem odlucen od Hrista za bracu svoju, srodnike moje po tijelu,''.Rimlj. 7, 24-25: ''Ja jadni covjek! Ko ce me izbaviti od tijela smrti ove? Blagodarim Bogu kroz Isusa Hrista Gospoda nasega. Tako, dakle, ja sam umom sluzim zakonu Bozijemu, a tijelom zakonu grijeha''.Rimlj. 1, 16-17: ''Jer se ne stidim jevandjelja Hristova, jer je ono sila Bozija na spasenje svakome koji vjeruje, a najprije Judejcu i Jelinu. Jer se u njemu otkriva pravda Bozija iz vjere u vjeru, kao sto je napisano: A pravednik ce od vjere zivjeti''.''... Zivotodavce... Ti si izlio u moje srce razumom obdarenu, blazenu, mirotvornu ljubav. Ucvrsti je u meni da bi bio tvoj iskreni sin''.''... O, Isuse... od danas nemoj nikada da dozvolis da bice ovo prekriju divlji talasi koji neprestano navaljuju. Ali, ako pak zelis da ovo malo i slabo srce neprestano tone, nemoj nikada da ga zaboravis i da se udaljis od njega, nego pohitaj njemu u pomoc''.''Hvala Ti Boze, po 10 hiljada puta. Necu prestati da Te slavim koliko je zivota u meni; necu utihnuti da Te hvalim, da Ti se klanajm, za ovu ranu sto mi dade. Nemerljiva je, i neshvatljiva po dubini i po visini ljubav Tvoja, koju mi ranom objavi, koju mi u bolu pokaza... Tamo, u toj rani Ti se sakri. Ma sta sam ja to dobro ucinio pa me Ti toliko zavole, dajuci mi ovu ranu? Nije li to primer velike Tvoje ljubavi?''.''Boze moj, cini sto zelis. Ja ne znam, Ti znas, Ti me volis. Ako zelis da ja i sve sto je oko mene bude unisteno - neka bude tako, ako je to volja Tvoja''.''Grejes srce da bi moglo da voli, da saoseca, da se zrtvuje, da nudi zivu zrtvu ugodnu Bogu. Ti si Onaj ko otvara nove vidike u coveku i dajes mu moc da poleti u onostrano, onamo gde se duh odmara, srce nasladjuje, a dusa osvezava nebeskom svezinom''.''Moje malo i goruce srce nece prestati da opeva beskrajnu, bozansku milost Tvoju''.''O, Isuse moj...ucini da me gaze nogama, kao da sam zrnce peska, i niko neka se vise ne zanima za mene, zato sto sam namerno naljutila Tvoju dobrotu i predala samu sebe u ruke propasti i s pravom ucinila da postanem predmet osude''.''Tesko Bogu sa nama kakvi smo''.SV. MUCENIK JULIJAN: ''Onima koji uzmu praha moga podaj Gospode oprostaj grehova, i umrtvljenje strasti.Neka na njihova polja ne napadaju stetne ptice, ni skakavci, ni gusenice, niti druga kakva pogubna smrtonosina. A duh moj primi s mirom''.
Reč moja sadašnja ruina neka stara,
što se rasaniti i ražalostiti radosno
odveć shvatiti da, u svom tom
uskogrudom i hrapavom naznačenju...
Kiša kod nas trenutno blagim pljuskom peva...
kiša svaki list zablista i okupa do sjaja strava...
kiša prašinu uskuplja i volju lošu ispravlja...
kiša zemlju umiva i oblacima se sakriva tu...
kiša trusi i trusi i trusi, pomagajte stižu vuci..
kiša pada i svejedno sve mi se manje dopada...
Нема коментара:
Постави коментар